Упознавање историјата помоћу кју-ар кода

О то­ме шта ма­на­стир Ра­ко­ви­ца пред­ста­вља у ду­хов­ном сми­слу, о ње­го­вој исто­ри­ји, жи­во­ти­ма па­три­јар­ха Ди­ми­три­ја и Па­вла са­хра­ње­ним у пор­ти... од­не­дав­но мо­гу да са­зна­ју вер­ни­ци и по­се­ти­о­ци по­сред­ством ин­фо-та­бли са кју-ар ко­до­ви­ма по­ста­вље­ним у окви­ру ове ве­ли­ке бо­го­мо­ље. Про­је­кат ко­ји је спо­јио тра­ди­ци­ју и мо­дер­не тех­но­ло­ги­је ре­а­ли­зо­ван је на ини­ци­ја­ти­ву удру­же­ња „Из­ра­жај­ност”, ко­је се ба­ви раз­во­јем и уна­пре­ђе­њем јав­ног го­во­ра, а по­др­шку им је да­ла оп­шти­на Ра­ко­ви­ца и се­стрин­ство ма­на­сти­ра. Oво ве­ли­ко пра­во­слав­но све­ти­ли­ште за­јед­но су об­и­шли Ми­лош Си­мић, пред­сед­ник оп­шти­не Ра­ко­ви­ца, и пред­став­ни­ци удру­же­ња „Из­ра­жај­ност”. У то­ку оби­ла­ска ма­на­стир­ског ком­плек­са све­штен­ство је го­сте упо­зна­ло са ра­дом но­вих ин­фо-та­бли.

На ва­жност очу­ва­ња кул­тур­не и ду­хов­не ба­шти­не ди­ги­та­ли­за­ци­јом и тех­но­ло­ги­јом ко­ја омо­гу­ћа­ва бр­зо и са­вре­ме­но упо­зна­ва­ње са исто­ри­јом све­тог ме­ста, по­себ­но га при­бли­жа­ва­ју­ћи мла­ђим ге­не­ра­ци­ја­ма, ука­зао је Ми­лош Си­мић. Он је ис­та­као да ће ин­фо-та­бле зна­чај­но олак­ша­ти бо­ра­вак вер­ни­ци­ма и по­се­ти­о­ци­ма ко­ји сва­ко­днев­но до­ла­зе у ма­на­стир.

– Ске­ни­ра­њем кју-ар ко­до­ва па­мет­ним те­ле­фо­ни­ма по­се­ти­о­ци и хо­до­ча­сни­ци мо­гу мо­мен­тал­но да при­сту­пе зва­нич­ној плат­фор­ми (ra­ko­vi­ca­qr.rs) и са­зна­ју де­та­ље о исто­ри­ја­ту, ар­хи­тек­ту­ри и ду­хов­ном зна­ча­ју овог ви­ше­ве­ков­ног хра­ма – сто­ји на сај­ту Град­ске оп­шти­не Ра­ко­ви­ца.

Удру­же­ње „Из­ра­жај­ност” по­сто­ји већ де­се­так го­ди­на и циљ му је да под­стак­не да што ви­ше љу­ди во­ди ра­чу­на о дик­ци­ји, вер­бал­ној и не­вер­бал­ној ко­му­ни­ка­ци­ји, јав­ном на­сту­пу, пре­зен­та­ци­о­ним и ко­му­ни­ка­ци­о­ним ве­шти­на­ма. То је оно што на ин­ди­рек­тан на­чин има сво­ју ве­зу и са про­мо­ци­јом ва­жних ду­хов­них и кул­тур­них ме­ста у на­шој зе­мљи.

– Про­је­кат по­ста­вља­ња ин­фо-та­бли у ма­на­сти­ру Ра­ко­ви­ца ни­је пр­ви. Та­кве та­бле са кју-ар ко­дом већ се на­ла­зе у Кар­ло­вач­кој бо­го­сло­ви­ји, а у пла­ну је да та­ко не­што ура­ди­мо и на дру­гим ло­ка­ци­ја­ма. Циљ је да на овај на­чин пред­ста­ви­мо кул­ту­ру и исто­ри­ју не­ког ме­ста. Да да­мо до­вољ­но по­треб­них ин­фор­ма­ци­ја, да са­др­жај, у скла­ду са но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма, не бу­де су­ви­ше ду­га­чак, али да не из­о­ста­ви­мо ва­жне и за­ни­мљи­ве чи­ње­ни­це – ре­као је Сло­бо­дан Рок­сан­дић из Удру­же­ња „Из­ра­жај­ност”.

У про­јек­ту фор­ми­ра­ња ин­фо-та­бли у ма­на­сти­ру Ра­ко­ви­ца уче­ство­вао је ве­ли­ки број љу­ди.

