subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 22.10.2020. u 16:20

Glasanje poštom odrediće novog američkog predsednika

Eksperti kažu da je odlučivanje pobednika ovih izbora posebno neizvesno zbog do sada nezabeleženog nivoa glasanja poštom, usled pandemije koronavirusa.
Трампову кампању није зауставио коронавирус (Фото АП - Б.Р.)

VAŠINGTON - Manje od dve nedelje ostalo je do predsedničkih izbora u SAD, a politikolozi i stručnjaci za izborno pravo razmatraju različite scenarije s kojima bi nacija mogla da se suoči na dan izbora i u nedeljama koje slede.

Mogućnosti su različite - od jasne pobede bilo predsednika Donalda Trampa ili bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena, do nerešene pravne bitke zbog koje bi ishod mogao da ostane neizvestan sve do januara, kada novi Kongres treba da potvrdi konačan rezultat izbora, piše Glas Amerike.

Eksperti kažu da je odlučivanje pobednika ovih izbora posebno neizvesno zbog do sada nezabeleženog nivoa glasanja poštom, usled pandemije koronavirusa. Različiti zakoni u pojedinačnim državama o tome kada i kako se broje glasovi poštom znače da bi konačni rezultati u tim državama mogli da budu poznati više dana ili čak nedelja posle izbora.

Postoji i „košmarni scenario”, kaže politikolog Vilijam Golston iz neprofitnog instituta Brukings. On piše da bi tesni izbori sa spornim ishodom mogli da „celu zemlju bace u haos, u izrazito negativnim okolnostima”.

Predsednik Tramp je više puta pomenuo mogućnost da će masovno glasanje poštom dovesti do netačnog izbornog rezultata, i više puta je odbio da se obaveže unapred na miran prenos vlasti u slučaju da izgubi. Bajden je rekao da će prihvatiti izborne rezultate, pod uslovom da se glasovi pošteno prebroje.

Imajući u vidu potencijalnu nestabilnost koju bi mogli da izazovu osporeni izbori, najbolji scenario je da ishod izborne noći bude izvestan, ili skoro izvestan, što jeste u domenu mogućeg. Međutim, imajući u vidu prirodu američkog izbornog sistema, ostaju otvoreni i mnogi drugačiji ishodi.

Demokratski kandidat Bajden trenutno ima vođstvo od oko 9 ili 10 poena u anketama na nacionalnom nivou, ali se predsednik ne bira na osnovu direktnih glasova.

Pobednik američkih predsedničkih izbora odlučuje se kroz kompleksan sistem u dva koraka, gde posle glasanja na nivou država sledi drugo glasanje, u telu koje se zove Elektorski koledž.

Pojedinačnim državama pripada određeni broj „elektora”, na osnovu broja stanovnika, a elektori podržavaju pobednika direktnog glasanja, koji se proglasi pošto su svi glasovi prebrojani. U dve države, Mejnu i Nebraski, moguće je da kandidati podele elektorske glasove.

Ankete u pojedinačnim državama pokazuju da, iako zaostaje na nacionalnom nivou, Tramp bi mogao da ponovo bude izabran, i ako ne osvoji većinu direktnih glasova američkih građana, kao što je bio slučaj 2016, tako što će osvojiti većinu u Elektorskom koledžu.

Elektorski koledž se sastaje 14. decembra da bi glasanjem ozvaničio ko će biti sledeći predsednik Amerike. Kandidat mora da osvoji 270 glasova od ukupno 538 da bi proglasio pobedu. Glasovi se formalno broje na zajedničkoj sednici Predstavničkog doma i Senata 6. januara.

Dok postoji mnogo država kojima su potrebni dani ili nedelje da obrade sve glasove, očekuje se da bi nekoliko država koje su ključne za ishod glasanja moglo da objavi konačne ili skoro konačne rezultate na veče izbora ili rano narednog dana.

