Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У сусрет Песничким сусретима на извору Пиве

Неумрли песнички глас

Спасоје Пајо Благојевић остаје утицајан на књижевном небу кроз своју способност да преобликује лична искуства у универзалне истине
Неумрли песнички глас
Споменик Благојевићу, рад вајара Срђана Кнежевића (Фото: приватна архива)

„Бунтовник – Спасоје Пајо Благојевић”, назив је књиге коју су, поводом 80-десет година од рођења овог надахнутог књижевника, у издању подгоричког Унирекса, приредили мр Александар Ћуковић и др Радоје Фемић. Рецензент, проф. др Јован Делић, приређивачи и гости, књигу ће представити у петак, 17. јула, на предстојећим Песничким сусретима на извору Пиве, а уочи уручења регионалне награде која носи име једног од оснивача ове манифестације.

Између корица овог комплексног издања, приређивачи су дали избор из поезије и критика, прилоге за будућу монографију, фотографије и друге садржаје везане за аутора трагично преминулог пре 38 година. Ту су прикази, изводи из рецензија, записи, изјаве и посвете Миодрага Булатовића, Гојка Антића, Милентија Ђорђевића, Бранка Јањушевића, Косте Радовића, Јеврема Брковића, Новака Драшковића, Благоте Баћа Митрића, Мирка Вуковића, Будимира Дубака, Бећира Вуковића, Радомира Уљаревића…

– Циљ књиге јесте да на свеобухватан и јасан начин укаже на најаутентичније песничке пунктове аутора без строгог праћења хронолошког, тематског, мотивског и других оквира, али и да још једном, наново, оживи овог аутора у савременом тренутку. Наша намера је да реафирмишемо неумрли песнички глас, да мотивишемо савремене и будуће истраживаче да се врате Благојевићевом недовољно проученом делу, као и да јавности скренемо пажњу на величину, квалитет и значај његовог стваралаштва за наше прилике и уопште културу, пише у предговору приређивача.

Александар Ћуковић наводи да је Благојевић стваралачки радознао, испитивачки и бунтовнички расположен, незадовољство усудом песничке многоокости прерано замиенио погледом с оног света. Уједно констатује:

– Није могуће дати један одговор на питање зашто нам је поезија овог аутора и данас блиска и потребна. Благојевић остаје утицајан на књижевном небу кроз своју способност да преобликује лична искуства у универзалне истине, чиме нас живо подсећа на вредност поезије као средство за истраживање исконских осећања и унутрашњих превирања. С друге стране, кроз поезију овог аутора, доказујемо да је истинска уметност способна да преломи стеге времена и простора.

Изабране критике о делу Спасоја Благојевића, како каже Радоје Фемић, показују да је био у милости изабраних критичара, који су у његовом животу и делу видели необичне подударности какве се запажају само код рођених стваралаца.

Спасоје Благојевић рођен је 1. јуна 1946. године на Пивском Оку, као шесто од осморо деце протојереја и просветитеља Ђурка и Савете, рођене Блечић. Основну школу завршио на Горанску, гимназију је похађао у Никшићу, а завршио је у Горњем Милановцу. После студија на Учитељском  и Филозофском факултетуу Београду, радио је у школи, а потом у СИЗ-у за социјално.

Учесник је студентских демонстрација 1968. године које су имале велики утицај на његов лик и на његово дело. Особеним односом према политичким, друштвеним и културним збивањима, залагањем за демократију у ондашњем једнопартијском систему и залагањем за социјалну правду, Благојевић је постао један од симбола црногорске авангарде током 80-десетих година прошлог века.

У заоставштини Паја Благојевића су колекције књига, уметничких слика, грамофонских плоча из златног доба рокенрола, као и етнографска збирка која садржи велики број старих предмета. Штампање књиге помогло је Министарство културе и медија Црне Горе, на Конкурсу за финансирање пројеката у 2024. години.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.