Robe ima, mušterija nigde

Sedi na betonskom stepeniku i prevrće po rukama oslikanu plastičnu dasku. Nije raspoložen za fotografisanje, ali tek onako dodaje da skejtbord košta hiljadu dinara. Veliki. Za cenu malog nije siguran, sleže ramenima i nastavlja da radi ono što je počeo. Jedan od prodavaca u Bloku 70 na Novom Beogradu gde robe baš svakojake ima, ali kupaca manjka.

U plastičnim kutijama i na improvizovanim tezgama ispred samog zdanja nudi se odeća, stvari za kuću, varjače, otrovi za insekte, pantofle, veštačko cveće, žice za posuđe, četke, ofingeri... Najviše kupaca i ispred ulaza i u samom centru zastaje upravo oko tezgi za stvarima koje su potrebne svakom domu. Tako, jedna gospođa, kako sama kaže, obišla je ceo tržni centar u potrazi za otvaračem za flaše. Onda je prošla pored štanda sa tiganjima i to joj je skrenulo pažnju. Za prvu pomoć, pričaju kupci, kineska roba nije loša. Septembar, zna se, protiče u znaku škole i školske opreme. Iako odbrojava poslednje dane, mnogi i dalje dokupljuju đačku opremu. Roditelji smišljaju kako da što bolje i kvalitetnije opreme svoje školarce, a da ne potroše čitavo bogatstvo. Ali, u Bloku 70 ponuda pribora za đake nije naročito bogata. Tek tu i tamo, na nekom štandu ili u radnji, ima robe koja bi mogla da zatreba školarcima.

Garderoba se nudi u svakoj radnji, ali ljudi pretežno razgledaju. Farmerke se kreću između 1.500 i 1.800 dinara, a može i jevtinije u slučaju da neko uzima više pari. Zimske jakne već su izložene, staju oko 3.000 dinara. Letnje haljine, tik do njih, mogu se pazariti za 800 dinara. Bluza i majica ima svakakvih, ali i cena zavisi od raznih faktora. Jedan od njih, čini se, jeste i da li majicu krasi potpis nekog svetskog brenda. Na sve strane nudi se plastično cveće i svilene ukrasne biljke. Najjeftiniji buket je oko 300 dinara.

Među tezgama i radnjama, zaposleni su postavili plastične stolice i kartonske kutije. Igraju karte, piju sokove i kafu, a mnogi i ručaju. Na meniju, uglavnom, specijaliteti kineske kuhinje prepoznatljivog mirisa koji obuzima kompletan centar. Trgovci, koji su odlučili da predahnu ili prekrate dug i dosadan dan bez mušterija, nisu želeli da razgovaraju sa našim reporterima. Neki su se poslužili izgovorom da ne razumeju i ne govore srpski jezik, a drugi nemaju šta da kažu. Mušterije koje smo uspeli da sretnemo bile su nešto pričljivije.

– Obožavam ovo mesto. Kad mi zafali bilo šta u stanu, jedna od milion sitnica, dođem ovde. I uvek pazarim još nešto – rekao je jedan mladi stalni posetilac. Ponuda, kako mu se čini, bila je nekada znatno bogatija i bolja, ali kod čuvenih Kineza i dalje svašta može da se nađe.