Veći broj samoubistava zbog pandemije kovida 19

Pandemija kovida 19 nije uticala samo na fizičko zdravlje ljudi širom sveta već se posledice ove pošasti odražavaju i na psihičko zdravlje građana. Od marta do danas 71 samoubistvo i 46 pokušaja samoubistva u Italiji dovedeni su u vezu sa krizom izazvanom kovidom 19, piše italijanski list „Republika”, a prenosi Tanjug. Pored posledica finansijske krize, mere društvenog distanciranja i izolacije takođe su dovele do pogoršanja psihičkih tegoba, a porast broja samoubistava i pokušaja samoubistva tokom blokade zbog pandemije takođe može biti objašnjen obustavljanjem poseta klinikama za psihološku ili psihijatrijsku terapiju. – Depresija je vodeći uzrok invaliditeta, broj depresivnih osoba raste poslednjih decenija, a još više kao rezultat pandemije i njenih posledica – rekao je Klaudio Menkači, šef Odeljenja za mentalno zdravlje u bolnici Fatebenefrateli u Milanu.

Italija je prva evropska zemlja koja je početkom marta uvela stroge mere karantina na celoj teritoriji, a iz blokade je izašla postepenim popuštanjem restriktivnih mera posle skoro tri meseca.

Kada je reč o Srbiji, stručnjaci upozoravaju da je i kod nas situacija zabrinjavajuća. A kakva će tačno biti statistika, to će tek biti poznato u narednom periodu s obzirom na činjenicu da u našoj zemlji još nije u završeno istraživanje koje će pokazati uticaj pandemije na suicidalnost, a koje se odnosi na širi region Beograda.

Docent dr Ivana Stašević Karličić, vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ističe za „Politiku” da preliminarni rezultati govore u prilog povećanja broja ljudi sa suicidalnim idejama i pokušajima koji su zbrinuti u ovoj klinici, i to tokom maja i jula ove u odnosu na isti period prošle godine, izraženo apsolutnim brojevima. Složenijom statističkom analizom koja će uslediti biće utvrđena značajnost ovog porasta, što će se i analizirati u svetlu okolnosti u vezi sa pandemijom kovida 19, dodaje naša sagovornica.

– Epidemija bolesti koja može imati i smrtni ishod i sve ostale okolnosti u vezi sa tim – promena životne rutine u cilju sprovođenja protivepidemijskih mera, posledična ekonomska i politička kriza, strah od bolesti, gubitak voljenih, ograničen pristup sistemu zdravstvene zaštite, svakako su stres visokog intenziteta za celokupnu populaciju. Rezultat delovanja stresogena na čoveka jeste akutni poremećaj unutrašnje ravnoteže koja se u prvo vreme, u pokušaju ponovnog uspostavljanja iste, manifestuje kao strah, uznemirenost, gubitak koncentracije, razdražljivost, poremećaj spavanja. Ako i nakon nekoliko nedelja borbe sa stresogenom situacijom ne dođe do adaptacije, razvijaju se depresivni simptomi i tada već možemo govoriti o bolesti. Depresija jeste vodeći faktor rizika sa samoubistvo. Studije su dokazale da je oko 80 odsto ljudi koji su izvršili suicid bolovalo od depresije koju nisu uopšte lečili ili su je lečili neadekvatno. Imajući u vidu sve navedene fakte, Svetska zdravstvena organizacija je predvidela rast kako depresije, tako i stope samoubistava kao rezultat uticaja pandemije kovida 19 na mentalno zdravlje stanovništva – naglasila je dr Stašević Karličić.

Zbog ovog velikog problema o kome se u javnosti malo govori, svakako će veliki značaj imati obeležavanje 10. septembra, Svetskog dana prevencije samoubistava. Klinika „Dr Laza Lazarević” nizom promotivnih aktivnosti obeležiće ovaj dan. Psihijatri, psiholozi i medicinske sestre, poštujući protivepidemijske mere, razgovaraće sa građanima, raditi skrining na depresiju i anksioznost i deliti edukativne brošure na beogradskom Trgu republike.

– Ideja da je razumevanje naših najbližih najbolji lek za dušu i da je pitanje „kako si” nekada spasonosno biće opet promovisana kao čudesan način kojim za jedan minut svakog dana svako od nas može spasiti jedan život. Svakog 10. septembra ceo svet se podseti značaja ovog velikog javnozdravstvenog problema i u skladu sa tim i jasnom orijentacijom Ministarstva zdravlja ka zaštiti mentalnog zdravlja stanovništva i mi obeležavamo taj dan. Samoubistvo se može prevenirati. Svi pojedinci, institucije i mediji svakodnevno mogu učiniti nešto važno za mentalno zdravlje – dodaje dr Stašević Karličić.

Oni koji žele da porazgovaraju sa stručnjakom mogu pozvati besplatni servis Ministarstva zdravlja za psihosocijalnu podršku tokom pandemije kovida 19, i to na 0800 309 309. Zainteresovanima je na raspolaganju i Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva putem telefona 011 7777 000, a treba podsetiti i da Urgentna psihijatrijska služba Klinike „Dr Laza Lazarević” u Višegradskoj ulici 26 u Beogradu radi 24 sata.