Вазнесењска литургија
Светом литургијом пред часним појасом Пресвете Богородице јуче ујутру је у Вазнесењској цркви приређена свенародна прослава Спасовдана, крсне славе Града Београда. Ове године житељи престонице имају посебан благослов на дан градске славе, а то је часни појас Пресвете Богородице из манастира Ватопед, једна од највећих светиња православног света.
Пред почетак литургије из цркве је изнета ова реликвија и положена испод балдахина постављеног у порти храма. На посебно припремљеној платформи у црквеној порти сабрани око патријарха српског – поред архимандрита Јефрема, игумана светогорског манастира Ватопед, чијом добротом и љубављу српску престоницу походи чудесни појас Пресвете Богородице – саслуживали су архијереји.
Архипастирском беседом обратио се патријарх Порфирије, истакавши да црква четрдесет дана прославља васкрсење Христово као победу над „тројединим непријатељем – грехом, смрћу и ђаволом”. Нагласио је да нема човека који није суочен са грехом, смрћу и искушењима, али да човек сам собом не може победити непријатеља, већ да је све могуће Господу који је из љубави створио свет и човека као икону божју.
Патријарх је подсетио да је пут хришћанског живота пут покајања, смирења и обраћења Богу, нагласивши да Господ кроз Јеванђеље непрестано позива човека да препозна своју немоћ и да се молитвом врати заједници са Богом.
Говорећи о празнику Вазнесења, истакао је да Христос својим вазнесењем није оставио човека, већ је вазнео људску природу и показао да је назначење човека царство небеско.
– Земља је позвана да буде небо црквом Христовом. Када живимо Јеванђељем, када смо ученици Христови, тада се сусрећу небо и земља, Бог и човек – поручио је патријарх српски.
Посебну радост сабрању донело је присуство појаса Пресвете Богородице, који је после шест векова донет у Србију из манастира Ватопед са Свете Горе, са високопреподобним архимандритом Јефремом, игуманом ове свештене обитељи. Патријарх Порфирије нагласио је да присуство појаса Пресвете Богородице сведочи да је мајка божја са својим народом, доносећи утеху, љубав и духовну снагу, посебно у времену када је човек често усамљен и лишен разумевања и братске близине.
Подсетио је и на духовну везу српског народа и манастира Ватопед, истакавши да је ова светиња место духовног рођења српске цркве јер су у њој боравили Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, одакле је започет пут ка оснивању манастира Хиландар.
Патријарх је на крају беседе Београђанима честитао славу пожелевши свима добро од Господа уз молитвену жељу да се сви угледамо на светитеље божје.
Поводом храмовне славе, освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.
Код крста у порти храма, на месту мученичког страдања неколико стотина Београђана у нацистичком бомбардовању 6. априла 1941. године, помен су служили епископ ремезијански Стефан, протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета патријарха и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.
Прослава Спасовдана настављена је у вечерњим сатима литијом која је кренула из Улице адмирала Гепрата и ишла је улицама Кнеза Милоша и Српских владара, преко Трга Славија и кроз Булевар ослобођења и Карађорђев парк до Храма Светог Саве, где је пренет часни појас који ће ту бити доступан за целивање и поштовање, исказивање побожности свих православних хришћана све до 29. маја.
У току славске литије, осим појаса Пресвете Богородице, ношени су и свето Јеванђеље, затим икона која је израђена посебно за овогодишњу прославу где је приказан и појас Пресвете Богородице, као и икона деспота Стефана Лазаревића у чије време је, према претпоставкама, Београд почео да прославља Спасовдан.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


