Ваз­не­сењ­ска ли­тур­ги­ја

Све­том ли­тур­ги­јом пред ча­сним по­ја­сом Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це ју­че ују­тру је у Ваз­не­сењ­ској цр­кви при­ре­ђе­на све­на­род­на про­сла­ва Спа­сов­да­на, кр­сне сла­ве Гра­да Бе­о­гра­да. Ове го­ди­не жи­те­љи пре­сто­ни­це има­ју по­се­бан бла­го­слов на дан град­ске сла­ве, а то је ча­сни по­јас Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це из ма­на­сти­ра Ва­то­пед, јед­на од нај­ве­ћих све­ти­ња пра­во­слав­ног све­та.

Пред по­че­так ли­тур­ги­је из цр­кве је из­не­та ова ре­ли­кви­ја и по­ло­же­на ис­под бал­да­хи­на по­ста­вље­ног у пор­ти хра­ма. На по­себ­но при­пре­мље­ној плат­фор­ми у цр­кве­ној пор­ти са­бра­ни око па­три­јар­ха срп­ског – по­ред ар­хи­ман­дри­та Је­фре­ма, игу­ма­на све­то­гор­ског ма­на­сти­ра Ва­то­пед, чи­јом до­бро­том и љу­ба­вљу срп­ску пре­сто­ни­цу по­хо­ди чу­де­сни по­јас Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це – са­слу­жи­ва­ли су ар­хи­је­ре­ји.

Ар­хи­па­стир­ском бе­се­дом обра­тио се па­три­јарх Пор­фи­ри­је, ис­та­кав­ши да цр­ква че­тр­де­сет да­на про­сла­вља вас­кр­се­ње Хри­сто­во као по­бе­ду над „тро­је­ди­ним не­при­ја­те­љем – гре­хом, смр­ћу и ђа­во­лом”. На­гла­сио је да не­ма чо­ве­ка ко­ји ни­је су­о­чен са гре­хом, смр­ћу и ис­ку­ше­њи­ма, али да чо­век сам со­бом не мо­же по­бе­ди­ти не­при­ја­те­ља, већ да је све мо­гу­ће Го­спо­ду ко­ји је из љу­ба­ви ство­рио свет и чо­ве­ка као ико­ну бож­ју.

Па­три­јарх је под­се­тио да је пут хри­шћан­ског жи­во­та пут по­ка­ја­ња, сми­ре­ња и обра­ће­ња Бо­гу, на­гла­сив­ши да Го­спод кроз Је­ван­ђе­ље не­пре­ста­но по­зи­ва чо­ве­ка да пре­по­зна сво­ју не­моћ и да се мо­ли­твом вра­ти за­јед­ни­ци са Бо­гом.

Го­во­ре­ћи о пра­зни­ку Ваз­не­се­ња, ис­та­као је да Хри­стос сво­јим ваз­не­се­њем ни­је оста­вио чо­ве­ка, већ је ваз­нео људ­ску при­ро­ду и по­ка­зао да је на­зна­че­ње чо­ве­ка цар­ство не­бе­ско.

– Зе­мља је по­зва­на да бу­де не­бо цр­квом Хри­сто­вом. Ка­да жи­ви­мо Је­ван­ђе­љем, ка­да смо уче­ни­ци Хри­сто­ви, та­да се су­сре­ћу не­бо и зе­мља, Бог и чо­век – по­ру­чио је па­три­јарх срп­ски.

По­себ­ну ра­дост са­бра­њу до­не­ло је при­су­ство по­ја­са Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ко­ји је по­сле шест ве­ко­ва до­нет у Ср­би­ју из ма­на­сти­ра Ва­то­пед са Све­те Го­ре, са ви­со­ко­пре­по­доб­ним ар­хи­ман­дри­том Је­фре­мом, игу­ма­ном ове све­ште­не оби­те­љи. Па­три­јарх Пор­фи­ри­је на­гла­сио је да при­су­ство по­ја­са Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це све­до­чи да је мај­ка бож­ја са сво­јим на­ро­дом, до­но­се­ћи уте­ху, љу­бав и ду­хов­ну сна­гу, по­себ­но у вре­ме­ну ка­да је чо­век че­сто уса­мљен и ли­шен раз­у­ме­ва­ња и брат­ске бли­зи­не.

Под­се­тио је и на ду­хов­ну ве­зу срп­ског на­ро­да и ма­на­сти­ра Ва­то­пед, ис­та­кав­ши да је ова све­ти­ња ме­сто ду­хов­ног ро­ђе­ња срп­ске цр­кве јер су у њој бо­ра­ви­ли Све­ти Са­ва и Све­ти Си­ме­он Ми­ро­то­чи­ви, ода­кле је за­по­чет пут ка осни­ва­њу ма­на­сти­ра Хи­лан­дар.

Па­три­јарх је на кра­ју бе­се­де Бе­о­гра­ђа­ни­ма че­сти­тао сла­ву по­же­лев­ши сви­ма до­бро од Го­спо­да уз мо­ли­тве­ну же­љу да се сви угле­да­мо на све­ти­те­ље бож­је.

По­во­дом хра­мов­не сла­ве, осве­шта­ни су слав­ски да­ро­ви и пре­ло­мљен је слав­ски ко­лач.

Код кр­ста у пор­ти хра­ма, на ме­сту му­че­нич­ког стра­да­ња не­ко­ли­ко сто­ти­на Бе­о­гра­ђа­на у на­ци­стич­ком бом­бар­до­ва­њу 6. апри­ла 1941. го­ди­не, по­мен су слу­жи­ли епи­скоп ре­ме­зи­јан­ски Сте­фан, про­то­је­реј Ђор­ђе Сто­ји­са­вље­вић, шеф ка­би­не­та па­три­јар­ха и све­штен­ство Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке. 

Про­сла­ва Спа­сов­да­на на­ста­вље­на је у ве­чер­њим са­ти­ма ли­ти­јом ко­ја је кре­ну­ла из Ули­це ад­ми­ра­ла Ге­пра­та и ишла је ули­ца­ма Кне­за Ми­ло­ша и Срп­ских вла­да­ра, пре­ко Тр­га Сла­ви­ја и кроз Бу­ле­вар осло­бо­ђе­ња и Ка­ра­ђор­ђев парк до Хра­ма Све­тог Са­ве, где је пре­нет ча­сни по­јас ко­ји ће ту би­ти до­сту­пан за це­ли­ва­ње и по­што­ва­ње, ис­ка­зи­ва­ње по­бо­жно­сти свих пра­во­слав­них хри­шћа­на све до 29. ма­ја.

У то­ку слав­ске ли­ти­је, осим по­ја­са Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, но­ше­ни су и све­то Је­ван­ђе­ље, за­тим ико­на ко­ја је из­ра­ђе­на по­себ­но за ово­го­ди­шњу про­сла­ву где је при­ка­зан и по­јас Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, као и ико­на де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа у чи­је вре­ме је, пре­ма прет­по­став­ка­ма, Бе­о­град по­чео да про­сла­вља Спа­сов­дан.