četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 22.10.2020. u 18:00 Dr Mitar Mihaljica

Korona i tehnološki progres

Tarifni rat SAD protiv Kine od 2018. već je izazvao šokove u globalnoj ekonomiji. Na to je sada došao virus
(Фото Пиксабеј)

Globalna kriza zbog virusa korona je najveća kriza posle one iz 1929. Prema procenama MMF-a, pad realnog globalnog BDP-a u 2020 biće 5,2 odsto, u razvijenim zemljama osam, u SAD osam, a u evrozoni – 10 odsto. Međutim, ova sumorna strana krize ima (ako se uopšte može tako reći) barem jednu pozitivnu stranu. Ona će prinuditi sve zemlje da brže primenjuju najnovije tehnologije u rešavanju globalne krize. Četvrta industrijska revolucija, koja se temelji na znanju i na informaciono-kompjuterskoj pismenosti, nudi šansu i manje razvijenim zemljama da se takmiče u razvoju i korišćenju savremenih tehnologija.

Digitalizacija i automatizacija su zaštitni znaci četvrte industrijske revolucije i one kao takve (kao što kaže K. Švab) brišu granicu između fizičke, digitalne i biološke sfere. Integrisano kolo, poluprovodnici, globalna komunikaciona mreža (internet), kvantni računari, 5G mreža, blokčejn tehnologija, telerobotika, IoT (internet stvari – globalna mreža pametnih uređaja na internet infrastrukturi), „big data” – veliki setovi podataka iz različitih izvora za razne analize, „klaud kompjuting” (računarstvo u oblaku – pul računskih informacionih resursa) jesu osnovne poluge digitalizacije. Zahvaljujući tim tehnologijama mi već danas u početnoj ili zreloj fazi imamo plodove u vidu automatizacije proizvodnih procesa i u sektoru usluga, te u vidu veštačke inteligencije, pametnih samoučećih mašina, virtuelnog novca, digitalnih i internet platformi, autonomnih vozila, GPS uređaja, e-trgovine i e-plaćanja, rada i obrazovanja onlajn i na daljinu, pametnih fabrika i gradova… Ono što posebno karakteriše ove tehnologije jeste sinergija kao rezultat kombinacije i rekombinacije tih tehnologija, koja podiže njihovu efikasnost i ukupnu i pojedinačnu tehnološku vrednost (E. Brynjolfsson, „The second machine age”).

Tarifni rat SAD protiv Kine od 2018. već je izazvao šokove u globalnoj ekonomiji. Na to je sada došao virus korona. Tim virusom su pogođene sve grane privrede i delatnosti, pogotovo one gde postoji bliska i gusta interakcija zaposlenih u radnom procesu ili one koje obavljaju delatnosti prevoza ili turizma. Najviše su pogođene manje razvijene zemlje u kojima preovlađuju radnointenzivne grane i delatnosti. Na udaru korone su zaposleni koji obavljaju rutinske repetitivne poslove. Zbog korone i kidanja lanaca snabdevanja i prekida ili usporavanja procesa rada, te zbog nužnosti fizičkog distanciranja u radnom procesu i sve jeftinijih robota – digitalizacija i automatizacija radnih procesa nameću se kao izlaz iz duboke krize. Zahvaljujući tim tehnologijama sada će mnoge kompanije lakše normalizovati procese rada ili će lakše podneti kidanje lanaca snabdevanja i trgovine. Prema procenama OECD-a, oko 30 postojećih poslova u industriji i u uslugama je moguće automatizovati, a u doglednoj budućnosti njihov broj će dostići i 50 odsto. Visoke stope nezaposlenosti i neadekvatna struktura nezaposlenih (tehnološka nezaposlenost) biće izazov za sve zemlje.

Iznuđene i ubrzane tehnološke promene zbog virusa korona staviće na probu sposobnost vlada u svim zemljama da nađu kreativna i produktivna rešenja za probleme niskih stopa rasta i nezaposlenosti. Čekanje da se vidi šta će biti s globalnom krizom i oklevanje da se preduzmu bolna i smela rešenja je najgore rešenje. Kad je reč o Srbiji, vlada i njena ministarstva, poslovna udruženja i poslodavci treba da pođu od najnepovoljnijih scenarija krize, te da na osnovu toga donose svoje programe i operativna rešenja. Razvijanje i brza primena ključnih, životno važnih savremenih tehnologija, unapređenje obrazovanja i podrška startapovima moraju biti prioriteti. Veštačko održavanje zaposlenosti i radnih mesta, bez ekonomske opravdanosti, samo još više steže omču oko vrata nacionalne ekonomije. Finansijska pomoć koju država daje bilo kome treba po pravilu da bude jednokratna i da, u okviru programa vlade ili lokalnih vlasti, bude uslovljena programom oporavka onoga ko tu pomoć traži. Nevolja je u tome što će biti mnogo više zahteva za pomoć od mogućnosti države da ih finansira. Zato će se nužno morati ići na kresanje nepotrebnih troškova gde god je moguće. Osnovna područja na kojima su moguće ogromne uštede (osim sređivanja i reformi u ekonomiji i iskorenjivanja korupcije i javašluka u svim oblastima) svakako su budžetske i parabudžetske ustanove, institucije, organizacije i javna preduzeća. Kriza zbog korone nateraće vladu (ukoliko želi da očuva vitalno jezgro ekonomije) da milom ili silom ukine pojedine institucije, smanji zaposlenost u ovom sektoru i da plate u ovom sektoru za iste kvalifikacije smanji na nivo plata tržišnog dela privrede. Kad bi vlada Srbija zbog korone kojim slučajem morala (radi opstanka zemlje) da pripremi Nojevu barku, tada bi se brzo pokazalo koliko u navedenom sektoru ima parazitizma, nepotizma, privilegija, nepotrebnih troškova, te suvišnih državnih i paradržavnih institucija, agencija i organizacija. Realni sektor je isuviše slab da podnese te troškove.

Doktor ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
d283e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojana
Slažem se sa autorom da je veliki problem ako država ne učini uštede u sopstvenom aparatu. Prema meni dostupnim podacima, u većini državnih službi administrativnog tipa radi se bar upola manje efikasno nego u privatnom sektoru , a za istu platu. Kada će ta močvara da se razbistri , niko ne zna.
nikola andric
Samohvalisanje je samo sebi neprijatelj. Imamo cudnu koincidenciju samohvalisanja ''najvece sile na svetu'' versus Afganistan te ''neverovatan uspeh nauke i tehnologije'' versus (primitvni) Corona virus.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja