JNA „bunkerisala” odgovor na Kučanove manipulacije

O događajima u Sloveniji tokom 1991. godine rukovodstvo te republike je domaćoj i svetskoj javnosti plasiralo informacije koje nisu sadržale ni zrno istine o pravom stanju u „deželi”. Na čelu ljudi koji su svet zasipali lažnim vestima bili su Milan Kučan i Jelko Kacin. Njihove beskrupulozne laži, s obzirom na to da nije bilo pravih demantija iz JNA, u očima svetskog javnog mnjenja prerastale su u istine, tako da je krivica za ratna zbivanja u Sloveniji i nevine žrtve civila i vojnika pripisivana regularnim oružanim sastavima još postojeće države SFRJ.

Kučan je kasnije, kroz više intervjua i izjava, otvoreno priznavao da je njegovo obraćanje javnosti u to vreme bilo sazdano od brojnih neistina. Tako, na primer, u intervjuu Radiju slobodna Evropa 27. februara 2008. godine otvoreno govori da je, neposredno po polasku dela vojske iz garnizona u Vrhnici na izvršenje mirnodopskog zadatka, telefonom pozvao predsednika Vlade SFRJ Antu Markovića i upozorio ga da može doći do sukoba vojske i Teritorijalne odbrane Slovenije. To, kako je nagoveštavao Kučan, predstavlja neposrednu mogućnost za krvoproliće. I mada je posle tog razgovora tvrdio kako ima podršku saveznih organa, odnosno predsednika Ante Markovića, otvoreno u intervjuu za Slobodnu Evropu priznaje da nije govorio istinu, odnosno da nije imao podršku saveznog premijera, koji mu je, pored ostalog, odgovorio da za sve postojeće i nadolazeće nedaće na tlu Slovenije snosi isključivo političko rukovodstvo Slovenije.

Nizu neistina lansiranih na konferencijama za medije koje su gotovo svakodnevno za strane izveštače organizovali Kučan i Kacin pridružuje se i primer putem kojeg se tvrdi da su vojnici Slovenci koji se nalaze na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA najvećim delom pohapšeni i da su u statusu ratnih zarobljenika. S tim u vezi, Kučan se poziva na pismo koje je, početkom jula 1991, uputio Predsedništvu SFRJ u kome, pored ostalog, navodi da su vojnici slovenačke nacionalnosti „izloženi stalnoj moralnoj i fizičkoj presiji i da žive u nemogućim uslovima…” Navedeni tekst Kučanovog pisma Predsedništvu SFRJ objavljen je 8. i 9. jula 1991. godine u gotovo svim domaćim i brojnim inostranim medijima.

Načelnik Službe za informisanja javnosti o OS SFRJ odmah je po objavljivanju te Kučanove laži krenuo sa mobilnom televizijskom ekipom u Saobraćajni nastavni centar u Kraljevu, gde se, u kasarni u Ribnici, za vozače motornih vozila obučavao jedan broj vojnika iz raznih mesta Slovenije. Cilj je bio da se kroz razgovore sa njima, njihovim starešinama i drugovima pripremi i emituje prilog o njihovom statusu u JNA, koji se, inače, ni po čemu nije razlikovao od njihovih drugova drugih nacionalnosti. Otvoreno se razgovaralo sa desetak vojnika Slovenca i svi do jednog su, uz podsmeh, demantovali Kučanove laži.

Da tekst pisma Milana Kučana, upućen Predsedništvu SFRJ, ne sadrži ni promil istine, jasno i glasno potvrdili su vojnici Jože Strojnic i Gregor Vintor iz Novog Mesta, Roman Kosmač iz Žirija, Renato Bračič iz Ptuja, Matjaž Napast iz Maribora, Matjaž Mrak iz Ljubljane, Boštjan Krek iz Trebnja i Drago Trivič iz Komendra. Istog dana mobilna TV ekipa srela je na prijavnici kasarne Bertu i Ivana Napasta, roditelje vojnika Matjaža Napasta, s kojima je takođe obavila razgovor. Zabrinuti za sudbinu sina, preplašeni izjavom Milana Kučana da su vojnici Slovenci završili u srpskim zarobljeničkim kazamatima, potegli su dug put kolima od Maribora do Kraljeva, kako bi se lično uverili u opravdanost stravičnih priča koje su kružile Slovenijom o hapšenjima i maltretiranju mladih Slovenaca u JNA.

„Sa zebnjom smo krenuli u Srbiju”, priča Berta Napast. „Govorili su nam da će nas Srbi uhapsiti čim ugledaju slovenačku registraciju na kolima i da nam neće dozvoliti da nastavimo put do Kraljeva. Na sreću, niko nas na putu do Kraljeva nije zaustavio. Niko nas nije mrko pogledao.” „Ja”, uključio se u razgovor i otac Ivan, „nisam mnogo vere polagao u sve što se o JNA i našoj deci priča u Sloveniji. Pre ovoga smo, prilikom davanja svečane obaveze, dolazili u poseti sinu i tada je, kao i danas, sve bilo u najboljem redu. Ljudi, Srbi, i starešine našeg sina izvanredno su nas primili.”

Prilog iz Kraljeva pripremljen je istog dana, a saglasnost za njegovo emitovanje dali su general Dušan Žunić, načelnik Političke uprave Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, i njegov zamenik pukovnik Milan Gvero. Predviđeno je da se kraća verzija emituje iste večeri u Drugom TV dnevniku, a šira, petnaestominutna reportaža u mreži JRT, u okviru emisije „Dozvolite da se obratimo”. Kada je sve bilo gotovo i završene pripreme za emitovanje, na scenu je stupio Kabinet Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Naređeno je da se montirani prilozi i nemontirani materijali „bunkerišu”, odnosno smeste u arhivu Vojnofilmskog centra „Zastava film”. Obrazloženje je glasilo „da JNA nema potrebe da se bilo kome pravda za očigledne laži”. Nije, međutim, objašnjeno kako se te laži reflektuju na javno mnjenje, ako ih niko ne demantuje istinom.

Izjave slične onim iz Kraljeva čule se se i od grupe vojnika koji su vojni rok služili u Senti. I oni su, svi do jednog, potvrdili da je izjava Milana Kučana o statusu vojnika Slovenaca u JNA ortodoksna neistina. Pored ostalih, to su potvrdili vojnici Rado Kuhovar iz Domžala, Robert Herga iz Maribora, Boštjan Nagode iz Logateca, Karlo Sandi iz Ljubljane, njihov komandir, takođe Slovenac, vodnik Matija Janc…

Materijali tonski snimljeni u Kraljevu i Senti i danas se nalaze u VFC. Radi podsećanja na opisane neistine valjalo bi ih, bar iz dva razloga, emitovati na nekoj od nacionalnih televizija. Prvo, da se na pravi način raskrinkaju nekažnjene laži Milana Kučana i, drugo, da se vidi kakve je sve kikseve pravio vojni vrh u oblasti informativno-propagandnih delatnosti. Nije za odbacivanje i predlog da se deo navedenih materijala ponudi TV kućama u Sloveniji, koje bi, uz odgovarajuću režijsku realizaciju, mogle da potvrde ili dokumentovano negiraju izjave mladih Slovenaca – bivših vojnika, danas pedesetogodišnjih građana Republike Slovenije.

Pukovnik u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista