četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 04.03.2020. u 22:55 Dragana Jokić-Stamenković

Moraćemo još da podignemo kvalitet visokog obrazovanja

Srbiji nije vraćen pre dve godine izgubljeni status punopravnog člana u evropskom udruženju agencija za akreditovanje fakulteta i univerziteta, što, po rečima ministra prosvete, neće uticati na validnost naših diploma u inostranstvu
Сваки студент жели да добије диплому са којом ће свуда бити добродошао (Фото EPA/Manuel Bruque)

Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) nije vraćen priželjkivani i pre dve godine izgubljeni status punopravnog člana u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, potvrdio je „Politici” prof. dr Sima Avramović, predsednik Upravnog odbora NAT-a. To znači da će srpski centar iz koga dolaze akreditacije za sve naše visoke škole, fakultete i univerzitete naredne dve godine imati status pridruženog člana u pomenutom udruženju evropskih agencija za akreditovanje i proveru kvaliteta rada akademskih ustanova. Ovakva odluka je doneta na sednici Upravnog odbora Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta 20. februara, saznajemo u saopštenju NAT-a, a najvažnija primedba kada je u pitanju domaće visoko obrazovanje tiče se nezavisnosti rada NAT-a prilikom donošenja akreditacionih odluka. Ta zamerka se odnosila na član 23 Zakona o visokom obrazovanju, prema kome fakultet kojem NAT nije dao akreditaciju može da se žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji onda može da promeni odluku ovog nezavisnog tela.

– Ocenjeno je da je time ugrožena nezavisnost donošenja akreditacionih odluka NAT-a i da nije ispunjen ESG standard, koji se odnosi na nezavisnost agencija. Otklanjanje te primedbe, imajući u vidu da je u pitanju procedura predviđena zakonom, nije bilo moguće bez njegove promene. Zbog toga je NAT pokrenuo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju u tom delu, što je i dokumentovao članovima recenzentske komisije Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u oktobru 2019. godine – istaknuto je na sajtu NAT-a. Ostale primedbe su, kako navode u NAT-u, uglavnom bile formalnog karaktera.

Profesor Avramović za naš list podseća da je Srbija status punopravnog člana u evropskoj asocijaciji izgubila još u februaru 2018. godine, kada je prethodna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, zbog neusaglašenosti sa pomenutim ESG standardima, prevedena u takozvano članstvo pod nadgledanjem. Dat je dvogodišnji rok za ispravljanje manjkavosti. U međuvremenu je Zakonom o visokom obrazovanju, u julu 2018. godine, konstituisan NAT kao potpuno novo akreditaciono telo u Srbiji. Ono je imalo nešto više od godinu dana da ukloni sve manjkavosti u ovdašnjem akademskom obrazovanju. Već u oktobru 2019. godine u Beograd je stigao četvoročlani tim eksperata Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta da oceni napredak.

– Vremena je bilo izuzetno malo, ali mnogo toga je urađeno. Znajući da Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta status „pod nadgledanjem” po pravilu ne produžava, očekivao sam samo dva moguća ishoda: ili da nam obnove punopravno članstvo, ili da pređemo u kategoriju pridruženih članova. Naravno da sam priželjkivao ovo prvo, jer sam imao u vidu da je NAT za malo više od godinu dana uradio izuzetan posao. Uveli smo potpuno nove procedure u postupak akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta akademskih ustanova. One su sada znatno objektivnije, potpuno u skladu s evropskim standardima, jer umesto ranija dva, visokoškolske ustanove sada posećuje i ocenjuje pet recenzenata: tri profesora, privrednik i student, uz stranog recenzenta za doktorske studije – objašnjava naš sagovornik.

– Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju u kratkom roku je stvorilo potpuno novu normativu, obezbedilo institucionalnu i finansijsku samostalnost i, što je najvažnije, uspelo da otkloni najveći deo primedbi iz 2018. godine, a to se jasno kazuje u novom izveštaju Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. S druge strane, bio sam svestan da evropska asocijacija po pravilu zahteva ispunjavanje svih standarda. Uz sve pohvale koje smo dobili od četvoročlanog tima evropske asocijacije, u nekoliko navrata su kazali da je njihova poseta preuranjena. Iz toga se moglo naslutiti da neće biti nikakvog „praštanja” – otkriva prof. Avramović najave koje su se, nažalost, i ostvarile.

