Dug put do noći

Kultni španski reditelj Pedro Almodovar (25. septembar 1949) ove zastrašujuće dane i noći, tokom kojih se u Španiji rapidno povećava broj obolelih i mrtvih, provodi u strogoj kućnoj izolaciji. Od početka epidemije dugo se nije oglašavao u medijima, a nedavno je prihvatio poziv dnevnog lista „El diario“ da napiše koju reč o tome kako se oseća. Pod naslovom „Dug put do noći“ Pedro Almodovar je već objavio nekoliko svojih, uslovno rečeno, „dnevničkih beleški“, a ovo je prva od njih:

- Odbio sam da pišem do ovog trenutka. Nisam hteo da ostavljam pisane dokaze o osećanjima koja sam iskusio u prvim danima izolacije.  Možda zato što je moje prvo otkriće bilo da se ova situacija ne razlikuje od uobičajene za mene: da živim sam i skoro – u nuždi. Prvih devet dana nisam hteo da napišem nijednu reč. Ali, jutros je stigla vest koja je izgledala kao naslov iz časopisa koji tvrdi da je crnohumoran: „Madridska ledena palata postaće mrtvačnica“.  Podseća na italijanski horor-film, ali se javlja u Madridu.

Prošlo je već dosta dana zatvora. U petak, 13. marta, izolovao sam se. Od tada se organizujem da se oduprem noći, tami. Uostalom, živim poput divljaka, u ritmu koji je postavila svetlost sa prozora i sa terase. Proleće je u punom jeku! Zaista su stigli prolećni dani! Ovo je jedno od najmagičnijih osećanja svakodnevnog života, nešto zaboravljeno od onoga što je oduvek postojalo. Dnevna svetlost i njeno tako raznovrsno putovanje – pre nego što padne noć. Dugo putovanje u noć, ali ne strašno, već radosno. (Ili samo istrajavam u tome, okrećući se agoniji od onoga što se dešava).

Prestao sam da gledam na sat. Samo ponekad pitam za vreme da otkrijem koliko sam koraka napravio duž bočnog hodnika moje kuće, hodnika u kojem je Hulijeta Serano zamerila Antoniju Banderasu da nije dobar sin (u filmu „Bol i slava“, prim. aut.), znači meni. Napad tame ukazuje na skorašnji dolazak noći.

 Ova noć, kao ni dan, nema redosled ni raspored. Zastao sam u žurbi. I mirno uživam u dnevnoj svetlosti (Ili samo istrajavam u tome, okrećući se agoniji od onoga što se dešava)..