Може ли Матарушка бања да се препороди

Некада је Матарушка бања била веома значајна, како у погледу балнеолошког здравства, тако и по броју посетилаца у приватним и друштвеним капацитетима. Распадом СФРЈ, Влада тадашње СРЈ, уз сагласност Општине Краљево и Управе Матарушке бање, извршила је прихват прогнаних и избеглих с Косова и Метохије, Босне и Херцеговине и Хрватске у периоду око 1992–2001.

У тим објектима они провели су двадесетак година, да би се након тога уз помоћ Европске уније, Општине Краљево, Владе Србије, Црвеног крста Србије и других институција и појединаца иселили из бањских објеката и уселили у наменска насеља и станове, углавном у околини Краљева. Таквим начином исељења прогнаних лица, Матарушка бања је доживела потпуни бањски фијаско, који је директно утицао на урушавање свих објеката бање, како здравствено-рехабилитационих, тако и хотела „Жича” и „Термал”, затим смештајних вила, угоститељских објеката, инфраструктуре, парка и других објеката.

После вишегодишњих покушаја безуспешне продаје Матарушке и Богутовачке бање, пре неколико година је приватизована и тиме је почело благо опорављање. Реновиран је хотел „Минерал” у Богутовачкој бањи, а потом у Матарушкој бањи, посластичарница „Капица”, кафић „Парк”, хотел „Термал”, уређени су парк, обогаћен новим садницама и клупама, дечји вртић, фонтана, висећи мост на Ибру, обале Ибра...

А да би Матарушка бања поново била балнеолошки лидер у Србији морају се формирати нови и савремени здравствени центри: купатило, уз специјалистичке прегледе, кадровске ресурсе, амбуланте, савремену опрему и још много шта.

У садашњим условима није реално очекивати тако нешто, барем у ближој будућности, с обзиром на то да у бањи постоји вишедеценијски веома успешни Републички рехабилитациони центар „Агенс”, познат по лечењу неуролошких, реуматских, дегенеративних, посттрауматских, гинеколошких и других болести.

Без обзира на то што би приоритет требало да буде здравствени туризам који би се одвијао у природним лечилиштима и објектима који би користили природне лековите ресурсе и здравствене установе, требало би имати у виду тренд глобалног туризма у виду путовања ради здравља и очувања квалитета живота.

Узимајући у обзир неповољне околности које знатно утичу на постизање лидерства у балнеолошком лечењу, можда је прилика да се Матарушка бања више окрене туристима који не траже искључиво лечење, већ одмор и активности које доприносе физичком и менталном здрављу у виду боравка у природи, термалних извора, спа и велнеса, здраве хране, тишине и чистог ваздуха уз цвркут птица, пешачке и бициклистичке стазе, спортске објекте, у летњем периоду купање у реци Ибар, лов и риболов, планинарење (Оштра главица, Столови, Чемерно, Котленик...), обилазак манастира Жиче и Студенице, као и Маглича, Крстов града и других знаменитости. Све то Матарушка бања може да понуди домаћим и страним туристима.

Такав вид туризма не само да је развојна шанса Матарушке бање, већ и Србије, која на релативном малој географској површини поседује велики број бања, термоминералних извора, планина, чистог ваздуха, богату гастрономију, уз традиционално гостопримство, приступачне цене и многе друге погодности.

Да би се такви потенцијали што брже и реалније остварили, можда је решење интензивнија примена јавно-приватног партнерства, уз више улагања у инфраструктуру, модернизацију бањских ресурса, едукацију.

Др Предраг Петровић,

научни сарадник, Београд