Станковић очекује оптужнице у афери „Јуцит”

Иако је од афере „Јуцит”, набавка 30 санитетских возила за београдску Хитну помоћ, за која је авансно плаћено 79,1 милиона динара из буџета фирме „Јуцит”, а она никада нису стигла, прошло више од пет година – расплет овог случаја још није на помолу. Представници удружења „Доктори против корупције” прекјуче су на седници парламентарног Одбора за здравље и породицу, којем је присуствовао и министар здравља Зоран Станковић, још једном покренули питање случаја у којем, по њима, постоји сумња на корупцију.

– Први основни суд у Београду саслушао је све актере у случају „Јуцит”. Подигнут је захтев за истрагу против бившег секретара Министарства здравља, а истрага је проширена на још неке људе из Министарства здравља. Након тога очекујемо да Републичко јавно тужилаштво подигне оптужницу против одговорних. Тачно је да је 30 возила авансно плаћено, а да ниједно није испоручено. Постоји тачна документација ко је и како радио, али оставимо да овај случај разреше до краја надлежни – рекао је министар Станковић.

Спор пред Трговинским судом завршен је још 23. априла 2007. године, када је суд правоснажном пресудом наложио повраћај аванса од 79,1 милион динара, укључујући и гаранцију од 3,9 милиона динара, као и све затезне камате које припадају буџету због нанете штете.Фирма „Јуцит”је пропала, па штета до данас није наплаћена.

Судија Ивана Рамић, портпарол Првог основног суда у Београду, каже да је завршена истрага против бивших службеника Министарства здравља Владимира М. и ДраганаМ. и да су списи достављени Републичком јавном тужилаштву. Више детаља нисмо могли да добијемо, јер је истражни судија, која је радила на овом случају, на годишњем одмору. Ни у тужилаштву нису расположени да говоре на ову тему, осим да ће „у законском року одлучити о даљим корацима”.

Афера „Јуцит” је, уз набавку вакцина против новог грипа, случај у којем се најчешће и најгласније на одговорност позива бивши министар здравља, професор Томица Милосављевић, који тврди да није у питању афера већ неуспели тендер.

– Доста ми је прозивања у вези са тим. Март 2003. године проглашен је за месец Хитне помоћи у Србији. Из буџета 2003. године смо започели набавку 150 возила хитне помоћи и током 2003 и 2004. године та возила су купљена. „Јуцит” је на конкурсу дао најповољнију понуду, победио и испоручио свих 150 санитетских возила. Следеће године, дакле 2005. године, расписали смо нови конкурс за санитетска возила. Пријавили су се готово сви произвођачи ових возила – „мерцедес”, „опел”, „фијат” и „ситроен”. Како је био крај године и конкурс је продужен, Министарство здравља консултовало је правне службе за јавне набавке да се изврши авансно плаћање, јер, уколико се не изврши плаћање до 31. децембра, више не бисмо могли да добијемо та средства из буџета. Због тога правна служба доноси одлуку о авансном плаћању са роком испоруке и са обезбеђењем у виду банкарских гаранција – меница. На том тендеру се појавио и „Јуцит” који је победио и добио посао – објашњава др Милосављевић.

Први знак да нешто није у реду било је кашњење испоруке возила. Министарство је упозоравало поменуту фирму, али је позвало и амбасаду Француске, па и „Ситроен”.

– На крају, када је било јасно да неће бити испоруке возила, поднели смо захтев да се активирају банкарске гаранције и да се „Јуциту” блокира рачун . Случај доспева пред Трговински суд, спор је окончан у корист државе. Због блокаде рачуна испоставило се да они не могу да плате штету. Као Министарство здравља све смо урадили по закону – каже др Милосављевић..

Координатор Удружења „Доктори против корупције”, Драшко Карађиновић, не прихвата ова објашњења, тврдећи да је у питању „случај привредног криминала и ствар је рутинска за истраживања”.

– Прво, посао су дали фирми „Јуцит” која није била солвентна. Одговорни су што у тендерском процесу нису проверили бонитет фирме којој дају посао. Друго, бивши министар здравља је предузео нужне кораке принудне наплате тек након што је афера доспела у медије у октобру 2006. године – каже Карађиновић.