Уторак, 21.09.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.22	117.92	117.57
	99.89	100.5	100.19
	107.67	108.31	107.99

Таг: језик

Регион

19.09.2021 у 17:00

Ђацима у Гламочу ускраћено право да уче српски језик

Од нашег дописника Сарајево – Српској деци у Гламочу, локалној заједници која је у саставу Ливањског кантона и територијално припада Федерацији БиХ, ускраћено је Уставом загарантовано право да уче српски језик и имају националну групу предмета. Дискриминаторски однос према српским школарцима (трећина ученика у гламочкој основној и средњој школи је српске националности) траје пуних 20 година, а сви досадашњи покушаји њихових родитеља да исправе ову неправду завршавали су се неуспехом због незаинтересованости оних који о томе одлучују. Небојша Радивојша, начелник Гламоча (кадар СНСД-а), у којем су Срби већински народ, сматра да је скандалозно и непримерено ускраћивати деци могућност да уче материњи језик. Ситуацију због које испаштају српска деца могуће је, према његовом мишљењу, решити

Друштво

19.09.2021 у 22:00

Почетак новог доба за српски језик и ћирилицу

Дуго очекивани Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма коначно постоји. Срочен за неколико месеци, усвојен je по хитном поступку ове седмице – симболично, на празник, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Примењиваће се тек за пола године. Да ли смо као друштво добили брзоплето сачињен документ невелике моћи или доношење овог закона означава крај небриге и почетак новог доба за српски језик и његово изворно писмо? Дилему нема проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. – Добили смо закон који представља основу за решавање језичке ситуације, да можемо да кренемо ка уређивању нереда и хаоса у области српскога језика и писма. Готово идентичан закон истовремено је донесен и у Републици

Друштво

19.09.2021 у 11:34

Научила српски да би служила земљи у којој је рођена

Алтернатива за Реку Забош (19) из места Гунарош крај Бачке Тополе није постојала: после средње школе постаће припадник полиције или Војске Републике Србије. Све је урадила да испуни своју жељу. За шест месеци научила је српски језик, који сада користи упоредо с матерњим, мађарским, и изгубила више од двадесет килограма које је сматрала препреком да постане војник или полицајац. Колико је добро савладала српски, говори то што је као кандидат за полазника Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици написала извештај о саобраћајној незгоди (што јој је био задатак на пријемном) без граматичких и словних грешака, на ћирилици. Прошла је и психолошки тест, али су чланови комисије који су одлучивали о одабиру кандидата ипак установили да Река не испуњава прописане услове: имала

Друштво

14.09.2021 у 09:33

Кинески прописи погодили наставнике енглеског језика у Србији

Најновији покушај кинеских власти да ублаже притисак на родитеље и ученике у врло конкурентном образовном систему погодио је предаваче енглеског језика у Србији. Због регулативе „Двоструког смањења”, чији је циљ да се деца растерете ваннаставних активности а родитељи финансијских издатака, око 20.000 наставника из наше земље који су кинеску децу подучавали преко интернета остаје без зараде. Како кинеска унутрашња политика погађа професоре енглеског у Србији? Нова регулатива у области образовања обавезала је приватне школе да се региструју као непрофитне организације, онемогућила запошљавање странаца, ограничила време за држање онлајн часова, a од државних школа повећала очекивања. Тражи се да организују више ваннаставних активности како би се смањила потреба за приватним вртићима и

Политика

26.08.2021 у 11:49

Вучић предао Додику преднацрт заједничког закона о заштити српског језика и ћирилице

Председник Србије Александар Вучић данас је у Београду српском члану председништва Босне и Херцеговине Милораду Додику, предао преднацрт Закона о заштити српског језика и ћириличног писма, који би требало да усвоје скупштине Србије и Републике Српске на Дан националног јединства 15. септембра. Вучић је на Инстаграму истакао да се са Додиком у данашњем разговору сагласио да је сарадња између Републике Србије и Српске изузетна на свим нивоима и да српски народ не сме и не може себи да дозволи било какве сукобе и повратак у прошла времена. „Наше заједништво и јединствено деловање на пољу економије, културе, образовања, историјског сећања ни једног тренутка не сме бити доведено у питање”, поручио је Вучић, преноси Танјуг. Навео је да је са Додиком водио „суштинске разговоре о

