Sto hiljada Roma živi u 120 „divljih” naselja u Beogradu

Osim nezadovoljnih pokliča porodica čije su barake srušene zbog izgradnje saobraćajnice, a koje još spavaju među ruševinama, juče je bilo mirno u divljem romskom naselju kod Univerzitetskog sela u Beogradu. Na predahu treba zahvaliti tome što bageri juče nisu rušili preostale udžerice. Ali danas će opet biti gužve, pod uslovom da se obistini najava velikog protesta Roma na njihov Svetski dan, 8. april.

Stanovnicima tog naselja pridružiće se, kako očekuju, sunarodnici iz cele Srbije, koji će podržati njihov zahtev da im se obezbedi smeštaj u stambenim kontejnerima, van ponuđenih prihvatnih centara, u koje mogu da uđu samo žene, deca i nemoćni muškarci, razdvojeni od „glava porodice” kojima je rečeno da im socijalne ustanove ništa ne duguju i da moraju sami da se snađu. Ne žele da se isele iz udžerica, niti da se nastane u Boljevcima, kako im je ponuđeno, već traže da im kontejnere postave tamo gde oni i sada žive, pored kompleksa „Belvil”.

Od 600 divljih romskih naselja u Srbiji čak 40 odsto nastanjuje teška sirotinja, dok 60 odsto nema nikakvu komunalnu infrastrukturu. Prema podacima od pre nekoliko godina, delimično je legalizovano 70 odsto divljih romskih naselja u Srbiji.

U Beogradu, gde je i najmanja parcela dragocena zbog nedostatka građevinskog prostora, verovatno mnogima od 100.000 Roma koji žive u 120 bespravnih naselja u ovom gradu neće biti omogućeno da ozakone barake i pretvore ih u trajne domove.

– Broj od oko 120 divljih naselja treba uzeti sa rezervom, jer se dešava da iste porodice „rezervišu” nekoliko lokacija u gradu. Ta naselja su nalik pustinjskim dinama, preko noći se stvore i sutra ih već nema. U njima ne žive samo Romi. Tu su i izbeglice raznih nacionalnosti sa Kosmeta, kao i iz okolnih država. Ne zna se koliko njih ima prijavljen boravak u gradu. Samo ispod mosta „Gazela” živi 114 porodica sa prebivalištem u prestonici, a 60 su izbegličke. Utvrdili smo da je od 28 domova srušenih kod „Belvila” samo 12 bilo naseljeno. Sedam porodica ima neka dokumenta, a članovi samo jedne su prijavili boravak u Beogradu. Deo naselja koji nije srušen tu i ostaje. Krčićemo samo delove naselja na trasi predviđenoj za gradnju i takva će biti politika i u ostalim krajevima grada – navodi Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika, i dodaje da ponuda za preseljenje u Boljevce stoji, dok je moguća lokacija i Orlovsko naselje u Mirijevu.

Onima koji, poput žitelja naselja kod „Belvila”, budu morali da traže novi krov nad glavom, Nacionalna strategija za unapređenje položaja Roma obećava postepeno nalaženje stanova i poslova, uprkos niskom nivou obrazovanja i ekonomskoj krizi. Naročito teško će biti Romima koji su izbegli sa Kosova, jer će se za njih, čak i ako prihvate privremeni smeštaj, teško naći mesta u kolektivnim centrima, koji se gase, podsećaju u Komesarijatu za izbeglice. Muku muče i Romi koji su u Beograd došli iz unutrašnjosti i koji će, ako žele da se kvalifikuju za pomoć države, tamo morati da se vrate bez obzira na to što su te sredine napustili, jer u njima ni pre ekonomske krize nije bilo dovoljno posla. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ipak, kažu da neće vraćati te ljude u matične gradove bez zadovoljavajućeg plana.

– Trudićemo se da kriza što manje deluje na sprovođenje Nacionalne strategije. Moguće je i povlačenje novca iz fondova Evropske unije, ali uz dobro organizovanje državnih organa može se mnogo postići i s manje sredstava – rekao je Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava.

Dobre koordinacije je izgleda manjkalo budući da beogradske vlasti nisu obavestile socijalne ustanove i organizovale prihvat raseljenih pre nego što su počele da ruše naseobinu kod „Belvila”. Ni pre ovog slučaja nevoljama Roma očito nije posvećivano dovoljno pažnje s obzirom na to da u Centru za socijalni rad kažu da im nije u planu rada da traže romska naselja i popisuju njihove žitelje.

– Treba sprečiti da nelegalna naselja niknu, ali, ako su već izrasla, moramo ih pažljivo raseljavati kako ne bismo doveli njihove stanovnike u uslove još gore od onih u kojima su živeli. Bili smo iznenađeni ovako naglim potezom vlasti, tim pre što je Srbija dobar primer odnosa prema Romima – kazao je Davor Rako iz UNHCR-a.

Krkobabić podseća da je problem pogoršan od 2000. godine, kada je veliki broj građana Srbije, među njima i Romi, vraćen iz zapadne Evrope u našu državu. Tadašnje vlasti su prihvatile njihov dolazak a da od država koje su ih vratile nisu tražile pomoć u njihovom zbrinjavanju. Niko nije vodio računa o tome gde će ove porodice biti smeštene i da li će biti zaposlene, pa su se oni pobrinuli sami za sebe. Došli su u Beograd i to u centralni deo, podigli domove i počeli da se bave jedinim poslom koji im se nudio, skupljanjem sekundarnih sirovima.

– Sada, pošto je grad počeo da gradi objekte i saobraćajnice i da se razvija, nastao je problem. Bili bismo nerealni ako bismo tvrdili da ćemo zbrinuti stanovnike svih nehigijenskih naselja. Novca za takve planove nema ali to neće zaustaviti razvoj grada – kaže Krkobabić i napominje da se moramo zapitati i koliko će ljudi tek doći iz Evrope i šta treba uraditi s njima.

-----------------------------------------------------------

Radna grupa za zbrinjavanje

Radna grupa koja će tražiti sistemsko rešenje za zbrinjavanje Roma iz nehigijenskih naselja, koji imaju prijavljeno prebivalište u Beogradu, biće osnovana danas na inicijativu Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda.Građani koji nemaju regulisan boravak u Beogradu rešavaće svoj status uz pomoć nadležnih republičkih institucija.

Radnoj grupi predsedavaće Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika, iu njoj će biti i predstavnici kabineta gradonačelnika, nadležnih sekretarijata i organa Gradske uprave.

Oni će sarađivati sa predstavnicima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Komesarijata za izbeglice Srbije i Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, saopštila je gradska uprava.

Lj. Perović - V. Vukasović

-----------------------------------------------------------

Nevladine organizacije traže ostavku Dragana Đilasa

Koalicija protiv diskriminacije i partnerske organizacije zatražile su juče da Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, podnese ostavku zbog, kako se navodi, grubog kršenja ljudskih prava stanovnika romskog naselja u Bloku 67 u Novom Beogradu. Nevladine organizacije podsećaju da su ta prava zagarantovana Ustavom Srbije, kao i ratifikovanim međunarodnim dokumentima, posebno Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava.

U saopštenju, koje je potpisalo 45 nevladinih organizacija, ocenjuje se da izjava gradonačelnika o raseljavanju ljudi „koji zaista ugrožavaju razvoj Beograda” predstavlja uvredu za dostojanstvo i zdrav razum svih Beograđana.

Tanjug