subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 23.10.2020. u 18:00 Dr Dejan Jovović

Igre oko „mini-šengena”

I pored svih koristi, ideja o regionalnoj ekonomskoj zoni, koja nije zamena, već priprema za EU, kod određenih političara u zemljama regiona naišla je na određeni otpor i oni kao najčešći argument pominju da bi Srbija, kao najveća država, uspostavila i ekonomsku i političku dominaciju u regionu na štetu ostalih
(Драган Стојановић)

U jednoj od tačaka Vašingtonskog sporazuma o „ekonomskoj normalizaciji” odnosa Beograda i Prištine, potpisanog u Beloj kući 4. septembra ove godine, piše da će se obe strane pridružiti i u potpunosti koristiti pogodnosti zone „mini-šengena”, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija najavile u oktobru 2019.

Definisana su sva polja u kojima treba unaprediti saradnju kako bi se približila zajedničkom tržištu, kroz primenu četiri ekonomske slobode: robe, usluga, ljudi i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije.

Za „mini-šengen”, možda i najznačajniju tačku ovog sporazuma, bitno je da je Priština pristala da bude deo inicijative. Međutim, zbog toga su kosovskog predstavnika kod kuće sačekale žestoke kritike, pa će Priština strogo voditi računa o svojim interesima pri pristupanju „mini-šengenu”. Na kosovskoj političkoj sceni ta buduća zona slobodne trgovine i prometa podrugljivo se naziva „mini-Jugoslavijom” i veruje se da bi omogućila ekonomsku dominaciju Srbije u regionu.

Ako bi se realizovala inicijativa „mini-šengen” stvorilo bi se tržište od skoro 20 miliona stanovnika, za slobodan protok robe, usluga, ljudi i kapitala, gde bi bili ujednačeni uslovi poslovanja, uklonjene birokratske prepreke za lakši prelazak preko granice, građani bi prelazili granicu na osnovu svoje lične karte, što bi olakšalo fluktuaciju radne snage, a takvo tržište bilo bi poželjno i za buduće investitore. Tržište rada bilo bi šire i sveobuhvatnije, a zajedničke radne dozvole lakše se izdavale. Priznavanje kvalifikacija i diploma, bez dodatnih procedura, obezbedilo bi veću mogućnost kretanja radne snage.

I pored svih koristi, ideja o „mini-šengenu” kao regionalnoj ekonomskoj zoni, koja nije zamena, već priprema za EU, kod određenih političara u zemljama regiona naišla je na određeni otpor i oni kao najčešći argument pominju da bi Srbija, kao najveća država, uspostavila i ekonomsku i političku dominaciju u regionu na štetu ostalih.

Neke analize govore da bi veća ekonomska integracija regiona doprinela povećanju regionalnog BDP-a na godišnjem nivou od jedan odsto. Oblast hrane u Srbiji najviše bi profitirala osnivanjem „mini-šengena”, jer bi se ukinule sve barijere koje se tiču veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata, a Srbija je najveći izvoznik u region, posebno kad je reč o hrani. Privrede zemalja regiona su dosta komplementarne još iz perioda SFRJ, pa bi ovu prednost trebalo bolje iskoristiti.

U formalnom smislu, Vašingtonskim sporazumom Kosovo se obavezalo da će postati deo „mini-šengena”, mada je od početka bilo protiv ove ideje povezivanja privreda. Očekuje se da se za ovo opredele i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, koje analiziraju prednosti i nedostatke priključenja. EU podržava „mini-šengen”, pod uslovom da u njega budu uključene sve privrede regiona.

„Mini-šengen” treba da bude nadgradnja postojećeg Cefta multilateralnog regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini (članice: Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i Unmik/Kosovo po Rezoluciji 1244 SB UN). Iako je opšti stav u regionu da je Cefta mnogo postigla u jačanju trgovinskih odnosa između članica, sad je očigledno da je dala maksimum i postala prevaziđena. Postoje problemi između članica Cefte, ali nema mehanizma da se oni prevaziđu, jer su se sve bitne odluke donosile konsenzusom, zbog čega je potreban neki novi oblik organizacije i saradnje.

