Мапа закопаног блага Београдске тврђаве

Она крије средњовековни српски град деспота Стефана Лазаревића. Ко су били његови житељи, чиме су бавили и колико је их било, какве су биле посуде из којих су јели, која оруђа и алате су користили у свакодневним пословима, са које стране се над њих надносио деспотов замак – одговори на ова питања налазе се испод неистраженог дела пространства од 66 хектара Београдске тврђаве. Тајне запретене у времену истражене су на само осам хектара, што је свега 12 процената овог својеврсног „музеја под земљом”.

Шест хектара Доњег града, од Видин капије до Капије Карла VI, под којима лежи историјско благо деспотовог града, као и још 52 хектара, за које се и не може претпоставити шта све крију, минимално су раскопавани, углавном као пратећи посао уз рестаураторско-конзерваторске радове. Проценат истражености од 2000. године порастао је са пет на садашњих 12 одсто јер је град почео да издваја новац за систематске археолошке радове, каже Марина Андрић, историчар уметности.

– Откривањем тог дела тврђаве сазнали бисмо како је Београд живео кроз векове из перспективе обичних људи, а не кроз биографије владара или освајача. То би помогло да се утврди колико је становника имао деспотов град. Историчари баратају различитим бројкама, од 5.600 до 12.000 – објашњава Андрићева.

Мали проценат истражености је, каже, последица чињенице да су археолошке кампање и систематска истраживања скупи, и само богате државе могу да се у њих упусте и спроводе их у континуитету.

Како би туристи и гости могли да сазнају шта је кроз векове постојало на Београдској тврђави и зашто заслужује да се нађе на листи Унеска, Јавно предузеће „Београдска тврђава” направило је уз помоћ колега са Археолошког института мапу са уцртаних 18 тачака уз објашњење шта се на одређеној локацији налази. Мапа ће бити постављена на инфотаблама у Горњем и Доњем граду тврђаве.

– Она је намењена лаицима које интересује историја и археологија. Београђани воле археологију, а потврда тога је податак да у обиласцима тврђаве у пратњи водича буде и по 200 суграђана. Углавном су то старије особе, које долазе у друштву унука. Посетиоцима желимо да покажемо да овде живот тече у континуитету од праисторије и да је једино место у Европи у коме се исток и запад последњих 500 година сусрећу кроз начин живота, ратовања, трговину и градњу – истиче Андрићева. 

У мају следеће године, најављује, биће отворена велика изложба на Савском шеталишту на којој ће бити приказана сва археолошка истраживања на територији тврђаве у 20. веку, а није искључено да ће део простора бити претворен у археолошки парк.