Циљ је да млади лекари остану у Србији

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, у коме се годишње лечи чак 15.000 пацијената, уради више од 5.600 коронарографија и готово 3.000 кардиохируршких операција, посетио је јуче проф. др Ђуро Мацут, председник Владе Србије. Он је са проф. др Милованом Бојићем, директором Института, обишао операционе сале и болничка одељења и разговарао са младим лекарима. Уручена му је и повеља за изузетан допринос раду и развоју Института.

– Институт „Дедиње” је препознатљив здравствени бренд не само у Србији, већ и у региону, а по свему што сам овде видео и једна од референтних установа у свету. Гаји се све оно што је најбоље у кардиологији, кардиохирургији и васкуларној хирургији. Од оснивања, пре 49 година, Институт представља један од стубова здравства у нашој земљи – рекао је Мацут.

Премијер је изразио задовољство због тога што је у обилазак дошао баш на Дан науке у Србији, на дан рођења Николе Тесле, јер је Институт „Дедиње” установа која, поред здравствене, има и веома значајну научноистраживачку улогу.

– Као ендокринолог и професор Медицинског факултета, Катедре за интерну медицину, могу да кажем да је оно чиме се ми бавимо један процес који је истовремено одговоран и чини нас задовољним. Свакако, обавезује нас да унапређујемо рад са младим генерацијама, али и да омогућимо свим пацијентима да се лече на најсавременији и најквалитетнији начин – истакао је он.

Председник владе поручио је да ће улагање у здравство бити усмерено не само на нове објекте и опрему, већ пре свега на задржавање младих лекара у Србији.

– Желимо да њима и људима у здравству пружимо прилику да остану и раде у Србији. Трудимо се да, уз помоћ бројних инфраструктурних пројеката, развијемо систем децентрализације здравства у коме ће и људи који живе изван Београда моћи да путују и раде овде. Моменат улагања у људе можда је једно ново поглавље које ћемо свакако имати у мандату у коме сам ја председник владе – најавио је Мацут.

На Институту „Дедиње” недавно је уведена нова интервентна кардиохируршка метода – замена аортног и митралног залиска која је, према речима премијера, врло комплексна.

– Мислим да нас очекује добра перспектива у будућности. Не треба давати нереална обећања, али оно чему тежимо јесте интегрисана медицина и људи који ће остати у нашој земљи. И сам сам, по завршетку Медицинског факултета, био веома близу одлуке да одем у Америку. Међутим, у тренутку када ми је понуђен посао на Клиници за ендокринологију одлучио сам да останем. Зато знам колико је важно да млад човек добије прилику у правом тренутку – нагласио је Мацут и захвалио директору Бојићу на урученом признању.

Обраћајући се присутнима, проф. др Милован Бојић истакао је да је највећа вредност ове установе посвећеност пацијентима и континуирано унапређење рада.

– Нема тога што не може постићи ова екипа лекара и дивних људи која има осмишљену визију и зна пут до резултата. Ми изузетно водимо рачуна о томе шта су наше слабости, како оно што је евентуално лоше да спречимо да не буде горе и да га поправимо, а оно што је добро да још више унапређујемо. Добро знамо да се најтеже задржава на висинама. Али, пре свега и изнад свега, ми смо окренути пацијенту. Пацијент је светиња због које постоји наша професија. Ми свакодневном бригом и негом потврђујемо да смо правилно изабрали свој позив и да га стално морамо унапређивати – истакао је директор Института „Дедиње”.

Нема већег задовољства, казао је он, него када у обиласку пацијената они покажу задовољство бригом, негом, пажњом и односом према њима. То је најбољи показатељ да се о човеку води рачуна и да се све што држава улаже у простор, опрему и људе враћа онима којима је то и намењено.

– Имамо установу која је највећа здравствена установа из области кардиоваскуларне медицине у целом региону. Са кадром каквим се не може похвалити ниједна друга установа у региону, са озбиљним научним пројектима и сарадњом која је упоредива са водећим светским клиникама, будућност Института је сигурна – додао је директор.

Ове године почеће и обележавање 50 година рада Института „Дедиње”. У тих пола века стали су бројни успеси, историјски искораци и огроман допринос српској медицини. Уведено је више од 30 нових медицинских процедура, за шта је многим другим установама био потребан цео век. Идуће године, прослава јубилеја заказана је за 3. јун у простору Експо изложбе.

 – Учили смо од најбољих, изједначили смо се са њима, а затим их и престигли. Ми данас оперишемо више пацијената него цела Србија заједно, највише у Европи, али нажалост наша земља је и даље међу земљама са највећом смртношћу од болести срца и крвних судова. Подаци показују да је само 2019. године од ових болести преминуло 56.305 људи, што значи између 148 и 151 особа у дану. То је превише за једну малу земљу као што је наша Србија – објаснио је проф. др Бојић.

Због значаја за пацијенте и струку, покренут је процес преструктурисања Института у „Национални институт за срце и крвне судове”. Према речима директора Бојића, иницијатива би ускоро требало да се нађе на дневном реду седнице Владе Србије.