Лимун је безбедан, кора није за јело

Лимун који се тренутно продаје у Србији безбедан је за употребу, јер пролази све стручне граничне контроле као и сви други производи из увоза, изјавила је јуче Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде, демантујући тиме тврдње појединих медија да је ово најпродаваније јужно воће „отровно” и препуно пестицида. Још једна у низу непроверених и произвољних прича, пласираних сензационалистички и тенденциозно, тако да шире непотребну панику у јавности, подсетила је Богосављевић-Бошковић настојећи да умири јавност пре него што се прича отргне контроли.

Прича о лимуну и другим агрумима, ко жели да се информише, нема много недоумица. Најпре цена, која је варирала последњих месец и по дана, уобичајена је за ово доба године. И док смо доскоро на тржишту имали само скуп лимун, који је до нас стизао из Аргентине, последњих недеља пристигао је и турски, па и хрватски чиме је цена отишла наниже. Друго, редакције појединих дневних новина, које су пласирале ову информацију наводећи погрешан извор (нису навеле да је информација преузета са хрватског портала supermarketi.info, него supermarket.info, због чега и они који су желели да провере вест нису то могли учинити, јер је изостављено једно слово) превиделе су више детаља. Један од њих је и чињеница да је Хрватска део Европске уније, а тиме и система за брзо узбуњивање на небезбедне производе РАСФФ на коме се свакодневно европски потрошачи информишу о томе шта је и због чега повучено са тржишта.

– Проверили смо на овом сајту и утврдили да Турска као велики произвођач и извозник лимуна није имала проблема са остацима фунгицида на воћу још од априла месеца ове године. Једино одбијање на граници био је лимун из Аргентине у октобру. Реч је о лимуну који је из Аргентине требало у ЕУ да уђе преко Грчке, каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, која је јуче оштро реаговала на ширење непроверених информација и узбуњивања потрошача којима се, при том, не омогућава основно право на информацију. НОПС је иначе јуче замерио надлежном министарству пољопривреде на ћутању док јавност нагађа шта је права истина о производима који су на тржишту.

– Све док Министарство пољопривреде нема одговор или саопштење, а ни инструменте да хитно реагује на овакве гласине, Србија ће бити и остати плодно тле за ширење страха и неговање параноје када је реч о безбедности хране. Годинама, доследно, нико од надлежних не ради свој део посла. Не постоји савет за безбедност производа који би се бавио проценом ризика, који би анализирао и управљао ризиком. Не постоји чак ни неформална група у оквиру Министарства пољопривреде која би се тиме бавила. Ви тамо немате ни човека којем бисте могли да се обратите на тему безбедности хране у ванредним ситуацијама.

Шта је права истина о третирању агрума који се продају код нас? Политикин „Потрошач” је о третирању јужног воћа пестицидима писао у више наврата, а у једном броју тема је био управо лимун. Како смо још тада сазнали од стручњака из Центра за испитивање намирница, код свих врста агрума (лимун, грејп, поморанџе) током дужег складиштења или стајања на трговачким рафовима може доћи до кварења – труљења које изазивају гљивице. Зато се плодови одмах после бербе третирају фунгицидима, како би се смањили губици и омогућило да до купаца стигну квалитетни плодови.

У Европској унији се у случају јужног воћа препоручује куповина у посебним паковањима, јер је то најсигурнији начин да купац, преко декларације, добије све податке о производу (од земље порекла до информације о евентуалној употреби фунгицида и упозорења о примени).

Третирање цитруса одобреним средствима за заштиту биља – фунгицидима дозвољено је и регулисано европским прописима, објаснила је тада др Смиљана Раичевић, руководилац одељења инструменталне хемије у ЦИН-у новинарима „Политике”.

Цитруси се, по њеним речима, после бербе на линији паковања, потапају у благи водени раствор „имазалила” – фунгицида, да би се дезинфиковао плод и спречио раст гљивица или плесни, а тиме и омогућила одрживост воћа у условима дужег складиштења. Максимално дозвољене количине остатака „имазалила”, дефинисане прописима износе пет мг по килограму воћа. Уколико је та количина у дозвољеним границама, не постоји опасност по људско здравље.

Да кора није за употребу и да су агруми третирани пестицидима пише на свакој увозној декларацији која прати испоруке јужног воћа, а овдашње акредитоване лабораторије редовно испитују остатке „хемије” на њима. Пошто се воће код нас обично продаје у ринфузи, малопродавци очигледно у овом случају превиђају обавезу да упозоре купце, потрошачи су најчешће ускраћени за ову важну информацију која би, по правилу, требало да буде истакнута чак и у случају да се плодови не продају у посебним паковањима.

-----------------------------------------

Шта је имазалил и зашто се користи?

„Имазалил” је један од фунгицида који се користи у накнадном третману цитруса и осталог јужног воћа, да не би дошло до труљења и развоја гљивица током, обично, дугог транспорта до потрошача. Налази се на списку дозвољених фунгицида, иако му је потврђена токсичност и сматра се да је канцероген, уколико би се човек њему излагао директно и дуже време.

Због овог и других фунгицида, потрошачима се већ годинама препоручује да не једу кору лимуна или наранџе. Количине „имазалила” које се користе, јасно су ограничене и дефинисане, тако да не угрожавају потрошача.