Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.93	117.58
99.86	100.46	100.16
107.92	108.57	108.25

Region

19.09.2021 u 17:00

Đacima u Glamoču uskraćeno pravo da uče srpski jezik

Od našeg dopisnika Sarajevo – Srpskoj deci u Glamoču, lokalnoj zajednici koja je u sastavu Livanjskog kantona i teritorijalno pripada Federaciji BiH, uskraćeno je Ustavom zagarantovano pravo da uče srpski jezik i imaju nacionalnu grupu predmeta. Diskriminatorski odnos prema srpskim školarcima (trećina učenika u glamočkoj osnovnoj i srednjoj školi je srpske nacionalnosti) traje punih 20 godina, a svi dosadašnji pokušaji njihovih roditelja da isprave ovu nepravdu završavali su se neuspehom zbog nezainteresovanosti onih koji o tome odlučuju. Nebojša Radivojša, načelnik Glamoča (kadar SNSD-a), u kojem su Srbi većinski narod, smatra da je skandalozno i neprimereno uskraćivati deci mogućnost da uče materinji jezik. Situaciju zbog koje ispaštaju srpska deca moguće je, prema njegovom

Društvo

19.09.2021 u 22:00

Početak novog doba za srpski jezik i ćirilicu

Dugo očekivani Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma konačno postoji. Sročen za nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku ove sedmice – simbolično, na praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Primenjivaće se tek za pola godine. Da li smo kao društvo dobili brzopleto sačinjen dokument nevelike moći ili donošenje ovog zakona označava kraj nebrige i početak novog doba za srpski jezik i njegovo izvorno pismo? Dilemu nema prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. – Dobili smo zakon koji predstavlja osnovu za rešavanje jezičke situacije, da možemo da krenemo ka uređivanju nereda i haosa u oblasti srpskoga jezika i pisma. Gotovo identičan zakon istovremeno je donesen i u Republici

Društvo

19.09.2021 u 11:34

Naučila srpski da bi služila zemlji u kojoj je rođena

Alternativa za Reku Zaboš (19) iz mesta Gunaroš kraj Bačke Topole nije postojala: posle srednje škole postaće pripadnik policije ili Vojske Republike Srbije. Sve je uradila da ispuni svoju želju. Za šest meseci naučila je srpski jezik, koji sada koristi uporedo s maternjim, mađarskim, i izgubila više od dvadeset kilograma koje je smatrala preprekom da postane vojnik ili policajac. Koliko je dobro savladala srpski, govori to što je kao kandidat za polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici napisala izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (što joj je bio zadatak na prijemnom) bez gramatičkih i slovnih grešaka, na ćirilici. Prošla je i psihološki test, ali su članovi komisije koji su odlučivali o odabiru kandidata ipak ustanovili da Reka ne ispunjava propisane uslove: imala

Društvo

14.09.2021 u 09:33

Kineski propisi pogodili nastavnike engleskog jezika u Srbiji

Najnoviji pokušaj kineskih vlasti da ublaže pritisak na roditelje i učenike u vrlo konkurentnom obrazovnom sistemu pogodio je predavače engleskog jezika u Srbiji. Zbog regulative „Dvostrukog smanjenja”, čiji je cilj da se deca rasterete vannastavnih aktivnosti a roditelji finansijskih izdataka, oko 20.000 nastavnika iz naše zemlje koji su kinesku decu podučavali preko interneta ostaje bez zarade. Kako kineska unutrašnja politika pogađa profesore engleskog u Srbiji? Nova regulativa u oblasti obrazovanja obavezala je privatne škole da se registruju kao neprofitne organizacije, onemogućila zapošljavanje stranaca, ograničila vreme za držanje onlajn časova, a od državnih škola povećala očekivanja. Traži se da organizuju više vannastavnih aktivnosti kako bi se smanjila potreba za privatnim

Politika

26.08.2021 u 11:49

Vučić predao Dodiku prednacrt zajedničkog zakona o zaštiti srpskog jezika i ćirilice

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Beogradu srpskom članu predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku, predao prednacrt Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma, koji bi trebalo da usvoje skupštine Srbije i Republike Srpske na Dan nacionalnog jedinstva 15. septembra. Vučić je na Instagramu istakao da se sa Dodikom u današnjem razgovoru saglasio da je saradnja između Republike Srbije i Srpske izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena. „Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja ni jednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje”, poručio je Vučić, prenosi Tanjug. Naveo je da je sa Dodikom vodio „suštinske razgovore o

Društvo

13.08.2021 u 10:45

Letnja škola u Tršiću puna đaka

Obrazovno-kulturni centar „Vuk Karadžić” u Tršiću ovog leta je pod opsadom srednjoškolaca iz svih krajeva Srbije, ali i iz država regiona, rešenih da predah od školskih obaveza ispune osvajanjem novih znanja. Dometi im nisu omeđeni uobičajenim planom i programom nastave i učenja, već znatiželjom i marljivošću. Istraživačkim koracima u predele lingvistike, folkloristike i istorije srpske kulture polaznici tršićke škole zalaze raznovrsnim društveno-humanističkim stazama koje vode u istom smeru – ka razvijanju interesovanja učenika za maternji jezik, snaženju identitetskih obeležja, ali i svesti o dužnosti svake generacije da nasleđe očuva, da ga svojim radom uveća i preda potomcima. Tako su vrsni srbisti i folkloristi, članovi programskih odbora i predavači centra u Tršiću za ovu godinu zacrtali

Kultura

11.08.2021 u 20:00

Rvemo se sa jezicima kao Jakov sa anđelom

Da odmah odgovorim na dilemu: književno prevođenje je profesija, ozbiljna i zahtevna. Često je i vokacija. Potrebno je znanje, ali i nadarenost. Ako ste slikar iz hobija, onda ne izlažete u Galeriji SANU – osim u slučaju zalutalih genija. Odlično poznavanje nekog stranog jezika postignuto učenjem ili boravkom na njegovom govornom području nužan je, ali nedovoljan uslov da se bude dobar prevodilac. Za prevodioce je važno da čitaju, da neguju svoj jezik koliko i da šire granice poznavanja stranih jezika i kultura. Ako prevodite knjigu o Frojdu, što je bio moj slučaj prošle godine (Lidija Flem, „Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata”, Karpos), onda se podrazumeva da ponovo, ako ne prvi put, čitate samog Frojda u prevodima Borislava Lorenca, Albina Vilhara, Huga Klajna itd. Iako

Društvo

09.08.2021 u 13:42

Ćirilica kao srpski identitetski fenomen

U periodu velike tranzicije u kojoj poslednje tri decenije, nakon početnih, sasvim predvidljivih neuspeha, učestvuje sa sve očiglednijim uspehom, srpski narod najzad ide stazama kojima treba da ide. U ambijentu narušenog monopolarnog sveta, sa umnoženim centrima svetske moći, politički smo sazreli tako da hrabro počinjemo da gradimo budućnost koju sami kreiramo, ali to činimo uz puno poznavanje globalnog sveta i njegovih, nimalo nežnih pravila funkcionisanja. Takva vrsta energetskog uravnoteženja treba da ostane trajna vrednost srpske političke, kulturne i duhovne misli, pa samo na njoj treba graditi neka drugačija, specifična rešenja kakva će u budućnosti možda postati neminovna. Ko je u političkoj sferi učinio da se ovakav dragoceni, spasonosni put utvrdi na državnom nivou, ne moramo

Društvo

09.08.2021 u 13:35

Duhovna širina, ali i dubina

Za vedrih dana, Srbi sa Kozare umišljaju da vide zlatni sjaj krsta sa kupole Svetosavskog hrama u Beogradu, a slično veruju i Srbi iz Sentandreje i iz Temišvara. Hilandar je daleko, ali može biti da se i tamošnjim monasima pričinjava da svetlost dolazi iz Srbije, koja je matica i jednima, i drugima, i trećima. Jesu li to granice tzv. Srpskog sveta i zašto ova sintagma – sklopljena mimo običaja da se novi sadržaji imenuju novim pojmovima, u novijem dobu pretežno na engleskom, a ne na srpskom jeziku – izaziva negativne reakcije, čak i neskrivene strahove? Zašto ova sintagma, sastavljena od dve lepe srpske reči bez ikakve enigmatične nosivosti, neke odmah asocira na promenu granica i krvavo zaokruživanje etničkog prostora? Kao i svaki javni govor, i ova debata o srpskom svetu

Kultura

29.07.2021 u 22:10

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi se – nejezik

Svaka intervencija u jeziku sa stanovišta bilo koje ideologije, što samo po sebi ne može biti u skladu s naukom o srpskom jeziku, nedopustiva je i, ukoliko se ne spreči, mogla bi imati nesagledive posledice, budući da je jezik suštinski činilac individualnog i kolektivnog identiteta, zaključak je posle skupa u organizaciji Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na kojem su razmatrani problemi i rizici upotrebe „rodno osetljivog jezika”, kao i pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zaključke donesene na ovom skupu podržali su: prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Aleksandar

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће