Како препознати проблем са бубрезима

Бу­бре­зи ути­чу на рад свих оста­лих ор­га­на и са­мог ор­га­ни­зма у це­ли­ни. Они тро­ше 25 од­сто енер­ги­је у те­лу и има­ју ва­жну уло­гу јер фил­три­ра­ју око 1,3 ли­тра кр­ви у ми­ну­ти. Функ­ци­ја бу­бре­га је пре­чи­шћа­ва­ње кр­ви и фор­ми­ра­ње мо­кра­ће, али има­ју и дру­ге бит­не функ­ци­је.

Бо­ле­сти бу­бре­га об­у­хва­та­ју ста­ња ко­ја оште­ћу­ју ове ор­га­не и спре­ча­ва­ју их да фил­три­ра­ју от­пад и теч­но­сти из кр­ви. Нај­че­шћи узро­ци су ди­ја­бе­тес и ви­сок крв­ни при­ти­сак, а по­што у ра­ној фа­зи че­сто не­ма симп­то­ма, пра­во­вре­ме­ни пре­гле­ди и ана­ли­зе кр­ви и ури­на су кључ­ни.

У нај­че­шће бо­ле­сти бу­бре­га спа­да­ју хро­нич­на бу­бре­жна бо­лест ко­ја об­у­хва­та сла­бље­ње функ­ци­је бу­бре­га ко­ја тра­је ду­же од три ме­се­ца, акут­ну по­вре­ду овог ор­га­на ка­да до­ла­зи до на­глог пре­ки­да функ­ци­је бу­бре­га услед, на при­мер, те­шких ин­фек­ци­ја, де­фи­дра­та­ци­је или тра­у­ме, по­ја­ва ка­ме­на у бу­бре­гу ка­да се ства­ра­ју на­сла­ге ми­не­ра­ла и со­ли узро­ку­ју­ћи јак бол. Че­сто мо­же до­ћи и до по­ја­ве ци­сти, као и за­па­љен­ских про­це­са узро­ко­ва­них ури­нар­ним ин­фек­ци­ја­ма, али и кар­ци­но­ма. За­то је ва­жно да љу­ди обра­те па­жњу на симп­то­ме, ко­ји се, на­жа­лост, нај­че­шће ја­вља­ју ка­да је бо­лест уз­на­пре­до­ва­ла. То мо­гу би­ти про­ме­не у на­чи­ну мо­кре­ња, про­ме­не бо­је ури­на или пе­не, по­ја­ва ото­ка на ли­цу, згло­бо­ви­ма и сто­па­ли­ма, хро­ни­чан умор, муч­ни­на и гу­би­так апе­ти­та, гр­че­ви у ми­ши­ћи­ма и свраб ко­же. У ри­зич­ну гру­пу спа­да­ју осо­бе ко­је бо­лу­ју од ди­ја­бе­те­са, хи­пер­тен­зи­је, кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти, као и ста­ри­ји од 60 го­ди­на, ма­да се про­бле­ми мо­гу ја­ви­ти у би­ло ком жи­вот­ном до­бу.

Ка­ко ис­ти­че др Ду­шан Ан­тић, спе­ци­ја­ли­ста ин­тер­не ме­ди­ци­не, ко­ји је у свом рад­ном ве­ку ра­дио и у Оп­штој бол­ни­ци у По­жа­рев­цу на Оде­ље­њу за не­фро­ло­ги­ју, од­но­сно на хе­мо­ди­ја­ли­зи, бу­бре­жне бо­ле­сти су опа­сне због то­га што у по­чет­ку не да­ју ни­ка­кве симп­то­ме или се по­ја­вљу­ју не­ки нео­д­ре­ђе­ни симп­то­ми као што су не­ја­сне тем­пе­ра­ту­ре, ма­лак­са­лост, гу­би­так апе­ти­та, бо­ло­ви у сла­би­на­ма, смет­ње са мо­кре­њем, док у да­љем раз­во­ју бо­ле­сти мо­гу оста­ви­ти те­шке по­сле­ди­це јер се бу­брег не ре­ге­не­ри­ше.

– Нај­че­шће про­бле­ми по­чи­њу са смет­ња­ма у мо­кре­њу, по­ви­ше­ном тем­пе­ра­ту­ром, ото­ци­ма, бо­ло­ви­ма у сла­би­на­ма, ма­лак­са­ло­шћу и гу­бит­ком апе­ти­та, а у ка­сни­јој фа­зи по­ја­вљу­ју се пер­ма­нент­ни ото­ци, ма­ло­крв­ност, пре­бо­је­ност ко­же и знат­но сма­ње­на ди­у­ре­за, бо­ло­ви у ко­сти­ма, као и се­кун­дар­ни симп­то­ми оста­лих ор­га­на. По­треб­но је ура­ди­ти основ­не би­о­хе­миј­ске ана­ли­зе: ком­плет­ну крв­ну сли­ку, се­ди­мен­та­ци­ју, ЦРП, глу­ко­зу. Ен­зи­ме је­тре АСТ и АЛТ, ли­пид­ни ста­тус, ана­ли­зе ури­на и ана­ли­зе ко­је су спе­ци­фич­не за бу­бре­ге – уреу, кре­а­ти­нин, елек­тро­ли­те, као и кли­рен­се уре­је и кре­а­ти­ни­на. По­ред ла­бо­ра­то­риј­ских ана­ли­за по­треб­но је ура­ди­ти оба­ве­зно кли­нич­ки пре­глед и ул­тра­звуч­ни пре­глед бу­бре­га, а код спе­ци­фич­них слу­ча­је­ва и сни­ма­ње на ске­не­ру и ИВП – ис­та­као је др Ан­тић.

Наш са­го­вор­ник на­гла­ша­ва да се у за­ви­сно­сти од про­бле­ма при­ме­њу­ју ан­ти­би­от­ска те­ра­пи­ја, кор­ти­ко­сте­ро­и­ди, ди­у­ре­ти­ци, суп­сти­ту­ци­ја еле­ме­на­та у ана­ли­за­ма кр­ви, као и симп­то­мат­ска те­ра­пи­ја. У тер­ми­нал­ној фа­зи жи­вот је мо­гућ са­мо уз при­ме­ну ди­ја­ли­зе или тран­сплан­та­ци­је.

– Код уро­ђе­них мал­фор­ма­ци­ја си­гур­но има и ути­ца­ја ге­не­ти­ке. Код по­ја­ве кар­ци­но­ма ути­цај на­сле­ђа ва­жи исто као и за све дру­ге ор­га­не, али за бу­бре­ге по­сто­ји и не­што што је спе­ци­фич­но, а то је да је Ср­би­ја по­зна­та по ен­дем­ској не­фро­па­ти­ји ко­ја се по пра­ви­лу за­вр­ша­ва ди­ја­ли­зом и огра­ни­че­на је про­стор­но на од­ре­ђе­не те­ри­то­ри­је и жи­те­ље тих те­ри­то­ри­ја. За­то је по­треб­но увек са озбиљ­но­шћу по­сма­тра­ти сва­ку ури­нар­ну ин­фек­ци­ју. У до­му здра­вља мо­гу­ће је ура­ди­ти све ана­ли­зе и ди­јаг­но­стич­ке по­ступ­ке – до­дао је др Ан­тић.

Да би се очу­ва­ло здра­вље бу­бре­га, ле­ка­ри пре­по­ру­чу­ју не­ко­ли­ко ва­жних ме­ра. Нај­ва­жни­ји је до­во­љан унос теч­но­сти, од­но­сно да се сва­ко­днев­но пи­је до­ста во­де. По­треб­но је сма­њи­ти унос со­ли, из­бе­га­ва­ти пу­ше­ње ци­га­ре­та и одр­жа­ва­ти нор­ма­лан крв­ни при­ти­сак. Та­ко­ђе је бит­но би­ти опре­зан са узи­ма­њем ле­ко­ва, по­себ­но анал­ге­ти­ка, јер они мо­гу оште­ти­ти бу­бре­ге.

Про­це­њу­је се да тре­нут­но ви­ше од 850 ми­ли­о­на љу­ди ши­ром све­та бо­лу­је од бо­ле­сти бу­бре­га. Хро­нич­на бо­лест бу­бре­га је ве­о­ма че­ста, јер јед­на од 10 од­ра­слих љу­ди у све­ту бо­лу­је од ње. Уко­ли­ко се не ле­чи, па­ци­јент мо­же да до­жи­ви смрт­ни ис­ход. Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да смрт­ност по­ве­за­на са бо­ле­сти­ма бу­бре­га ра­сте из го­ди­не у го­ди­ну и пред­ви­ђа се да ће у све­ту за 15 го­ди­на би­ти пе­ти во­де­ћи узрок смрт­но­сти.