Друштво

13.08.2021 у 10:45

Летња школа у Тршићу пуна ђака

Образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу овог лета је под опсадом средњошколаца из свих крајева Србије, али и из држава региона, решених да предах од школских обавеза испуне освајањем нових знања. Домети им нису омеђени уобичајеним планом и програмом наставе и учења, већ знатижељом и марљивошћу. Истраживачким корацима у пределе лингвистике, фолклористике и историје српске културе полазници тршићке школе залазе разноврсним друштвено-хуманистичким стазама које воде у истом смеру – ка развијању интересовања ученика за матерњи језик, снажењу идентитетских обележја, али и свести о дужности сваке генерације да наслеђе очува, да га својим радом увећа и преда потомцима. Тако су врсни србисти и фолклористи, чланови програмских одбора и предавачи центра у Тршићу за ову годину зацртали

Култура

11.08.2021 у 20:00

Рвемо се са језицима као Јаков са анђелом

Да одмах одговорим на дилему: књижевно превођење је професија, озбиљна и захтевна. Често је и вокација. Потребно је знање, али и надареност. Ако сте сликар из хобија, онда не излажете у Галерији САНУ – осим у случају залуталих генија. Одлично познавање неког страног језика постигнуто учењем или боравком на његовом говорном подручју нужан је, али недовољан услов да се буде добар преводилац. За преводиоце је важно да читају, да негују свој језик колико и да шире границе познавања страних језика и култура. Ако преводите књигу о Фројду, што је био мој случај прошле године (Лидија Флем, „Свакодневни живот Фројда и његових пацијената”, Карпос), онда се подразумева да поново, ако не први пут, читате самог Фројда у преводима Борислава Лоренца, Албина Вилхара, Хуга Клајна итд. Иако пише неку

Друштво

09.08.2021 у 13:42

Ћирилица као српски идентитетски феномен

У периоду велике транзиције у којој последње три деценије, након почетних, сасвим предвидљивих неуспеха, учествује са све очигледнијим успехом, српски народ најзад иде стазама којима треба да иде. У амбијенту нарушеног монополарног света, са умноженим центрима светске моћи, политички смо сазрели тако да храбро почињемо да градимо будућност коју сами креирамо, али то чинимо уз пуно познавање глобалног света и његових, нимало нежних правила функционисања. Таква врста енергетског уравнотежења треба да остане трајна вредност српске политичке, културне и духовне мисли, па само на њој треба градити нека другачија, специфична решења каква ће у будућности можда постати неминовна. Ко је у политичкој сфери учинио да се овакав драгоцени, спасоносни пут утврди на државном нивоу, не морамо посебно

Друштво

09.08.2021 у 13:35

Духовна ширина, али и дубина

За ведрих дана, Срби са Козаре умишљају да виде златни сјај крста са куполе Светосавског храма у Београду, а слично верују и Срби из Сентaндреје и из Темишвара. Хиландар је далеко, али може бити да се и тамошњим монасима причињава да светлост долази из Србије, која је матица и једнима, и другима, и трећима. Јесу ли то границе тзв. Српског света и зашто ова синтагма – склопљена мимо обичаја да се нови садржаји именују новим појмовима, у новијем добу претежно на енглеском, а не на српском језику – изазива негативне реакције, чак и нескривене страхове? Зашто ова синтагма, састављена од две лепе српске речи без икакве енигматичне носивости, некe одмах асоцира на промену граница и крваво заокруживање етничког простора? Као и сваки јавни говор, и ова дебата о српском свету условљена је

Култура

29.07.2021 у 22:10

Законом о родној равноправности уводи се – нејезик

Свака интервенција у језику са становишта било које идеологије, што само по себи не може бити у складу с науком о српском језику, недопустива је и, уколико се не спречи, могла би имати несагледиве последице, будући да је језик суштински чинилац индивидуалног и колективног идентитета, закључак је после скупа у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, на којем су разматрани проблеми и ризици употребе „родно осетљивог језика”, као и појединих одредаба Закона о родној равноправности. Закључке донесене на овом скупу подржали су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срето Танасић, дописни члан Академије наука и уметности Републике Српске и председник Одбора за стандардизацију српског језика, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Александар

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

21.09.2021 у 21:53

У Немачкој наоружани нападач држао таоце у аутобусу из Србије

21.09.2021 у 21:32

Кривокапић изнео детаље реконструкције владе

21.09.2021 у 21:26

Гугл купује терминал у Њујорку за 2,1 милијарду долара

21.09.2021 у 21:15

Зашто смо волели Бојсија

21.09.2021 у 21:00

Двери: Прекинути дијалог и повући све споразуме из Брисела

21.09.2021 у 20:51

Избори за Думу: Јединственој Русији 324 места