За прву фазу „Београда на води” 20 милиона евра

Арапска компанија „Игл Хилс”, инвеститор „Београда на води”, прошлог четвртка дала је у готовини 20 милиона евра за прву фазу докапитализације предузећа „Београд на води”, а до краја следеће недеље ресорно Министарство ће издати грађевинску дозволу за две зграде са око 320 станова. Камен темељац биће постављен пре првог октобра, а продаја станова почиње за 15 дана, каже Синиша Мали, градоначелник Београда, и тврди да још не зна колико ће коштати квадрат у првим објектима стамбено-пословног комплекса на десној обали Саве.

Зашто се на објављивање уговора о „Београду на води” који је потписан још у априлу чекало пет месеци?
То није једноставан уговор, морали смо најпре да добијемо сагласност комисија за заштиту конкуренције и за контролу државне помоћи, да формирамо органе управљања и да донесемо одлуку о докапитализацији. Мислио сам да то може да се оконча за месец и по, али није. Уговором је предвиђено да све то завршимо за шест месеци и ево објављен је.

Кажете да ће изградња прве две зграде коштати око 60.000.000 евра, а арапски партнер је дао троструко мање.
Двадесет милиона евра је први део уплате довољан за пројектовање и извођење радова у наредних неколико месеци и то је процена инвеститора. Ми се тиме не бавимо. Наше је било да очистимо локацију и обезбедимо грађевинску дозволу. За чишћење терена дали смо милијарду динара, а експропријација није много коштала, јер су на парцелама на којима ће се зидати прва фаза пројекта били углавном нелегални објекти.

Пројекат је најављен као инвестиција од 3,5 милијарди евра. На потписивању уговора речено је да арапски партнер даје 150 милиона евра и 150 као позајмицу оснивача. Знате ли, коначно, услове тог зајма – каматну стопу и рок отплате?
Услови ће бити далеко повољнији од комерцијалних кредита. И никада нисам рекао да је улог 3,5 милијарди евра него да је толико укупна вредност инвестиције. За изградњу два милиона квадрата с пратећом инфраструктуром у комплексу потребно је 3,5 милијарди евра. Уложите 300 милиона евра, саградите 300.000 квадрата, продате их и зарадите 400 милиона евра и даље улажете...

Јесу ли онда у праву критичари када кажу да би тако могао да зида и Жика Муштикла (Жика Михаиловић, власник „Станкома” некада водеће грађевинске фирме која је отишла у стечај)?
Ако Жика Муштикла може да нађе 300 милиона евра, слободно нека гради. Немам ништа против.

Ангажоваћете агенцију да утврди кредитни рејтинг града и то ће коштати три милиона динара. Шта ће то донети Београду?
Кад хоћете да изађете на међународно тржиште капитала и да разговарате с институцијама које се баве финансијама, морате да имате кредитни рејтинг. Јер, када страни инвеститор одлучује да уложи у нашу земљу, кредитни рејтинг осликава политички и финансијски ризик. Он нам је неопходан како бисмо искористили потенцијал привредних и две слободне зоне у Београду и градили метро. Кредитни рејтинг нема везе с рефинансирањем обавеза или узимањем кредита од комерцијалних банака, него с представљањем града као добре инвестиционе дестинације. Стабилни смо и ликвидни, али смо презадужени и то враћамо. Догодине нећу изаћи на тржиште капитала и узети кредит да бих вратио претходни дуг. Али ћу 2018. да кажем да градимо метро и емитоваћемо муниципалне обвезнице које ће град враћати онолико година на колико обвезнице буду емитоване.

По којој ћете камати издавати те дужничке папире, у којој валути и на који рок отплате?
Још не знамо. Вредновање муниципалних обвезница зависи од кредитног рејтинга и пројеката које понудимо. Не треба занемарити ту врсту финансирања јер ће бити повољнија од кредита комерцијалних банака. 

(Фото Танјуг)

Били сте на састанку с ММФ-ом, иако није пракса да градоначелници преговарају с том институцијом. Брине ли вас то што су градске финансије под лупом ММФ-а?
Не брине ме. Београд је као највећа локална самоуправа имао дефицит већи од 20 одсто који смо наследили од претходне власти. Прошле године смо га преполовили, ове ће бити испод 10 одсто, а следеће испод пет процената и логично је да ММФ види шта радимо по том питању. Од дивиденди градских јавних предузећа лане смо зарадили 4,6 милијарди динара, што је седам пута више него 2013. ММФ је задовољан јер смо уштедели на непотребним издацима: укинули фиктивне правне, консултантске и пи-ар услуге...

Али, нисте штедели када сте дали два милиона динара за спорт и рекреацију запослених у градској управи уместо да тај новац, рецимо, усмерите на социјална давања?
Ако гледате тако уско као што ви гледате, онда је тако. Раније је град плаћао рекреацију приватним фирмама и то је било у реду! Ми је плаћамо СРЦ „Ташмајдан”, који је градска институција, и опет је проблем. „Таш” прима субвенције од града и, уместо да им дам ту помоћ, плаћам рекреацију и тако подржавам њихово пословање. Колективни уговор запослених, који важи за целу државну администрацију, вероватно подразумева да запослени имају право на рекреацију.

ГСП је прошле године први пут добио две милијарде динара из државне касе. То је критиковао и Фискални савет. Хоћете ли и ове године тражити новац од републике?
Критиковали су нас они који нису разумели о чему је реч. Министарство финансија је од 2012. године граду пребацивало мање новца него што је требало на основу разних буџетских трансфера. То је тада била политичка одлука. Ми смо се договорили с републиком да се део тог дуга исплати кроз једнократну накнаду ГСП-у, што је у том тренутку било потребно за куповину резервних делова и горива како би превоз функционисао. Новац од републике више нећемо узимати.

То само говори да је ГСП још на стакленим ногама.
Није на стакленим, али јесте на клецавим. Приходи од „Бусплуса” се повећавају, а субвенције које град даје су ниже. И даље ГСП-у месечно фали око 150 милиона динара да би могао да функционише.

Фирма вашег помоћника Милутина Фолића, градског урбанисте, гради на Врачару, опозиција тврди да је прекршио закон и да је у сукобу интереса. Рекли сте да не знате да има приватну фирму, а о томе бруји град. Хоћете ли се Фолићу захвалити на сарадњи?
Извештај Секретаријата за урбанизам Скупштина града је послала Агенцији за борбу против корупције. Да ли је кршио закон, не процењујем ја него Агенција. Можда није етички то што он гради, а градски је урбаниста. Ако Агенција каже да је у сукобу интереса онда ће сносити последице.

Шта то значи?
Више неће бити главни градски урбаниста.
---------------------------------------------------------------------------
Дођите и градите фабрике даћемо вам земљу

Шта ћете понудити потенцијалним инвеститорима на првим Београдским инвестиционим данима?
Презентоваћемо све што је Србија урадила у области реформи. Акценат ће бити на гринфилд инвестицијама и пројектима везаним за приватизацију. Промовисаћемо и „Београд на води”. Сви ти пројекти треба да покрену привреду Србије и Београда и да запосле људе. Јавило се више од 300 инвеститора из 20 земаља. Ако 10 одсто тих инвеститора нађе интерес да улаже у Београд и остане овде, онда можемо рећи да смо успели. Само за управљање отпадом заинтересовано је више од 52 компаније.

Чиме их привлачите да овде остану?
Хектар слободног земљишта да дођу и да граде фабрике. Основали смо слободне зоне у Обреновцу и Крњачи, имамо и привредне широм града. Покушаћемо да промовишемо на десетине хектара опремљене инфраструктуром. Београд је до сада био у запећку и сви који су хтели да граде фабрике одлазили су у Пећинце, Инђију, Суботицу... Презентоваћемо ПКБ као могућност за инвестицију и евентуално још нека предузећа која планирамо да приватизујемо. Промовисаћемо приватизације предузећа које спроводи република, попут ИМР-а у Раковици и БИП-а, јер се она налазе на територији града. Конференција ће бити посвећена и развоју малих и средњих предузећа. Само у Београду има 110.000 СТР-ова. Желимо да чујемо шта их мучи и како можемо да им помогнемо. Биће и градоначелници Ниша, Новог Сада, председници београдских општина и они ће указати на потенцијале тих локалних самоуправа.
----------------------------------------------------------------------
Зашто се на усвајање ГУП-а и 10 планова генералне регулације, који су основ за инвестиције, чека већ две године?
ГУП је прошао јавну расправу пре неколико дана. Јавни увид за 19, а не 10 планова генералне регулације почиње 30. септембра и потрајаће 30 дана. Тих планова је сада више јер су стручни људи поједине делове града још конкретније дефинисали. Та планска документа требало би да буду усвојена до краја године. Тако ћемо додатно убрзати издавање грађевинских дозвола и повећати заинтересованост инвеститора.