Među njima je glavna Florida - država u kojoj je Tramp pobedio 2016, a gde su on i Bajden sada u tesnoj trci. Bajdenova pobeda mogla bi da mu donese 29 elektorskih glasova i zatvori Trampu skoro sve puteve ka pobedi. Severna Karolina, sa 15 elektorskih glasova, i Arizona sa 11 glasova, takođe su značajne za većinu scenarija prema kojima predsednik Tramp može da dođe do pobede - i mogle bi da rano saopšte ko je pobedio.

„Ima razloga za uverenje da bi te države mogle da imaju skoro kompletan broj glasova kasno u izbornoj noći ili do narednog jutra”, kaže Ričard H. Pildiz, stručnjak za izborno pravo i profesor ustavnog prava na Njujorškom univerzitetu.

„Ako, na primer, budemo znali da je predsednik Tramp izgubio Floridu, čak i ako se ne prebroje glasovi u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu, imaćemo razloga za uverenje da će Bajden biti pobednik izbora”, objašnjava on.

Mičigen ima 16 elektorskih glasova, Pensilvanija 20, a Viskonsin 10. Pildiz dodaje da u slučaju da trka na Floridi bude tesna toliko da pobednik ne bude proglašen u izbornoj noći, a druge države koje rano objavljuju svoje rezultate budu podeljene između dvojice kandidata, stvari bi mogle da vrlo brzo postanu sporne.

„Ako ishod bude neizvestan, recimo, do rano ujutru narednog dana, jer postoji značajan broj država koje neće moći da saopšte konačne rezultate zbog velikog broja glasova poštom ... onda očekujem da dođe do intenzivnih rasprava u tim državama o svakom od tih glasova poštom, i da li treba da se tretiraju kao da su validni”, kaže Pildiz.

Između dana izbora i brojanja glasova elektora u Kongresu 6. januara postoji nekoliko ključnih datuma. Prvi je 8. decembar, datum kada se od država očekuje da dostave direktoru Nacionalnog arhiva Sjedinjenih Država verifikovane liste svojih elektora.

U slučaju da neka država nije završila prebrojavanje svojih glasova, do tog datuma, bilo zbog trenutnog brojanja ili nekih pravnih radnji koje su uticale na proces, u saveznom zakonu postoji odredba koja omogućava državnim skupštinama da zasedaju i imenuju svoje delegacije elektora, i ako nije poznat konačan rezultat.

Time se stvara mogućnost da državna skupština, u kojoj većinu ima jedna ili druga stranka, može da izabere elektore koji će podržati kandidata koji je, u suštini, izgubio većinu direktnih glasova u toj državi.

U državama u kojima je guverner iz jedne stranke, a skupštinu kontroliše druga stranka, situacija se dodatno komplikuje. Pošto je guverner taj koji zvanično potvrđuje glasove elektora posle direktnog glasanja, postoji mogućnost da neka država preda dva različita spiska elektora.

Prema federalnom zakonu, ukoliko novi Kongres dobije dve različite liste elektora iz iste države, Predstavnički dom i Senat glasaju da odluče koja će lista biti prihvaćena. Ako se saglase, broje se glasovi elektora sa datog spiska. Ako se ne saglase, lista koju je potvrdio guverner ima prednost.

Takođe je moguće, iako je malo verovatno, da nema pobednika na predsedničkim izborima i pošto se prebroje elektorski glasovi. Ukoliko oba kandidata završe sa 269 glasova, odluka o pobedniku postaje dužnost Predstavničkog doma. Međutim, umesto glasanja na kojem svih 435 članova glasaju pojedinačno, delegacije svake države glasaju kao celina, što znači da će dominantna partija u svakoj državi kontrolisati njene glasove.

Ako dođe do takvog rezultata, oko 600.000 stanovnika Vajominga imalo bi podjednaki uticaj na ishod izbora kao 40 miliona stanovnika Kalifornije.

I konačno, još jedna komplikacija u celom sistemu je mogućnost da se neki od elektora poslatih da glasaju za predsednika 14. decembra pokažu kao „neverni”, navodi Glas Amerike, a prenosi Tanjug.

