sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

PETAR LAZIĆ

nedelja, 06.08.2006. u 17:59

Baveći se, pre sedamdesetak godina, suštinom bića Srba, Hrvata i ostalih Jugoslovenaca, Vladimir Dvorniković je ustvrdio da je "preterani regionalizam smrtni neprijatelj svakog šireg stvaralačkog zamaha". Bio je oprezan i kada je u pitanju druga krajnost: "Kosmopolitska uniforma civilizacije ne sme da ubije duhovnu individualnost – tu jedinu pravu stvaralačku snagu". Kako pronaći zlatnu sredinu između te dve krajnosti, kako biti integralni deo sveta a ostati svoj, verovatno je jedno od ozbiljnijih zahteva koje epoha globalizacije stavlja pred svaki narod. Za razliku od mnogih, mi smo pred tim zahtevom veterani. Bavimo se njime poslednjih desetak vekova. Mahom, neuspešno.

Na temu naših nesnalaženja između Istoka i Zapada, kao i sebe samih, Vladeta Jerotić se već zapitao: "Da li su dve krune Stevana Prvovenčanog (jedna dobijena od rimskog pape, druga od Svetog Save) ostale trajno (i tragično) znamenje srpskog življenja i opredeljivanja do dana današnjeg? Ako smo već morali (ili hteli) da razroko gledamo i u Istok (Vizantija, Turska, Rusija) i u Zapad (Ugarska, Austrija, Francuska, Nemačka i Amerika), zašto taj položaj nismo okrenuli u svoju korist? Nije li to moglo biti izazov i šansa za pravoslavan narod da postane zlatan most između Istoka i Zapada, koji bi skupljao sva dobra i s jedne i s druge strane, stvaralački ih u sebi prerađivao i onda ovakva prerađena dobra odašiljao na obe strane?"

Očigledno da nismo postali zlatan most. Više ličimo na oronulu ćupriju koja se ne prelazi bez velike nužde.

Jedno od naših nesnalaženja jeste i naše pismo, prema kome javno mnenje iskazuje znatnu količinu idolopoklonstva. Ćirilica se sve manje koristi ali se zato sve više voli. Naročito u kafanskim raspravama. Isti oni koji svakodnevno vode bitke prsa u prsa sa pravopisom, osećaju se pozvanima da brane ćirilicu od latinice. Jer, latinica je u njihovim glavama simbol zapadnjaštva koji se deli na hrvatsku i ostalu latinicu, a ćirilica je simbol srpske čistote i grafički prikaz srpske duhovnosti. Ćirilica se pri tome i ne deli. Ona se samo množi. No, da li je baš sasvim tako?

Ćirilica je najrasprostranjenije slovensko pismo nastalo iz grčkog uncijalnog pisma IX veka. Iz grčkog pisma uzeta su 23 slova i njima dodato 14 slova iz glagoljice, za one glasove kojih nema u grčkom. Ne zna se da li je tvorac ćirilice Ćirilo (kako misle ruski slavista Grigorije Iljinski i bugarski istoričar Vasil Zlatarski), da li njegov brat Metodije, da li Ćirilov učenik Sv. Kliment Ohridski (kako misli Šafarik). A možda su prste upetljala sva trojica. Ne zna se ni koliko je prvobitna ćirilica imala slova. Već sam pomenuo tumačenje po kome je imala 37 slova i koje bi bilo opšteprihvaćeno da Crnorizac Hrabar u svom delu "O pismenah" s početka X veka, nije tvrdio da je ćirilica imala 38 slova. A kako je narasla do 43 slova, s kojima se borio Vuk Karadžić, to sam Bog sveti zna.

Da zamešateljstvo bude veće, ćirilica je u prvo vreme bila u upotrebi kod Hrvata, osobito u Bosni, a u Poljičkoj republici, blizu Splita, upotrebljavana je sve do ukidanja te republike na početku XIX veka. Latinica je kod Hrvata usvojena kao nacionalno pismo tek u drugoj polovini XV veka. I dan-danas u svim ozbiljnim belosvetskim knjigama kada se nabrajaju slovenski jezici čije je pismo latinica, navodi se i srpski. Logično, jer je delu srpske populacije preko Drine matično pismo latinično. Ili, možda nećemo da priznamo da su i tamo živeli Srbi. Na sličan način smo se odrekli Srba katoličke vere, koju je Hrvatska veoma brzo asimilovala. Svi do jednog su preko noći postali Hrvati.

Sam naziv ćirilica nastao je tek u XV veku, u Kijevskoj školi. Sve do XI veka glagoljica je nazivana kurilovicom. Dakle, u početku se nije sa sigurnošću znalo koje pismo se zove po Konstantinovom kaluđerskom imenu – Ćirilo.

Stanje sa ćirilicom neodoljivo podseća na trenutno stanje države koju, odnedavno opet zovemo Srbijom. Srbi su svoju državu dobili iz nehata. Ne zna se ko je najviše zaslužan za njeno stvaranje, zna se samo da Srbi nisu. (Vala Crnogorci, da jebe oca!) Ne zna se gde su joj granice, niti ko je na vlasti. Himna, zastava i grb ne služe Srbima kao simboli državnosti jer još nisu usaglašeni stavovi... ali zato služe za podizanje morala. I ne samo morala. I dok se svakodnevno povećava broj onih koji vole Srbiju busanjem u grudi, Srbija se smanjuje.

Što je više onih koji svojim vrućim patriotizmom "uz deset s lukom i kilo/kilo" brane ćirilicu – ćirilica je sve manje u upotrebi. Živimo u doba vizuelne kulture u kome su sličice zamenile sve, pa i pismo. Nekoliko "smajlija" je dovoljno da iskaže svu šarolikost osećanja savremenog čoveka, a većina pripadnika srpskog čovečanstva može svoju celokupnu duhovnost da smesti u SMS poruku. I još da ostane mesta za osećanja.

Nije ćirilici kriva latinica – krivi smo mi. Sam Ćirilo (Konstantin) zagovarao je svakojaku raznolikost: "Čak i bezdušne stvari koje daju glas, bilo svirala, bilo gusle, ako ne pokažu razlike u zvuku, kako će se razumeti šta se svira ili gudi".

Priznajem, i ja sam jedan od onih koji stalno mešaju ćirilicu i latinicu, da ne zagore.

Književnik i satiričar


Komentari0
ebd2c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Odumiranje ćirilice
Odumiranje ćirilice
Odumiranje ćirilice
Odumiranje ćirilice
Odumiranje ćirilice
Odumiranje ćirilice

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja