sreda, 12.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.04.2020. u 22:00 Živojin Rakočević

Vaskrs utrnulog sveta

Etnička izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već 20 godina su način života i model opstanka za Srbe na Kosmetu
Свеће и цвет у олтару срушеног манастира Долац (Фото Ж. Ракочевић)

„Sada, kada treba da sačuvamo jedni druge i sebe same, naš narod protestuje, jer ne može da dođe u crkvu. Mi treba da se čuvamo kako crkva ne bi bila ta koja bi, sada, izazivala neko iskušenje. Niko nas ne može odvojiti od molitve u srcu i duši u svom domu”, rekla je igumanija Pećke Patrijaršije mati Haritina za Radio „Svetigoru” sa Cetinja.

Pandemija virusa korona stavila je prostor Kosova i Metohije u gotovo savršenu izolaciju. Etnička izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već dvadeset godina postali su srpski način života i model opstanka. Dok hrišćanski svet i cela planeta dočekuju najusamljeniji Vaskrs u istoriji, Srbi na Kosovu i Metohiji su dvostruko usamljeniji. Kako je ovde bilo u prošlosti kada su se pojavljivale ovakve ili slične bolesti?  Podeljeni i zakrvljeni svetovi Turaka, Srba i Albanaca samo što nisu zaratili 1911. godine. Sve je bilo spremno za Prvi balkanski rat, ali je na istorijsku scenu, pre njih i oružja, stupila kolera i čekalo se da kaže svoju reč. Turske vlasti su radile, gotovo isto, što i ove danas: ograničile kretanje, stavile u karantin, zabranile da se jede sirovo voće i povrće... Kreč, karbon i lizol bili su današnji asepsol, alkohol i hlor. U Peći je, čini se, bilo najgore. Pisac i svedok Petar D. Petrović kaže: „Ovo Turci junački podnose. Ali videvši kako Srbi piju rakiju počeše i oni piti, pa i neki koji nikada nisu pili. Nesta konjaka u varoši”. Ko je imao kuću na selu bežao je tamo. Onda se pećki paša prisetio čudotvorne ikone Bogorodice Pećke koja se nalazi u Pećkoj patrijaršiji i zatražio pomoć. U subotu je bilo sedamdeset mrtvih, a prota Spasa je sa ikonom i narodom, u nedelju posle liturgije, krenuo kroz Peć. Čudo se dogodilo i Turcima i Srbima i Albancima.

Petnaest dana pred ovogodišnji Vaskrs igumanija Haritina uzela je istu ikonu i krenula zajedno sa svojim sestrama u litiju oko zidina Pećke patrijaršije. Išla je Bogorodica i videla zid i bodljikavu žicu. U grad Peć sada nije imao ko da je pozove, a početkom ove godine jedna svetska nevidljiva pošast zatvorila je i Albance u svoje domove, gradove i naselja. Strah i svest da njihov zdravstveni sistem, uspostavljen nakon 1999. godine, nikada nije zadovoljio ni osnovne potrebe, munjevito je u kuće zatvorio albansko stanovništvo. Dok gledaju borbu oko vlasti i moći, čekaju da se dogodi čudo i da bolest prođe. Medicinski fakultet u Prištini u šali se zbog nepotizma zove institut za majku i dete. Zato se sada, sa najvećim interesovanjem gleda preko granice geta u kojima žive Srbi i njihovi lekari. Danas više nego ikad nedostaju proterane komšije, traže se njihovi kontakti iako se već 20 godina misli da je sa njima zauvek završeno.

Baka Kata Petanić ispred svog doma u Petriču u Metohiji (Foto Ž. Rakočević)

Svet se skupio u sebe i krije se, a pokazalo se kao pravilo da bolest napada upravo u periodima velike ljudske moći i dominacije jedne sile i strane. Moćnu komunističku Jugoslaviju, predvođenu najvećim sinom njenih naroda i narodnosti, do temelja je potresao u martu 1972. godine jedan virus pristigao sa hadžiluka iz Meke. Bila je to variola vera.

O njoj svedoči Milorad Gligorijević iz Đakovice, danas izbeglica u Čajetini, u drugom životnom karantinu. Na pitanje ima li sličnosti on odgovara:

„Ne, bre! Vojni doktori su nas stavili u karantin. Tog dana kad smo čuli za zarazu, uveče je bio pun korzo u Đakovici. Ispade, da i oni što nikada nisu šetali, poželeše da ih neko vidi.”

Seća se Milorad bolne vakcine i sela Damjane i Ratkovac, potpuno izolovanih od sveta, kao i da su se u tom karantinu mnogo razmazili i tražili da puše „kent”. Danas je pusto korzo i u Peći i u Đakovici, čeka se da bolest prođe i da se nastavi život po starom. U gradske crkve ovog Vaskrsa neće otići nijedan Srbin. Ostale su njihove ikone i vera da će učiniti čuda.