– Све што се на­ла­зи на та­бла­ма до­би­је­но из два про­ве­ре­на из­во­ра. Је­дан је се­стрин­ство ма­на­сти­ра, а дру­ги мо­но­гра­фи­ја о ма­на­сти­ру. Та­бле су на пет ме­ста. Јед­на је на ула­зу у ма­на­стир. Вер­ни­ци или по­се­ти­о­ци ко­ји има­ју мо­бил­ни те­ле­фон ла­ко мо­гу код ове та­бле да са­зна­ју основ­не ин­фор­ма­ци­је о ма­на­сти­ру, а у пор­ти код дру­ге та­бле от­кри­ју исто­ри­јат. Код гро­бо­ва где по­чи­ва­ју па­три­јарх Ди­ми­три­је и па­три­јарх Па­вле да до­би­ју ин­фор­ма­ци­је о њи­хо­вим ду­хов­ним по­стиг­ну­ћи­ма, а код Ру­ви­мо­вог ко­на­ка, где се на­ла­зи со­ба по­све­ће­на се­ћа­њу на па­три­јар­ха Па­вла, са­зна­ју ви­ше о ње­му и де­лу ње­го­вог жи­во­та. Код пе­те та­бле мо­гу се упо­зна­ти са мо­на­шким жи­во­том – об­ја­шња­ва Рок­сан­дић.

Он ис­ти­че да су ин­фор­ма­тив­не та­бле са кју-ар ко­до­ви­ма ура­ђе­не на срп­ском, ен­гле­ском, ру­ском и ки­не­ском је­зи­ку.

– Же­ле­ли смо на овај на­чин да и вер­ни­ци­ма ко­ји до­ђу на мо­ли­тву у ма­на­стир и по­се­ти­о­ци­ма ово бу­де дис­кре­тан пу­то­каз шта ма­на­стир пред­ста­вља у ду­хов­ном и кул­тур­ном жи­во­ту и на­шег гра­да, али и зе­мље – на­гла­сио је Рок­сан­дић.

Јед­но од нај­ста­ри­јих све­ти­ли­шта у гра­ду

Ма­на­стир Ра­ко­ви­ца јед­но је од све­ти­ли­шта у гра­ду ко­је спа­да ме­ђу нај­ста­ри­је. Име овог ма­на­сти­ра спо­ми­ње се још у тур­ским из­во­ри­ма Ха­зи­ма Ша­ба­но­ви­ћа (1476–1566), али и у пу­то­пи­су Фе­лик­са Пе­тан­чи­ћа из 1502. го­ди­не. На­зив ма­на­сти­ра се спо­ми­ње, али се ни да­нас тач­но не зна ме­сто где је осно­ван. У пре­да­њи­ма се спо­ми­њу две ло­ка­ци­је – део по­ред ста­рог Кра­гу­је­вач­ког пу­та, где се и са­да на­ла­зе оста­ци цр­кви­шта – хум­ка и ка­ме­ни стуб од ча­сне тр­пе­зе, али и део пре­ко­пу­та „Икее”.

Али, има и оних струч­ња­ка ко­ји сма­тра­ју да је храм мо­жда на­стао и пре 14. ве­ка

По­ве­ља Пе­тра Ве­ли­ког

У ма­на­стир­ској ри­зни­ци чу­ва­ју се вред­не гра­фи­ке, ико­не, ста­ре књи­ге и пред­ме­ти на­ста­ли у то­ку 18. и 19. ве­ка. Ту су и по­ве­ља, ко­ју Пе­тар Ве­ли­ки, ру­ски цар, 30. ју­на 1701. због за­слу­га у ру­ско-тур­ским пре­го­во­ри­ма да­ро­вао ра­ко­вич­ком игу­ма­ну Гри­го­ри­ју, че­сти­це мо­шти­ју ве­ли­ко­му­че­ни­ка Про­ко­пи­ја, Те­о­до­ра Ти­ро­на, Све­тог Нек­та­ри­ја Егин­ског, Све­тог вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја, али ча­сног кр­ста ко­ји је у ма­на­стир из Све­те зе­мље до­нео па­три­јарх Гер­ман.

Пр­ва мо­на­шка шко­ла у Ср­би­ји

У ма­на­сти­ру је од 1905. би­ла ор­га­ни­зо­ва­на пр­ва мо­на­шка шко­ла Ср­би­ји ко­ја је ра­ди­ла све до 1932. За­тим је ма­на­стир имао ико­но­пи­сач­ку шко­лу. Ов­де се ма­на­сти­ру за­мо­на­шио се вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић и ме­сто је где су Нем­ци па­три­јар­ха Га­ври­ла др­жа­ли у за­то­че­ни­штву. У пе­ри­о­ду од 1949. до 1958. го­ди­не ов­де је би­ла сме­ште­на Бе­о­град­ска бо­го­сло­ви­ја, јед­но вре­ме и бол­ни­ца, на­кон че­га по­ста­је жен­ски ма­на­стир.