Ranijih godina, u malom broju slučajeva, elektori koji su obećali da će glasati za određenog kandidata u Elektorskom koledžu su glasali za različitog kandidata.

Nekoliko država je usvojilo zakone kojima se elektori obavezuju da glasaju kako su obećali, a Vrhovni sud je zaključio da su takve restrikcije - legalne. I dalje je moguće da bi „neverni elektori” mogli da pokušaju da utiču na izbore, ali stručnjaci ističu da bi za to bio potreban izuzetno tesan izborni rezultat i stepen koordinacije među elektorima koji nije verovatan.

Važno je naglasiti da, dok su takva različita scenarija moguća, malo je verovatno da će se većina njih ostvariti.

Profesor Pildez sa Njujorškog univerziteta naglašava da, čak i ako svi glasovi ne budu prebrojani u izbornoj noći, već tada će biti prilično jasno ko će na kraju biti pobednik.

„Čak i u državama koje ne mogu da završe kompletno brojanje, pojedinačni okruzi u tim državama će verovatno obaviti sopstvena brojanja”, kaže Pildez i dodaje da će mediji moći da uporede kako Tramp stoji u tim okruzima 2020. sa njegovim rezultatima iz 2016.

 

Komentari6
2a76f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Balkanac
Zivim u Americi. Glasao sam postom za Bidena. Trump je pokazao kratkovidnost kroz mnoge odluke u zadnje cetiri godine. Za mene je totalno izgubio kada je: 1. Pretvorio nosenje maske u politicki stav. 2. Drsko porucio pre nego sto je pandemija dovedena pod kontrolu: otvarajte drzavu po svaku cenu. Obadve odluke su kostale stotinu hiljada zivota.
Dan Dusan Milicevic
Uopste ne vidim problem sto se glasa postom. Najveci broj glasova je vec sad poslat i prebrojan. Oni koji glasaju postom su u manjini i ne mogu uticati na ukupan ishod izbora!! Ja sam glasao licno u proslu subotu. Buila je guzva. Cekao sam sat vremena da glasam. Svi oni koji znaju za koga ce glasat to urade unaprijed.
Lazar
Ne vidiš problem? Recimo poštari recimo mogu da budu potplaćeni i kako aktivisti mogu da insinuiraju starijima za koga da glasaju kao i da prazni listići mogu da umesto stignu na mesto budu popunjeni negde. Neverovatno je teško iskontrolisati. Nije ovo teorija zavere nego je već u ovom ciklusu bilo slučajeva da ne pominjem u svakom pre. U proseku procenat nevažećih listića kada se glasa poštom je uvek 10-30%, kada malo ljudi tako glasa ne utiče ali kada glasaju desetine miliona itekako utiče.
Zlatan
Ulog je ogroman. Trump u slucaju postanskog glasanja gubi izbore neminovno. Mediji na jednosj strani na drugoj corona i na trecoj nekontrolisano glasanje postom ima za cilj da ukloni Trump-a. Mozemo biti za ili protiv gospodina Trumpa, ali jedno je sigurno, a to je da on u svom 4-oro godisnjem mandatu nije pokrenuo ni jedan novi rat. Po dolasku Bajdena slede novi ratovi i nova osvajanja , milioni izbeglica, ubijenih.
Muradin Rebronja
Šta je ekonomski rat nego rat? Zaratio sa celim svetom, uključujuci i Kanadu i Meksiko. Smešno je da ce Bajden sada da pokrene nekakve ratove. Tramp donosi sam svoje odluke koje mogu biti katastrofalne. Što na umu to na drumu, ujutro na sabajle, preko twitera, da ceo svet zna koliko je mocan, čim se probudi i popije kahvu sa svojom hanumom. Bajden ce koristiti najbolje savetnike, mnogo puta meriti pa tek onda seci. Tramp ce za Ameriku i svet biti kao ružan san iz koga su se probudili. Konačno!!
Kaia
Sigurni ste u nesto u sto niko razuman ne moze biti siguran. A mi da vam verujemo, ha, ha? Nisu bas svi pali sa kruske.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja