Vaz­ne­senj­ska li­tur­gi­ja

Sve­tom li­tur­gi­jom pred ča­snim po­ja­som Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce ju­če uju­tru je u Vaz­ne­senj­skoj cr­kvi pri­re­đe­na sve­na­rod­na pro­sla­va Spa­sov­da­na, kr­sne sla­ve Gra­da Be­o­gra­da. Ove go­di­ne ži­te­lji pre­sto­ni­ce ima­ju po­se­ban bla­go­slov na dan grad­ske sla­ve, a to je ča­sni po­jas Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce iz ma­na­sti­ra Va­to­ped, jed­na od naj­ve­ćih sve­ti­nja pra­vo­slav­nog sve­ta.

Pred po­če­tak li­tur­gi­je iz cr­kve je iz­ne­ta ova re­li­kvi­ja i po­lo­že­na is­pod bal­da­hi­na po­sta­vlje­nog u por­ti hra­ma. Na po­seb­no pri­pre­mlje­noj plat­for­mi u cr­kve­noj por­ti sa­bra­ni oko pa­tri­jar­ha srp­skog – po­red ar­hi­man­dri­ta Je­fre­ma, igu­ma­na sve­to­gor­skog ma­na­sti­ra Va­to­ped, či­jom do­bro­tom i lju­ba­vlju srp­sku pre­sto­ni­cu po­ho­di ču­de­sni po­jas Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce – sa­slu­ži­va­li su ar­hi­je­re­ji.

Ar­hi­pa­stir­skom be­se­dom obra­tio se pa­tri­jarh Por­fi­ri­je, is­ta­kav­ši da cr­kva če­tr­de­set da­na pro­sla­vlja vas­kr­se­nje Hri­sto­vo kao po­be­du nad „tro­je­di­nim ne­pri­ja­te­ljem – gre­hom, smr­ću i đa­vo­lom”. Na­gla­sio je da ne­ma čo­ve­ka ko­ji ni­je su­o­čen sa gre­hom, smr­ću i is­ku­še­nji­ma, ali da čo­vek sam so­bom ne mo­že po­be­di­ti ne­pri­ja­te­lja, već da je sve mo­gu­će Go­spo­du ko­ji je iz lju­ba­vi stvo­rio svet i čo­ve­ka kao iko­nu bož­ju.

Pa­tri­jarh je pod­se­tio da je put hri­šćan­skog ži­vo­ta put po­ka­ja­nja, smi­re­nja i obra­će­nja Bo­gu, na­gla­siv­ši da Go­spod kroz Je­van­đe­lje ne­pre­sta­no po­zi­va čo­ve­ka da pre­po­zna svo­ju ne­moć i da se mo­li­tvom vra­ti za­jed­ni­ci sa Bo­gom.

Go­vo­re­ći o pra­zni­ku Vaz­ne­se­nja, is­ta­kao je da Hri­stos svo­jim vaz­ne­se­njem ni­je osta­vio čo­ve­ka, već je vaz­neo ljud­sku pri­ro­du i po­ka­zao da je na­zna­če­nje čo­ve­ka car­stvo ne­be­sko.

– Ze­mlja je po­zva­na da bu­de ne­bo cr­kvom Hri­sto­vom. Ka­da ži­vi­mo Je­van­đe­ljem, ka­da smo uče­ni­ci Hri­sto­vi, ta­da se su­sre­ću ne­bo i ze­mlja, Bog i čo­vek – po­ru­čio je pa­tri­jarh srp­ski.

Po­seb­nu ra­dost sa­bra­nju do­ne­lo je pri­su­stvo po­ja­sa Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ko­ji je po­sle šest ve­ko­va do­net u Sr­bi­ju iz ma­na­sti­ra Va­to­ped sa Sve­te Go­re, sa vi­so­ko­pre­po­dob­nim ar­hi­man­dri­tom Je­fre­mom, igu­ma­nom ove sve­šte­ne obi­te­lji. Pa­tri­jarh Por­fi­ri­je na­gla­sio je da pri­su­stvo po­ja­sa Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce sve­do­či da je maj­ka bož­ja sa svo­jim na­ro­dom, do­no­se­ći ute­hu, lju­bav i du­hov­nu sna­gu, po­seb­no u vre­me­nu ka­da je čo­vek če­sto usa­mljen i li­šen raz­u­me­va­nja i brat­ske bli­zi­ne.

Pod­se­tio je i na du­hov­nu ve­zu srp­skog na­ro­da i ma­na­sti­ra Va­to­ped, is­ta­kav­ši da je ova sve­ti­nja me­sto du­hov­nog ro­đe­nja srp­ske cr­kve jer su u njoj bo­ra­vi­li Sve­ti Sa­va i Sve­ti Si­me­on Mi­ro­to­či­vi, oda­kle je za­po­čet put ka osni­va­nju ma­na­sti­ra Hi­lan­dar.

Pa­tri­jarh je na kra­ju be­se­de Be­o­gra­đa­ni­ma če­sti­tao sla­vu po­že­lev­ši svi­ma do­bro od Go­spo­da uz mo­li­tve­nu že­lju da se svi ugle­da­mo na sve­ti­te­lje bož­je.

Po­vo­dom hra­mov­ne sla­ve, osve­šta­ni su slav­ski da­ro­vi i pre­lo­mljen je slav­ski ko­lač.

Kod kr­sta u por­ti hra­ma, na me­stu mu­če­nič­kog stra­da­nja ne­ko­li­ko sto­ti­na Be­o­gra­đa­na u na­ci­stič­kom bom­bar­do­va­nju 6. apri­la 1941. go­di­ne, po­men su slu­ži­li epi­skop re­me­zi­jan­ski Ste­fan, pro­to­je­rej Đor­đe Sto­ji­sa­vlje­vić, šef ka­bi­ne­ta pa­tri­jar­ha i sve­šten­stvo Ar­hi­e­pi­sko­pi­je be­o­grad­sko-kar­lo­vač­ke. 

Pro­sla­va Spa­sov­da­na na­sta­vlje­na je u ve­čer­njim sa­ti­ma li­ti­jom ko­ja je kre­nu­la iz Uli­ce ad­mi­ra­la Ge­pra­ta i išla je uli­ca­ma Kne­za Mi­lo­ša i Srp­skih vla­da­ra, pre­ko Tr­ga Sla­vi­ja i kroz Bu­le­var oslo­bo­đe­nja i Ka­ra­đor­đev park do Hra­ma Sve­tog Sa­ve, gde je pre­net ča­sni po­jas ko­ji će tu bi­ti do­stu­pan za ce­li­va­nje i po­što­va­nje, is­ka­zi­va­nje po­bo­žno­sti svih pra­vo­slav­nih hri­šća­na sve do 29. ma­ja.

U to­ku slav­ske li­ti­je, osim po­ja­sa Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, no­še­ni su i sve­to Je­van­đe­lje, za­tim iko­na ko­ja je iz­ra­đe­na po­seb­no za ovo­go­di­šnju pro­sla­vu gde je pri­ka­zan i po­jas Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, kao i iko­na de­spo­ta Ste­fa­na La­za­re­vi­ća u či­je vre­me je, pre­ma pret­po­stav­ka­ma, Be­o­grad po­čeo da pro­sla­vlja Spa­sov­dan.