Presuda za afere „Agrobanka” i „Metals banka” 28. i 29. decembra

Posle osam godina suđenja, Specijalni sud u Beogradu izreći će 28. decembra presudu u postupku protiv deset osoba optuženih u aferi „Agrobanka”. Sutradan, 29. decembra biće izrečena i presuda za malverzacije u Metals banci, zbog čega je postupak trajao devet godina.

Obe odluke biće prve prvostepene sudske presude za propast dve od naših nekada najuglednijih banaka, čije urušavanje su platili građani Srbije.

U slučaju Agrobanke, kako nam je rečeno u tužilaštvu, presuda neće biti izrečena Dušanu Antoniću, bivšem predsedniku Izvršnog odbora te banke, jer je protiv njega pre tri godine postupak razdvojen zbog nesposobnosti da prati suđenje. Antonić je negirao sve optužbe na početku suđenja, a u pritvoru je bio godinu dana nakon hapšenja 2012. godine.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u završnoj reči u avgustu zatražilo osuđujuću presudu i zatvorske kazne za optužene jer su, kako smatra, zloupotrebili položaj u vezi sa dodelom kredita te banke. Kako je za naš list rečeno u tužilaštvu, predložena je kazna od najmanje šest godina zatvora za Slavoljuba Korićanca i Bojana Zarića. Za Dragomira Jovanovića i Duška Sekulića tužilaštvo traži po pet godina iza rešetaka, a za Bojana Simonovića, Branislava Pešića  i Zvezdana Damjanovića četiri godine. Po tri i po godine zatvora tužilac je predložio za Predraga Vučkovića, Peđu Mališanovića i Spasoja Tuševljaka. Traženo je i da optuženi plate troškove osam godina dugog sudskog postupka. Odbrana je smatrala da optuženi treba da budu oslobođeni krivice.

Optužnica za propast Agrobanke podignuta je u februaru 2013, a tužilaštvo smatra da su optuženi od početka 2006. pa do kraja 2011. protivno Zakonu o bankama i internim propisima i procedurama u Agrobanci odobravali kredite, bankarske garancije, davali menice i otpisivali dospele obaveze preduzeća, klijenata banke. Odobreni krediti, navodno nisu vraćeni, a izdate bankarske garancije i avalirane menice pale su na teret Agrobanke. Na taj način štedionica je oštećena za više desetina miliona evra.

Na početku ovog postupka među optuženima je bio i nekadašnji direktor subotičke filijale Agrobanke Jožef Kasa, ali je 2016. preminuo pa je postupak prema njemu obustavljen. Presudu nije doživeo ni pokojni Radoslav Lale Sekulić, vlasnik „Habit farma”, jednog od najvećeg dužnika Agrobanke. Tužilaštvo je odustalo od postupka protiv nekih od optuženih.

Propast Agrobanke bila je svojevremeno šok za naš finansijski sistem jer se do samog kraja verovalo da uspešno posluje raspolažući sa oko 600 miliona evra štednje od građana i privrede. Iz optužnice proizlazi da je to bio paravan i da su se iza njega krili nenaplaćeni krediti i dogovori između Antonića i privilegovanih klijenata.

Antonić je na suđenju 2013. godine, suočen sa optužbama za malverzacije „teške” 84 miliona evra, izjavio da je propast Agrobanke prouzrokovala tadašnja vlast i strani lobiji. Tvrdio je da će dokazati pokušaj neprijateljskog preuzimanja banke.

U slučaju Metals banke, nekadašnji članovi rukovodstva terete za zloupotrebe sa kreditima. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 2011. godine prvu optužnicu protiv devet osoba kojima se na teret stavlja da su oštetili Metals banku za 1,6 milijardi dinara. Prema toj optužnici, bivši rukovodioci Metals banke su od kraja 2006. do 2011, kao odgovorna lica, odobrili 39 kredita bez adekvatnih sredstava obezbeđenja naplate. Procenjeno je da je tako pričinjena šteta banci od skoro 1,6 milijardi dinara a u tom iznosu pribavljena je imovinska korist firmama kojima su krediti odobreni, čiji su vlasnici pojedini optuženi.

Tokom višegodišnjeg postupka, period u kojem su počinjena krivična dela sužen je na 2007. i 2008. godinu, broj optuženih je smanjen, od prvobitnih 39 spornih kredita, optužnica se svela na 20, a ukupna suma pričinjene štete na oko milijardu dinara.

Na početku procesa 2013. godine, tadašnji direktor Izvršnog odbora Metals banke Ananije Pavićević odbacio je optužbe i nazvao ih politički motivisanim. Optužio je Narodnu banku Srbije zbog prinudne uprave, rekavši da je reč o eliminaciji ljudi  koji su bili protivnici nasilne vlasničke transformacije kojom je Metals banka kasnije postala Razvojna banka Vojvodine.