Uz podršku Humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića”, koja i ovih meseci, potpune i dvostruke izolacije, hrani hiljade gladnih, iguman Svetih arhangela kod Prizrena, arhimandrit Mihailo, obilazi sirote prizrenske starce i ostavlja im pomoć. Sa praga stare nakrivljene kapije ispraća ga jedna prizrenska gospođa, sigurna da joj je uoči ovog Vaskrsa samo Bog pomogao. Vaskrs izolovanih ostavljenih i zaboravljenih ovde je normalno i prirodno stanje, pa niko od brige i poseta već odavno ne pravi nikakve velike događaje. Opština Klina je u potpunom karantinu, iz nje se ne može izaći i u nju se ne može ući. Na samom njenom obodu, pored magistralnog puta Priština–Peć, nalazi se Manastir Dolac i spaljeno srpsko selo istog imena. Palimo sveće na mestu oltara, iz ruševina štrči gvožđe nalik udici. Ostaci belih dogorelih belih sveća govore da ovde dođu i Albanci da se pomole Bogu.  Manastir iz 14. veka sa tri sloja živopisa. Najstariji je nastao odmah iza Kosovske bitke. Bio je tu retki portret Lazara Četvorodnevnog, to je onaj Lazar što ga je Gospod oživeo četiri dana nakon smrti i tako najavio Veliku sedmicu svoga stradanja i vaskrsenja. Vaskrsli Lazar se često prikazuje kako na poziv Hrista izlazi iz groba, ali je kod nas malo portreta koji ga prikazuju kao kiparskog episkopa.

Iguman Mihailo deli pomoć uoči Vaskrsa u Prizrenu (Foto Eparhija raško-prizrenska)

 „Sveta Petka i Sveti Lazar, iako istrvenih lica, čuvali su plemenitost lakog osnovnog crteža, postavljenog snažnim okernim i sivim tonovima na krečnoj podlozi”, kaže akademik Gojko Subotić. Ovaj portret Svetog Lazara i njegov nastanak može se povezati i sa likom srpskog kneza Lazara koji je postradao neposredno pre slikanja ove freske.

Sve do 1999. godine tu se za Vaskrs održavao veliki narodni sabor, a danas iz ruševina izranjaju blede boje, krune se i raspadaju pod kišom i nevremenom poslednji ostaci ove istaknute umetnosti. Sa kompleksa opasanog velikim zidovima vide se grede uništenog sela Dolac. Iz nekoliko dimnjaka tipskih povratničkih kućica izlazi dim. Izrovanim, makadamskim putem spuštamo se kroz klisuru u selo koje se pominje još 1198. godine u poveljama Simeona Nemanje. Ovaj put nije obuhvaćen karantinom. U Dolac su se vratili ljudi čija su lica, kao ona freska, istrvena od dugog izbeglištva i života u neprestanoj opreznosti, zato i neće da im se pominju imena. Važnije im je da pokažu svaki kamen koji čuva uspomenu na vekove i dugu istoriju. Oseća se sigurnost da će ono što je pretvoreno u prah i pepeo moći da se obnovi, makar koliko i njihov teški i izolovani život. Doneli smo im nešto lekova, najviše onih za povišeni pritisak. Kažu da ih je korona prepolovila. Pola je ostalo u centralnoj Srbiji, ali oni su mala zajednica, radovaće se Vaskrsu. Sedam kilometara dalje, u selu Petrič prema Peći, pored samog puta, živi baka Kata Petanić. Sama, sa pogledom na srušenu Crkvu Svete Trojice. Izlazi iz kućice u uredno dvorište puno mladih voćaka i živine. Nosi masku na licu, ima visok pritisak, ne može da nabavi lek koji je prestao da se proizvodi u „Hemofarmu” kad je udarila korona.

„Nagrdili su mi šumu ovih dana. Čula sam dve motorne testere, pozvala policiju, zvala komšije katolike da odemo tamo”, kaže starica Kata i pokazuje rukom na velike hrastove zabrane koji se vide iza crkve.

Vraća se na prag svog doma i pokazuje slomljene šarke na vratima koja ne može da zaključa. Noću ih sekirom podupire i zatvara. Pored dovratnika je tabla sa znakom Evropske unije. Pozdravljamo se i čestitamo Vaskrs, koji će u ovaj topli dom doći i kada se skloni ona sekira koja ga zatvara.

„Svet je utrnuo, jer svakom visi mač smrti nad glavom”, zapisao je proročku rečenicu Petar D. Petrović u onom davnom opisu kolere. Danas je ceo svet utrnuo i čeka čudo.

Komentari1
e1051
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Соко са Грмије
Хвала г. Ракочевићу! Христос Воскресе, Радост Донесе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja