Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пропада задужбина Деспота Стефана

Пропада задужбина Деспота Стефана
(Фото Википедија/З. Благојевић)

Запуштена и обрасла коровом, Црква Преображења Христовог у Горовићу неумитно пропада. По предању, ову цркву је подигао Деспот Стефан по повратку из битке на Никопољу, где је отео крсташки барјак и окренуо га, што је тада значило крај битке. Због тога што је у бици против хришћана био с турске стране заветовао се да ће подићи цркву. Сада је ова црква у јадном стању и просто вапи за обновом. По процени стручњака, обнова би коштала нешто више од милион евра. Завод за заштиту споменика прогласио је ову цркву културним добром, што још више обавезује.

Црква је прелепа, а у камену су уклесани призори ратника, као и разни симболи и печати Немањића. По предању, у овој цркви је крштен Карађорђе Петровић, а верује се да се у њој и венчао. Устаничка војска на челу с Карађорђем овде се причестила пре битке код Рудника.

Ова задужбина, која је толико повезана с нашом историјом морала би да се што пре спасе од даљег пропадања. Могуће је да се оформи одбор за њену обнову који би био овлашћен да прикупља средства за обнову, како од грађана, тако и од приватних и јавних предузећа. Град Београд, који управо подиже споменик деспоту, могао би да се одужи тако што би дозволио да одбор преко Инфостана пошаље грађанима Београда уплатницу за евентуалну помоћ.

Сам град могао би, рецимо, средства која су намењена за изградњу споменика Јернеју Копитару да преусмери на деспотову задужбину. Јернеј Копитар као лингвиста несумњиво заслужује споменик, али споменици се не дижу људима који с моралне стране не могу да послуже као узор следећим генерацијама, као што то не може овај аустријски цензор. Остаје нада да ће ова задужбина поново засијати.

Раде Калик,
потпредседник Српског филозофског друштва

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SLOBODAN MIKAVICA
Ako je car Dusan pomogao Turcima kod Nikopolja i Angore kako navodi jedan od vasih citalaca, mislio je da ce time spasiti svoje teritorije, ali njegovo ime i njegove zaduzbine su od velikog znacaja za istoriju srpske drzave, a ne kako on citira da mu je to velika greska. Neosnovano i glupavo osvetnicki.
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Браво господине, срски цар Душан Силни је умро 1355 године. Битка код Никопоља је одржана 1396 године, а битка код Ангоре, данашња Анкара 1406 године, изгледа имате бујну машту. Имали смо одличног наставника " повијести " у нашој истарској гиманзији, једног рођеног римљанина са " De " испред презимена.
Stevo
Neobično da potpredsednik Srpskog philosophy društva, objavljuje tekst u Politici, i obaveštava da se oronula crkva nalazi u Goroviću, što je pretpostavljam selo negde u Srbiji. Bilo bi dobro da znamo i gde se to selo nalazi. I sve nam je na klimavim tvrdnjama, po predanju, pretpostavlja se, smatra se, veruje se... što philosophy uopšte ne podnosi! I kafana je izgradila bolje kriterije.
vox ex populi
I da bude još žalosnije, nije GoroviĆ već GoroviČ.
JOLE NOKOLIC-TAMNAVAC
Selo Gorovic se sigurno nespominje u kumrovackim biltenima ali svaki srbijanac zna sve o svojim svetinjama iako su ih bezboznici antihristi 45- sve zamazali katranom i zapustili u korov,tako i ovu svetinju na obroncima Topole.Primera radi u centru Beca pronasli su Austrijanci dok su kopali ulicu CESMU iz Rimskog doba Cezara koji je u prolazu svratio da pije vodu.To su ogradili oko 20m2 nalickali mermerom i ko hoce da vidi plati 20 eura.Koje pare leze u srbiji treba samo ukloniti katran u glavi.
Прикажи још одговора
SLOBODAN MIKAVICA
Pokrenite akciju skupljanja sredstava ili mecena , nemojmo se zaustavlajti samo na zalosnom prizoru zdanja. Tako se radi u mnogim zemljama Evrope , tamo gde drzava nije mogla da nesto ucini. Vjerujte, takva akcija bi sigurno nasla odziv. Sacuvajmo Srbiji sto je jos upsijelo da ostane posle mnogih okupatora i ratova pa sve do stvaranja nove drzave na srpskoj istoriskoj teritoriji.
Дан
да није помогао Турцима код Никопоља и Ангоре можда не би ни били под турским ропством. Турци су га држали као тз "кувана жаба" тј полако одумираље српске државе без наглих трзаја !
Татјана
@Дан За време деспота Стефана Турци нису претили Београду, тачније, нису му били ни блиизу. И Мађарима га није вратио он, будући да је ту живео до смрти (1427), већ његов наследник Ђурађ Бранковић, који је престоницу пренео у Смедерево. А Београд су Турци освојили готово сто година после деспотове смрти и педесетак година после пада Смедерева, када је одавно био враћен под власт Мађара, иако је становништво углавном било српско.
Дан
Васо, српски владар је добио Београд од Мађара на употребу као њихов вазал ! Морао је да га врати када су Турци најозбиљније припретили поново ! на Никопољу и Ангори су се Турци провукли и сачували царство !
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.