Обгрљени Свети Архангели код Призрена

Света Тројица, Свети Архангели, пусто недељно јутро у Призрену. На излазу из града, уз Бистрицу, одмах иза зграде Призренске лиге, два џипа КФОР-а, хамери – један има постоље и штит за митраљез. На регистрационој таблици сунце, из њих излазе униформе и улазе у бурегџиницу на раскрсници. Македонска војска у мировној мисији.

У конаку Светих Архангела гужва на служби, плету се венчићи, тишина, појање, а онда на камену недовршену капију, поред цркве чија је градња забрањена и стала на пола, стижу деца из Прилужја у народним ношњама. Шарени, помало несигурни, склањају се од фото-апарата, као да се стиде. Сат времена касније четири стотине њихових вршњака из Бабиног Моста, Косовске Каменице, Врбовца код Витине, Партеша, Лепосавића, Гораждевца и Осојана, Штрпца, Пасјана и Кусца код Гњилана.

„Прво ћемо да обгрлимо цркву”, каже Ђорђе Лакушић председник Савеза аматера Косова и Метохије, који заједно са Домом културе Грачаница и Епархијом рашко-призренском и манастиром Светих Архангела годинама организује ово необично окупљање. „Обгрлити цркву значи заиграти велико коло око Светих Архангела задужбине цара Душана, подигнуте 1346. године.

„Ове године имамо најмање деце са Севера, није лако родитељима – али ви сте то прошли”, каже Лакушић док се обраћа кореографима и људима задуженим за организацију.

Тако почиње једна од највећих радионица игре, сликања и писања, у порти манастира Светих Архангела код Призрена и њоме почињу Видовданске свечаности 2023. Зове се „У сусрет Видовдану”. Ово је необично и изазовно место за први јавни наступ, за прву сцену међу окомитим литицама у суровом кањону где је схрањен најмоћнији српски владар.

„Имамо једну сјајну девојчицу, открили смо је прошле године, хоће да упише графички дизајн. Ове године се јавила једна за сликарство”, каже сликарка Маја Тодић, која ради са децом што сликају поред северног дела храма. С друге стране се пажљиво прати програм – песма и игра.

Циљ ове манифестације је чување и неговање традиције и народних обичаја, али и да деца упознају своје вршњаке, историју, културу и да на остацима Светих Арханђела граде културу сећања и потребу да се уништено обнавља. Манифестацију су подржали канцеларија за Косово и Метохију и Министарство културе Владе Републике Србије.

„Не плашим се ја за будућност, погледајте ову младост”, каже Тома Томић, последњи учитељ из призренског краја. Има деведесет три године, живи сам у селу Драјчићи високо изнад Призрена. Пробали су да му униште и одузму школу у којој је провео век и успео је да је сачува.

„Хвала Богу и овој деци, ми имамо сунце и радујемо се једни другима. Хвала вам што сте дошли и да вас Бог чува”, обратио се игуман Михаило (Тошић) стотинама деце и одраслих који су дошли да виде и допрате децу до Призрена.

Страхови, сукоби и политички ломови нису победили ову децу и нису савладали њихове родитеље да изговоре реченицу: „Ти данас остајеш код куће!” Шта је пресудило у тој одлуци? Какво је то памћење и да ли даје смисао савременом животу?

Вековима су Срби на затрпаним остацима Светих Архангела палили свеће, иако се ништа није видело и ничег није било. Знали су да се ту нешто важно чува за њих. Јуче је скоро хиљаду родитеља српске деце са Косова послало своје најдраже да, усред страхова и најављеног хаоса, у Призрену пронађу нешто важно за себе и све нас.