Сто хиљада Рома живи у 120 „дивљих” насеља у Београду

Осим незадовољних поклича породица чије су бараке срушене због изградње саобраћајнице, а које још спавају међу рушевинама, јуче је било мирно у дивљем ромском насељу код Универзитетског села у Београду. На предаху треба захвалити томе што багери јуче нису рушили преостале уџерице. Али данас ће опет бити гужве, под условом да се обистини најава великог протеста Рома на њихов Светски дан, 8. април.

Становницима тог насеља придружиће се, како очекују, сународници из целе Србије, који ће подржати њихов захтев да им се обезбеди смештај у стамбеним контејнерима, ван понуђених прихватних центара, у које могу да уђу само жене, деца и немоћни мушкарци, раздвојени од „глава породице” којима је речено да им социјалне установе ништа не дугују и да морају сами да се снађу. Не желе да се иселе из уџерица, нити да се настане у Бољевцима, како им је понуђено, већ траже да им контејнере поставе тамо где они и сада живе, поред комплекса „Белвил”.

Од 600 дивљих ромских насеља у Србији чак 40 одсто настањује тешка сиротиња, док 60 одсто нема никакву комуналну инфраструктуру. Према подацима од пре неколико година, делимично је легализовано 70 одсто дивљих ромских насеља у Србији.

У Београду, где је и најмања парцела драгоцена због недостатка грађевинског простора, вероватно многима од 100.000 Рома који живе у 120 бесправних насеља у овом граду неће бити омогућено да озаконе бараке и претворе их у трајне домове.

– Број од око 120 дивљих насеља треба узети са резервом, јер се дешава да исте породице „резервишу” неколико локација у граду. Та насеља су налик пустињским динама, преко ноћи се створе и сутра их већ нема. У њима не живе само Роми. Ту су и избеглице разних националности са Космета, као и из околних држава. Не зна се колико њих има пријављен боравак у граду. Само испод моста „Газела” живи 114 породица са пребивалиштем у престоници, а 60 су избегличке. Утврдили смо да је од 28 домова срушених код „Белвила” само 12 било насељено. Седам породица има нека документа, а чланови само једне су пријавили боравак у Београду. Део насеља који није срушен ту и остаје. Крчићемо само делове насеља на траси предвиђеној за градњу и таква ће бити политика и у осталим крајевима града – наводи Милан Кркобабић, заменик градоначелника, и додаје да понуда за пресељење у Бољевце стоји, док је могућа локација и Орловско насеље у Миријеву.

Онима који, попут житеља насеља код „Белвила”, буду морали да траже нови кров над главом, Национална стратегија за унапређење положаја Рома обећава постепено налажење станова и послова, упркос ниском нивоу образовања и економској кризи. Нарочито тешко ће бити Ромима који су избегли са Косова, јер ће се за њих, чак и ако прихвате привремени смештај, тешко наћи места у колективним центрима, који се гасе, подсећају у Комесаријату за избеглице. Муку муче и Роми који су у Београд дошли из унутрашњости и који ће, ако желе да се квалификују за помоћ државе, тамо морати да се врате без обзира на то што су те средине напустили, јер у њима ни пре економске кризе није било довољно посла. У Министарству за људска и мањинска права, ипак, кажу да неће враћати те људе у матичне градове без задовољавајућег плана.

– Трудићемо се да криза што мање делује на спровођење Националне стратегије. Могуће је и повлачење новца из фондова Европске уније, али уз добро организовање државних органа може се много постићи и с мање средстава – рекао је Петар Антић, помоћник министра за људска и мањинска права.

Добре координације је изгледа мањкало будући да београдске власти нису обавестиле социјалне установе и организовале прихват расељених пре него што су почеле да руше насеобину код „Белвила”. Ни пре овог случаја невољама Рома очито није посвећивано довољно пажње с обзиром на то да у Центру за социјални рад кажу да им није у плану рада да траже ромска насеља и пописују њихове житеље.

– Треба спречити да нелегална насеља никну, али, ако су већ израсла, морамо их пажљиво расељавати како не бисмо довели њихове становнике у услове још горе од оних у којима су живели. Били смо изненађени овако наглим потезом власти, тим пре што је Србија добар пример односа према Ромима – казао је Давор Рако из УНХЦР-а.

Кркобабић подсећа да је проблем погоршан од 2000. године, када је велики број грађана Србије, међу њима и Роми, враћен из западне Европе у нашу државу. Тадашње власти су прихватиле њихов долазак а да од држава које су их вратиле нису тражиле помоћ у њиховом збрињавању. Нико није водио рачуна о томе где ће ове породице бити смештене и да ли ће бити запослене, па су се они побринули сами за себе. Дошли су у Београд и то у централни део, подигли домове и почели да се баве јединим послом који им се нудио, скупљањем секундарних сировима.

– Сада, пошто је град почео да гради објекте и саобраћајнице и да се развија, настао је проблем. Били бисмо нереални ако бисмо тврдили да ћемо збринути становнике свих нехигијенских насеља. Новца за такве планове нема али то неће зауставити развој града – каже Кркобабић и напомиње да се морамо запитати и колико ће људи тек доћи из Европе и шта треба урадити с њима.

-----------------------------------------------------------

Радна група за збрињавање

Радна група која ће тражити системско решење за збрињавање Рома из нехигијенских насеља, који имају пријављено пребивалиште у Београду, биће основана данас на иницијативу Драгана Ђиласа, градоначелника Београда.Грађани који немају регулисан боравак у Београду решаваће свој статус уз помоћ надлежних републичких институција.

Радној групи председаваће Милан Кркобабић, заменик градоначелника, иу њој ће бити и представници кабинета градоначелника, надлежних секретаријата и органа Градске управе.

Они ће сарађивати са представницима Министарства за рад и социјалну политику, Министарства за људска и мањинска права, Комесаријата за избеглице Србије и Националног савета Ромске националне мањине, саопштила је градска управа.

Љ. Перовић - В. Вукасовић

-----------------------------------------------------------

Невладине организације траже оставку Драгана Ђиласа

Коалиција против дискриминације и партнерске организације затражиле су јуче да Драган Ђилас, градоначелник Београда, поднесе оставку због, како се наводи, грубог кршења људских права становника ромског насеља у Блоку 67 у Новом Београду. Невладине организације подсећају да су та права загарантована Уставом Србије, као и ратификованим међународним документима, посебно Европском конвенцијом за заштиту људских права.

У саопштењу, које је потписало 45 невладиних организација, оцењује се да изјава градоначелника о расељавању људи „који заиста угрожавају развој Београда” представља увреду за достојанство и здрав разум свих Београђана.

Танјуг