On ističe da to što Srbija nije vraćena među punopravne članove evropske asocijacije ni u kom slučaju ne može uticati na validnost srpskih fakultetskih diploma u inostranstvu, jer ih nostrifikuju takozvani ENIC/NARIC centri, koji nemaju veze s evropskom asocijacijom. Dodaje i da neke članice Evropske unije, poput Češke, Slovačke, Švedske, nisu punopravni članovi Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.

– Strani studenti koji razmišljaju o dolasku na ovdašnje fakultete takođe o tome ne vode računa, već više gledaju rangiranje univerziteta na listama poput Šangajske. Fakultetska diploma se ne vrednuje prema zemlji porekla, već prema prestižu univerziteta na kome je stečena – ističe profesor Avramović i dodaje da će za dve godine Srbija ponovo zatražiti da evropska asocijacija sagleda kakav je napredak ostvaren u visokom obrazovanju i da će dotad otkloniti i nedostatke za čiju eliminaciju nije bilo vremena.

Deo akademske javnosti tvrdi da je odluka Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju „cena za toleranciju koju su privatni i državni univerziteti pokazali za sumnjive diplome političara” i podseća da je NAT nedavno poprilično povećao cene akreditacija, uz opravdanje da je neophodno više novca za ispunjenje uslova koje pred njih postavlja evropska asocijacija.

Šarčević: Dobri srpski fakulteti su i dalje dobri

Mladen Šarčević, ministar prosvete, koji je u više navrata za naš list isticao važnost vraćanja među punopravne članove Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, juče je naglasio da najnovija odluka neće uticati na bilo šta u našem visokom obrazovanju, jer smo u ovom statusu, faktički, i bili.

– Dobri srpski fakulteti su i dalje dobri, NAT je nezavisno telo. Postoji napredak u domaćem visokom obrazovanju, ali mora još mnogo da se radi na praćenju kvaliteta u njemu – kaže Šarčević.

Neophodna nezavisnost NAT-a u odlučivanju

Ni prof. dr Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu, ne očekuje da ova odluka negativno utiče na validnost naših diploma i priliv stranih studenata, ali ističe da „treba dobro da oslušnemo šta nam preporučuje vrhunsko profesionalno udruženje kao što je Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju”.

– Nisam iznenađena odlukom. Uz dobru volju, izmenom Zakona o visokom obrazovanju i uz opredeljenost za unapređenje kvaliteta rada, mislim da je moguće popraviti naš status. Verujem da je član 23 Zakona o visokom obrazovanju bio odlučujući pri razmatranju našeg statusa u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Moramo kroz važeća zakonska akta pokazati da je rad NAT-a organizovan tako da ovo telo ima nezavisnost u radu na svim nivoima odlučivanja – izričita je Popovićeva.

Komentari14
8f864
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lola
Ukida se Bolonja?
Stefan Savić
Primedbe su mnogo ozbiljnije nego što g. Avramović kaže. Netransparentnost na primer. Odluke o davanju akreditacije fakultetima nisu dostupne javnosti. Tako mi gradjani ne znamo koje kriterijume su ispumjili ti "fakulteti". U ovoj zemlji je sve tajno i mi to trpimo, ali kod evropskih institucija to ne prolazi uvek.
zoran
Obrazovanje je 30 g poslednja rupa na svirali, zašto? Zato što politička elita misli da su granice, SPC, sport, estrada, primarni za očuvanje nacije. Privreda, koje ne može biti ako nema znanja, ako nema sposobnih građana, je za njih sporedno. Zbog Univerzijade skratili nastavu i ispite na BU i niko to ne spominje, pokazuje našta liči ne samo vlast nego i fakulteti koji su se srozali jer je 30 g na delu ideologija: VAŽNO JE DA SE POSLOVI OBAVLJAJU BILO KAKO , ŠTAPOM i KANAPOM, PRIVID....
Mara
Postoje dve strane te situacije: nasa i njihova. Sa njihove strane je to ovako: koliko predavaca poznaje i kakav software koristi. Koliko su strucnjaci za koriscenje softverskih aplikacija i kako se snalaze sa stalno usavrsavanim i azuriranim aplikacijama ili da li uopste prate sta se tu desava ( kao sto je kod njih ). Sa nase strane je to ovako: mi imamo dosta doktora nauka i magistara i sta je sad tu problem ? Pa problem je sto nema ko da cita ovakav tekst.
Mateja
Zašto ne pišete o tome da na Pravnom i Ekonomskom fiktivno navode imena profesora u dokumemtaciji za akreditaciju? Zašto ne pišete da profesori na tim fakultetima imaju 4000 evra platu?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja