Спасовданска литија централним градским улицама

БЕОГРАД – Спасовданска литија поводом градске славе кренула је данас од Вазнесењске цркве централним градским улицама, а предводи је патријарх српски Иринеј.

На челу литије су и градоначелник Београда Синиша Мали, домаћин Славе Братислав Петковић, заменик градоначелника Андреја Младеновић, градски менаџер Горан Весић, начелница градске управе Сандра Пантелић и остали представници градске власти.

У Литији се налазе и представници војске и полиције, удружења Свибор, и бројни грађани.

Прва молитва одржаће се код чесме на Теразијама, а затим ће литија проћи и Кнез Михаиловом, Париском, Симе Марковић где ће се код Саборне цркве одржати друга молитва, а затим Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском, до Адмирала Гепрата и Вазнесењске цркве где ће бити одржана трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.

Током литије на снази ће бити посебна организација саобраћаја па ће се од 11.00 до 14.00 на траси литије затварати одређене деонице улица за саобраћај, а проласком поворке одмах отварати.

У Вазнесењској цркви претходно је одржана литургија поводом обележавања градске славе Спасовдана коју је служио патријарх Иринеј.

Вазнесење је један од десет празника посвећених Христу. Спада у покретне празнике - пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.

Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Од кад је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Ова Слава симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.