Lomićemo jezik zbog rodne osetljivosti

Primoravanje stanovništva na upotrebu isključivo rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika, upozoravaju iz Matice srpske Danas na snagu stupa Zakon o rodnoj ravnopravnosti, sročen tako da eminenti znalci i čuvari srpskog jezika ne mogu da zažmure nad odredbama koje isključivo nalažu upotrebu rodno osetljivog jezika. Po slovu zakona to je „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”. Formulacije u zakonu koje obavezuju da se u službenoj upotrebi jedino koriste forme rodno osetljivog jezika koje se, između ostalog, odnose na upotrebu takozvanih femininativa, to jest imenica kojima se referiše o osobama ženskog pola – nedopustive su – po mišljenju 50 stručnjaka, mahom univerzitetskih profesora, među kojima ima i akademika i emeritusa. Oni su potpisnici dopisa „Rodno osetljivi jezik, femininativi i ravnopravnost polova”, koji je Matica srpska uputila državnom vrhu.

Reagovanje stiže sa zakašnjenjem jer, kako se u dopisu navodi, Matica srpska nije blagovremeno konsultovana, kao ni Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, što smatraju proceduralnom greškom koja se ubuduće ne bi smela događati. Podržavajući ideju da se donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti, jezički stručnjaci predlažu da se svaka formulacija u kojoj se insistira na isključivoj upotrebi rodno osetljivog jezika preformuliše tako da se dopusti upotreba i formi gramatičkog muškog i ženskog roda prilikom nominovanja osoba ženskog pola. Na taj način, uveravaju, obezbedila bi se ravnopravnost stavova stanovništva, niko se ne bi osećao diskriminisanim i svako bi imao pravo da se služi jednim ili drugim vidom izražavanja. Ukoliko se vremenom femininativi toliko uvreže u strukturu srpskog jezika te postanu dominantni u svim vidovima izražavanja, njihovo mesto u jezičkom sistemu može da bude promovisano, smatraju jezički eksperti. Do tada skreću pažnju na posledice rigidnih zakonskih rešenja koja nalažu da se posebnim merama mora obezbediti upotreba rodno senzitivnog jezika.

– Formulacije iz zakona jasno ukazuju na isključivost, nepostojanje tolerantne politike, pa čak i na prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku. Pri tome se ne uzima u obzir i stav nemalog broja stanovnika Republike Srbije koji ne smatra diskriminišućim upotrebu imenica gramatičkog muškog roda za označavanje osoba ženskog pola. Nezanemarljiv broj ženskog dela stanovništva ništa loše ne vidi u tome da neko uz njihovo ime upotrebljava forme poput: šef/rukovodilac/sekretar odeljenja umesto šefica/rukovodilica/sekretarica odeljenja i slično. Zbog toga se i postavlja pitanje gde je tu demokratičnost. Zašto se ne vodi računa i o tome da bi možda za neku ženu upotreba femininativa bila upravo diskriminišuća, negativno konotirana i nepoželjna? Primoravanje stanovništva na upotrebu isključivo rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika i, u načelu, nedopustiv jezički inženjering. Budući da norma mora da bude elastično stabilna, svaki vid ovakve radikalne intervencije automatski implicira velik broj rodno nepismenog stanovništva, što je svakako nepoželjno – samo je delić reagovanja Matice srpske.

Posebnu pažnju jezički znalci skreću na deo zakona u kojem se insistira na upotrebi rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama i drugim vidovima obrazovno-vaspitnog rada. Otuda bi primenom rigidnih zakonskih rešenja tekstovi udžbenika morali da se prestrukturiraju. Kako?

– Umesto formulacija poput: „Starosedeoci Amerike su Indijanci i Eskimi (Inuiti). Oni pripadaju žutoj rasi. Preci Indijanaca doselili su se iz Azije. Indijanci su se proširili i naselili američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu”, prema odredbama ovog zakona tekst bi morao da glasi: „Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke). Oni/one pripadaju žutoj rasi. Preci/pretkinje Indijanaca/Indijanki doselili/doselile su se iz Azije. Indijanci/Indijanke su se proširili/proširile i naselili/naselile američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu.” Sasvim je jasno da se na ovakav način stvara tekst koji opterećuje čitaoca i otežava recepciju, a laka prohodnost udžbenika trebalo bi da mu bude primarni cilj – ilustruju potpisnici dopisa, navodeći primer iz udžbenika Geografija za sedmi razred osnovne škole, autora Dejana Šabića i Snežane Vujadinović.

Ovakve formulacije, ukazuju jezički znalci, mogle bi se izbeći jednom uvodnom rečenicom na početku svakog teksta, kojom bi se ukazalo na svest autora o rodnoj ravnopravnosti, a u kojoj bi stajalo da termini koji se upotrebljavaju u gramatičkom muškom rodu mogu da podrazumevaju osobe i muškog i ženskog pola.

Još nisu predložili kako bi se slična poteškoća mogla prevazići u sredstvima javnog informisanja, koja su po ovom zakonu takođe dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljivi jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa i na njima zasnovanih društvenih i kulturnih obrazaca, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, kao i rodno zasnovanog nasilja...