Све нас је мање

Србија се већ деценијама  суочава са једним од најозбиљнијих друштвених проблема, неповољним демографским кретањима. Пад наталитета, негативан природни прираштај, старење становништва и одлазак младих у иностранство доводе до сталног смањења броја становника и мења демографску слику земље.

Према подацима Републичког завода за статистику за период јануар-децембар 2025. године у Србији је рођено 58.445 беба, а умрла је 94.831 особа. Негативан прираштај је 36.386 становника, што значи да је Србија сваког дана у просеку губила готово 100 становника више него се родило. Ради сликовитог приказа у Србији градови Бечеј, Пријепоље и Врбас имају око 36.000 становника. Закључак је сваке године са мапе Србије нестане један Бечеј или Пријепоље и Врбас.

Према стручним анализама, број рођених већ годинама није довољан да обезбеди просту репродукцију становништва. Истовремено, број умрлих премашује број новорођених, што резултира негативним природним прираштајем. Последице су видљиве у готово свим деловима земље, од смањења броја ученика у школама до све већег оптерећења пензионог  и здравственог система.

Посебан проблем представља старење становништва. Удео старијих грађaна расте, док се број млађих и радно способних људи смањује. Овакав тренд утиче на тржиште рада, привредни развој и одрживост система социјалне заштите.

Додатни изазов представља исељавање младих и образованих људи. У потрази за бољим животним стандардом, сигурнијим запослењем и већим могућностима за професионални развој, многи напуштају Србију. Тиме држава губи драгоцен људски капитал, неопходан за њен будући развој. Миграциони биланс последњих година делимично је ублажен доласком страних држављана, нарочито из Русије и Кине. Србија годишње прими неколико стотина захтева за азил. Према доступним подацима, број странаца којима се одобрава дозвола за боравак и рад у Србији је 2024. године био је 37.934 особа, а 2025. године тај број је износио 41.319 особа. Главни корисници ових дозвола били су држављани Русије, Кине, Турске, Индије и Непала. То показује да је имиграција у Србији заснована на запошљавању страних радника, а не на добијању азила.

Демографска криза  посебно погађа рурална подручја. Бројна села остају без становника, школе се затварају, а пољопривредна домаћинства остају без наследника. Истовремено, становништво се све више концентрише у већим урбаним центрима, што додатно продубљује регионалне разлике у степену напредовања у развоју.

Стручњаци сматрају да решавање ових проблема захтева свеобухватан и дугорочан приступ. Међу најважнијим мерама издвајају се већа подршка породицама са децом, побољшање економских услова живота, отварање нових радних места, развој инфраструктуре у руралним срединама и стварање подстицаја за повратак грађана из дијаспоре.

Демографска обнова Србије није само статистичко питање. Она представља предуслов за економски развој, очување националних ресурса и дугорочне стабилности друштва. Зато је проналажење ефикасних решења за демографске изазове један од најважнијих задатака савремене Србије.

Драган Паскаш

генерал, Београд