utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
INTERVJU: Boris Martinović, bas-bariton

Pevao sam sa tri čuvena tenora

Sa Pavarotijem, Domingom i Karerasom sam svojevremeno postao i prijatelj, a kada bi me ljudi pitali ko je od njih trojice najbolji tenor, uvek sam odgovarao diplomatskiFoto Aleks Gardner
Autor: Biljana Lijeskićčetvrtak, 19.03.2020. u 20:00
(Фото Алекс Гарднер)

Imao sam čast da puno pevam sa čuvena tri tenora Domingom, Pavarotijem i Karerasom, sa kojima sam posle postao dobar prijatelj. Kada bi me ljudi pitali ko je od njih trojice najbolji tenor, uvek sam odgovarao diplomatski – da je svaki najbolji na svoj način, kaže Boris Martinović bas-bariton, slavni američko-hrvatski umetnik koji trenutno živi u našoj prestonici. Martinović je sa suprugom Dijanom, sopranistkinjom, održao 6. marta koncert, uz klavirsku pratnju Koste Jevtića, u Skupštini grada Beograda. Bilo je planirano da to bude samo prvo u nizu gostovanja u okviru projekta „Internacionalni mostovi muzike – muzika spaja i kada sve drugo razdvaja”, koji je pokrenulo udruženje „Alegro NB” iz Beograda, u saradnji sa Ambasadom Republike Hrvatske u našoj zemlji.

Tokom marta, aprila i maja Martinovići su planirali da održe još četiri besplatna resitala u Srbiji (još jedan u Beogradu, zatim u Nišu, Subotici i Novom Sadu), ali su oni za sada morali da budu odloženi, a novi termini još nisu objavljeni. U raznovrstan program uvršćene su i solo pesme srpskih kompozitora Petra Konjovića, Stanislava Biničkog, Stevana Hristića, Konstantina Babića, Milana Prebande, kao i hrvatskih autora Dore Pejačević, Ivana Zajca, Josipa Hatzea i Jakova Gotovca. Ovaj projekat je doprinos popularizaciji demokratskih vrednosti, mira i pomirenja zemalja Balkana. Planirano je da u drugoj polovini godine koncerti budu organizovani i u Hrvatskoj.

Boris Martinović je diplomirao na prestižnoj Džulijardovoj školi i Američkom operskom centru u Njujorku. Na međunarodnu scenu je stupio 1977, a kao 21-godišnjak je opisan kao „bas čarobnog potencijala”. Nastupao je na najprestižnijim scenama u Italiji, zatim osvojio Parisku operu i mnoge druge svetske pozorišne kuće. Poslednjih godina je umetnički direktor opere Morlaki u Peruđi i Primavera Opere u Los Anđelesu.

Kako je nastala ideja da se ovakav projekat, pet besplatnih koncerata u Beogradu, Nišu, Subotici i Novom Sadu, realizuje?

Moja supruga Dijana Martinović, sopran, sa kojom nastupam na ovim koncertima, i ja smo do pre dve godine živeli na relaciji Hrvatska–Amerika–Srbija, a potom smo iz privatnih razloga odabrali Beograd za stalnu adresu. Dijana mi je često predlagala da se ovdašnjoj publici predstavimo nekim lepim projektom. I tako su nastali „Internacionalni mostovi muzike”, čiji je idejni tvorac i umetnički direktor Dijana. S obzirom na to da je ovo prvi put da nastupam u Beogradu i Srbiji i da se iza projekta krije humana ideja odmah sam prihvatio učešće. Dijana Martinović je moja supruga i moj poslovni partner, o njoj sam mnogo toga lepog slušao i pre nego što smo se upoznali, u vreme njenog školovanja na Sveučilištu za muziku u Štutgartu u Nemačkoj. Ona je jaka i harizmatična žena, velikog pevačkog talenta i umeća, a bavi se i pedagogijom.

Na međunarodnu scenu stupili ste pre četiri decenije i dobili izvanredne kritike, od tada pa do danas postigli ste mnogo uspeha u svetu, šta biste izdvojili?

Bilo je mnogo sjajnih predstava. Izdvojio bih moj nastup u glavnoj ulozi Mojsija u Rosinijevoj operi „Mojsije u Egiptu” na Rosini festivalu u Pezaru, u Italiji.

Sećam se i opere Žorža Bizea „Karmen”, u kojoj sam pored Hozea Karerasa i Agnes Baltse kao Karmen, tumačio glavnu ulogu Eskamilja, u Bečkoj državnoj operi. Dirigovao je Klaudio Abado, a režirao poznati Franko Zefireli. Na kraju predstave doživeli smo ovacije u trajanju od 45 minuta. Bilo je još predstava sa sjajnim kolegama – Leontinom Prajs, Mirelom Freni, Monserat Kabalje, Denis Grejvs, Katjaom Ričareli i mnogim drugima, koje su svaka za sebe bile posebne i uspešne. Mnogo mojih izvođenja je snimljeno i na CD i DVD izdanja. Izdvojio bih Borodinovu operu „Knez Igor” i Glinkino delo „Život za cara” koje sam snimio sa Sofijskim orkestrom, pod dirigentskom palicom Emila Čakarova. „Knez Igor” je osvojio prestižnu nagradu Gran pri Akademije Šarl Kro za operu u Francuskoj.

Za „Soni” sam snimio Gomezovu „Il Guarany” sa Plasidom Domingom. Kada je Domingo postao umetnički direktor Vašingtonske državne opere, pozvao me je da nastupam sa njim na otvaranju njegove prve sezone.

U vašoj biografiji su impresivni podaci, počev od godina učenja na Džulijardu. S obzirom na to da vam je geografski bila bliža Italija, kako se dogodilo da svoje obrazovanje ne potražite u toj zemlji?

Kada sam imao 13 godina, moja porodica se preselila iz Zadra u Njujork i to je bio razlog mog školovanje u Americi. Italiju sam često posećivao i nema značajne italijanske operske kuće u kojoj nisam pevao. Imao sam veliku sreću da me u SAD još kao 16-godišnjaka uoče i prime u svoju klasu poznati vokalni pedagozi, koji su radili samo sa zvezdama Metropolitena. Kada sam imao 21 godinu, usledio je moj prvi profesionalni nastup u Linkoln centru u Njujork u Refićeovoj operi „Ćećilija” sa Renatom Skoto u glavnoj ulozi. To je bio moj prvi veliki uspeh. Tog perioda se sećam po sjajnoj energiji i podršci značajnih ljudi, bez koje ne bih tako lako uspeo. Divno je bilo živeti, studirati i baviti se muzikom u centru sveta kakav je Njujork.

Kakve savete biste dali mladim pevačima?

Mlade talente uvek savetujem da je važno odabrati pravi repertoar koji je najbolji za njihov tip glasa i da budu strpljivi sa ulaskom u velike uloge dramskog faha.


Komentari1
dd90e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Зар и тај Павароти који је позивао на бомбардовање Србије може да ти буде пријатељ? Можда теби који ниси судбински везан за Србију али за нас који смо преживели бомбардовање у Србији НИКАДА.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja