Vlasina nije za snobove

Vlasina, juna – Na blagoj, istočnoj obali jezera Vlasina, tik uz veliko imanje vranjskog „Simpa”, ovih dana počinju da cvetaju tepisi lekovitog kantariona.

Mirišljava „gospina trava”, divlje maline, sočne gljive i purpurnu majčinu dušicu okite priobalje izduženog jezera, ali dragoceno bilje tamo danas retko ko bere. Zakonom zaštićen „Predeo izuzetnih prirodnih odlika” od 2005. godine, zvanično „prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju” – Vlasina je usamljena lepota na krajnjem jugoistoku zemlje.

Dvadesetak kilometara od graničnih prelaza Bosilegrad i Strezimirovci i tridesetak kilometara od trase južnog kraka Koridora 10 prema Solunu, Vlasina je već skoro dve decenije usnula turistička atrakcija. Ratovi devedesetih, potonje ekonomsko zaostajanje i masovna pečalba, skrenuli su pogled investitora i zvaničnika sa ovog predela bogatog rudama, vanrednim prirodnim lepotama, crkvama iz 19. veka, osobenom „jugoslovenskom” istorijom, mnoštvom legendi o Krstašima, rečnim nemanima, vilama...

„Turisti su u ono vreme dolazili čak iz Vojvodine i Beograda da pecaju neku od 16 vrsta riba, traže „rosulju” – jedinu biljku mesoždera u ovom delu Evrope, šetaju po listopadnim šumama ili prosto, kupaju se. Od početka devedesetih, Vlasina kao da se povukla sa turističke karte: neki drugi centri postali su popularniji... A, Vlasina nije za snobove već za putnike koji vole sport, planinarenje do Gramade ili Čemernika, vožnju biciklom do Crne Trave...”, nabraja nam Vladica Jovanović, upravnik hotela „Vlasina”, zidanog pedesetih godina u vreme nastajanja veštačkog jezera dugog devet kilometara, prosečne širine 1,77 kilometara i dubine oko 12 metara.

„Hidroelektrana na Vlasini bila je među prioritetima Titove poratne Jugoslavije zbog obećanja o elektrifikaciji i industrijalizaciji zemlje. Ipak, prvi planovi za HE Vlasina na 1.300 metara nadmorske visine, napravljeni su u Kraljevini Jugoslaviji. HE Vlasina građena je od 1949. godine u isto vreme kada i akumulacija kod Zvornika u Bosni i ona kod Čačka. Nakon Brana je završena 1955. godine kada je HE Vlasinu u pogon pustio Titov bliski saradnik Moša Pijade. Nekada među najvažnijim HE u Srbiji, Vlasina je danas zlatna rezerva elektro -sistema – ističe Bora Cvetković nekadašnji visoki zvaničnik EPS Srbije.

Vlasina danas ipak ne živi samo u prošlosti.

„Biolozi sa Univerziteta u Nišu, lovci koji zimi kreću ovde u lov na divlje svinje i hajke na vukove, radoznalci koji znaju da u blizini jezera još slobodno tumaraju poludivljih konja, geografi koji istražuju velika jezerska ostrva, putnici koje privlače legende o potopljenom mostu koji su tu podigli Krstaši na putu za Jerusalim... odskora ponovo pronose glas o lepotama Vlasine. Novi asfalt na delu puta od Surdulice do Vlasine, najavljena privatizacija najvećeg hotela na obali, obnova crkve Svetog Ilije,...bude nove nade da će putnici-namernici ponovo, kao nekada otkriti ovaj izuzetni predeo ...” veli za „Politiku” Nikola Grgur, starosedelac sa Vlasine.