Cefta se svela na klasični sporazum o slobodnoj trgovini, iako je za 13 godina postojanja dala značajne rezultate. Region je posustao u daljoj ekonomskoj integraciji, a u okviru Cefte postoji više vancarinskih barijera nego s bilo kojom trećom zemljom. Cefta, zapravo, ne funkcioniše od kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na robu iz uže Srbije i BiH u novembru 2018.

Međutim, neki koraci su već sprovedeni kad reč o regionalnoj saradnji u razmeni robe (npr. uspostavljen je jedinstveni granični prelaz između Srbije i Severne Makedonije). Radi se na tome da dokumenta koja prate robu, fitosanitarna i ostala dokumenta, dobiju efikasniji tretman. Predviđen je i elektronski nadzor prilikom transporta robe kroz region. Ključni doprinos te saradnje trebalo bi da bude priznavanje diploma, što je značajno za deficitarna zanimanja, a i bez njihove nostrifikacije moglo bi da se konkuriše za posao u regionu.

„Mini-šengen” bi trebalo da ubrza promet i trgovinu među zemljama zapadnog Balkana, ali i regiona s ostatkom Evrope. Zvanična ocena je da to nije politički, nego ekonomski projekat s ciljem ukidanja prepreka u razmeni dobara i usluga među zemljama regiona, kao i omogućavanja slobodnog kretanja stanovništva.

Treba izbeći kilometarske kolone na granicama, gde se u čekanju na graničnim prelazima godišnje gubi 30 miliona sati i 800 miliona dolara. Zato je neophodno modernizovati granične prelaze i carinske terminale zemalja regiona, od kojih mnogi postoje još iz vremena SFRJ, što znači da nisu opremljeni za veliki promet koji se preko njih danas odvija. Neophodno je ubrzati procedure na granicama, što se može postići i integrisanim graničnim prelazima između dve zemlje i digitalizacijom, radi bržeg prijavljivanja robe i izdavanja raznih sertifikata.

Prema reakcijama pojedinih inostranih zvaničnika, izveštavanju agencija i raznih medija, iako se još ne zna kako će tačno izgledati „mini-šengen”, niti ko će mu sve pristupiti, kao i kome u geopolitičkoj igri odgovara, a kome smeta, ideja o balkanskom „mini-šengenu” se polako razvija, uz kontroverzna tumačenja. Jasno je da u ekonomskom smislu „mini-šengen” najviše odgovara Srbiji, kao privredno najjačoj zemlji u regionu.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
1d01c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojša
Каква продаја магле!!! Који цнри рпоток капитала! Хоће ли сиромашни Срби похрлии у Албанију да купују имања, или ће Пацоли и њему слични, финансирати куповину српских имања? Готово је са Србијом, за 10 година све ће бити у шиптарским рукама.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани аутор и поред знања не уме да прихвати да не постоји"мини шенген" као што не постоји ни "мини мерцедес". Значи, проток робе, капитала и људи није споран у високо развијеним државама, за оног и оне који имају робу и капитал а за оног и оне који имају само своју радну снагу(не квалификовану) за њих су врата граница затворена у свим државама. Значи,граница државе није ветрењача којом као ветар пролазе људи без имовине и капитала и покрећу економију, већ је то капитал који људи поседују.
Dusan T
Nije mi sasvim jasno da li je autor citao sto je napisao, pre nego je tekst predao izdavacu: "грађани би прелазили границу на основу своје личне карте, што би олакшало флуктуацију радне снаге" O kojim gradjanima se ovde radi? Planiraju li Srbi da idu na rad u Albaniju? Nama su komunjare vec bile otvorile granicu posle rata, pa ce nas i Bog tesko sacuvati od posledica njihove slabosti umom. Sta cemo sad ponovo u to dobrovoljno? Resicemo problem sa Gegama na KiM time sto cemo im dati i Vojvodinu?
LaCosta
"што је значајно за дефицитарна занимања, а и без њихове нострификације могло би да се конкурише за посао у региону." Bas bi voleo da vidim toga ko bi sa svojom diplomom trazio posao u npr Albaniji umesto da lepo u Nemackoj radi za 10x vecu platu. Mini Sengen je sa ekonomske tacke gledista OK. Problem je u njegovim politickim konotacijama kojih ima mnogo i sve su na kraju usmerene protiv srpskih nacionalnih interesa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja