Banjska lečilišta, „zlatna koka” srpskog zdravstva

Među brojnim inspirativnim, često iritantnim temama koje nas svakodnevno zapljuskuju, krajičkom oka primetio sam da je započeta (tiha) privatizacija i prodaja specijalnih bolnica za rehabilitaciju. Pošto merkantilno ćutanje nije moj izbor, izražavam  uverenje da odlučujuću ulogu i najkvalitetniji pristup u korišćenju i razvoju banjsko-klimatskih lečilišta mogu imati postojeće  specijalne bolnice, koje decenijama, manje-više, uspešno koriste prirodne lekovite faktore. Ovakav stav počiva na naučno utemeljenoj činjenici da u prirodnom ambijentu, uz stručno i iskustveno utemeljenu primenu prirodnih lekovitih faktora od strane edukovanog i motivisanog kadra, brojne kategorije bolesnika mogu se najbolje lečiti i rehabilitovati. Generalno gledano, privatizacija ne garantuje uvek društveno odgovorno ponašanje novih vlasnika, što jasno ukazuje iskustvo iz zemalja u okruženju gde je npr. specijalizovana rehabilitacija praktično ukinuta.

Banjska i klimatska lečilišta u Srbiji čine dva nemerljiva bogatstva. Prvo, to su prirodni faktori koje čine preko 300 različitih lekovitih voda, gasova, lekovitih blata-peloida i lekovitih klimata. Drugo, višedecenijski rad dvadesetak zdravstvenih ustanova – specijalnih bolnica sa preko 3.800 kreveta, odličnim stručnim kadrom i medicinskom opremom, u kojima se primenjuju savremene metode fizikalne medicine i rehabilitacije uz (nedovoljno) korišćenje prirodnih faktora.

U prevenciji najmasovnijih nezaraznih oboljenja (bolesti srca i krvnih sudova, metaboličkih bolesti, malignih tumora, opstruktivnih bolesti pluća i astme, mentalnih poremećaja) prirodni lekoviti činioci su najprihvatljiviji jer počivaju na holističkom pristupu čoveku i, suštinski, predstavljaju fiziološke korektore oštećene ravnoteže i usklađenosti različitih fizioloških funkcija u organizmu (homeostaze). Zato su stari Rimljani i govorili: „Medicus curat, natura sanat” (lekari leče, priroda zaleči). Zato Srbija koristi prirodne lekovite činioce, u medicinske svrhe, duže od dva veka. Samo su banje Moravske banovine imale preko dva miliona noćenja tokom 1922. godine. Evropske tzv. spa-centre koji, inače, pružaju slabu medicinsku uslugu,  godišnje poseti preko 100 miliona ljudi.

Sa druge strane, ne smemo izgubiti iz vida da su danas masovne nezarazne bolesti uzrok smrtnog ishoda kod preko 85 odsto bolesnika. Više od jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne ili radne sredine. Zato banjska i klimatska mesta predstavljaju važan strateški resurs svake države, jer zauzimaju sve značajnije mesto u životu savremenog čoveka i predstavljaju mesta za prevenciju, lečenje, rehabilitaciju, oporavak i rekreaciju. Međutim, nestručno i neadekvatno korišćenje prirodnih lekovitih činilaca (odsustvo stručnih programa i nadzora) dovodi do slabe medicinske i ekonomske valorizacije „poklonjenih” resursa.

Pre više od deset godina  Zdravstveni savet Srbije (ZSS) je, kao najviše stručno i savetodavno telo u zdravstvenom sistemu  Srbije, formirao radnu grupu od meritornih profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu i pojedinih (uspešnih) direktora specijalnih bolnica, sa koordinatorom akademikom Ljubišom Rakićem (članom ZSS-a). Njihov zadatak je bio da definišu mesto i ulogu banjskih i klimatskih lečilišta u zdravstvenom sistemu Srbije. Posle šest meseci rada, koristeći znanje i iskustvo stečeno tokom trajanja, radna grupa je uradila elaborat o značaju korišćenja prirodnih lekovitih činilaca sa konkretnim predlogom racionalnog redosleda potrebnih postupaka i mera. Posle razmatranja i usvajanja na sednici ZSS-a, materijal je dostavljen Odboru za zdravlje Narodne skupštine i Ministarstvu zdravlja. Održan je jedan „okrugli sto” u organizaciji Ministarstva zdravlja i, verovatno, sada elaborat skuplja prašinu u nekoj fioci.

Brojni su predlozi radne grupe, od organizacije do vlasničke strukture, ali posebno ističem da postojeće „specijalne bolnice” ulaze u sastav nove zdravstvene ustanove nazvane banjsko-klimatsko lečilište (BKL). Radi se o „zdravstvenoj ustanovi  koja obavlja specijalističko konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost u okviru prevencije, lečenje i rehabilitacije koristeći prvenstveno prirodne lekovite činioce...”. BKL će „pružati usluge različitim kategorijama korisnika, od potpuno zdravih ljudi  do ozbiljno bolesnih, s tim što se svakoj kategoriji mora pružiti tačno propisana i standardizovana zdravstvena usluga”. Predviđeno je da Ministarstvo zdravlja formira stalnu stručnu komisiju sa brojnim zadacima: definisanje prirodnih lekovitih faktora, utvrđivanje lokaliteta, definisanje užih i širih indikacionih područja za primenu lekovitih faktora, predlaganje prostorno-tehničko-kadrovskih uslova, izdavanje odobrenja i kontrola rada itd.

U konačnici, suština svih predloženih mera je bila da se znatno unapredi sistem zdravstvene zaštite Srbije, težište rada prebaci na preventivnu delatnost, odnosno očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva, adekvatno organizaciono i materijalno reši status specijalnih bolnica („profitabilna preduzeća”), pokrene u realnom životu profitabilnost drugih delatnosti (turizam, trgovina, zanatstvo, obrazovanje), ojača i učvrsti medicinsko-turistička identifikacija na međunarodnom tržištu  itd.

Možda je ovo prilika da se još jedanput, u stručnim krugovima, razmotri budućnost svake specijalne bolnice u Srbiji. Stara je istina, da ukoliko na jednoj stanici uđemo u pogrešan voza, svaka naredna stanica biće pogrešna.

Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji