Блистава балетска каријера

Нина Кирсанова, балерина, Рускиња из Москве, дошла је у Београд 1923. године и постала једна од најзначајнијих балетских уметница Народног позоришта у Београду и српске балетске уметности. Остварила је комплексно и вредно уметничко дело, исказујући се као примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. Стварала је у времену минуле епохе од 1923. до 1950, са прекидима, а потом деловала као педагог. Од самог почетка стекла је непролазну славу. Управо се навршило двадесет година од њене смрти.

Стваралаштво Кирсанове трајало је скоро пет деценија. Почело је у Москви 1917. а завршило се у Београду само десет година пре животног краја. Рођена је 1898. у Москви где је завршила Балетску школу Лидије Нелидове, Московско театраљно училишче и одмах започела каријеру балетске играчице.

Пут од Москве, из које је кренула у избеглиштво 1921. после Октобарске револуције, водио је преко Пољске, Варшаве и Лавова, до Београда у који је дошла да одржи балетско вече у Народном позоришту 7. новембра 1923. године, али је прихватила ангажман примабалерине и настанила се у Београду. Тада није слутила да је гостовањем у југословенској престоници почела њена блистава београдска балетска каријера, која је трајала деценијама, jош мање да ће у Народном позоришту креирати први балетски репертоар, постати комплетан балетски уметник и да ће овом позоришту подарити највећи део свог стваралаштва.

Кирсанова је остварила бројан и разноврстан балетски и оперско-балетски репертоар, класични и савремени. Њен опус обухватио је велики број главних улога, чак двадесет шест, и исто толико главних сола и четрдесет кореографија. Међу главним улогама било је више креација – улога које је она прва играла на београдској сцени, као у „Шехерезади”, „Копелији”, „Лабудовом језеру”, „Жизели”, „Дон Кихоту”, „Половецком логору”, „Тајни пирамиде”, „Љубави чаробница”, „Охридској легенди” и др. Такође, и у балетима у операма: „Фауст”, „Аида”, „Кармен”, „Таис”, „Казанова”, „Кнез Игор”, „Самсон и Далила” и др. Међу бројним кореографијама налазе се и оне које је она прва поставила код нас као: „Охридска легенда” (Први чин, 1933), „Вила лутака”, „Љубав чаробница”, „Тајна пирамиде”, „Човек и коб”, „Јесења поема”, „Соната великог града”, као и балете у операма.

Под њеним руководством Балет Народног позоришта гостовао је први пут у иностранству, 1933. у Атини где је постигао велики успех. На чело Балета стала је храбро 1942-44. свесна ризика. Знала је да балет не може постојати ако прекине рад. Очувала је ансамбл за послератни период. Од 1944-46. била је медицинска сестра у Општој болници, по повратку у позориште.

Каријеру балетског педагога почела је у Београду 1939. Водила је властити Балетски студио, затим Балетски студио Народног позоришта и била један од оснивача и првих педагога Средње балетске школе у Београду од 1947. до 1962. где су јој 2007. поставили спомен-плакету. Из њених класа излазили су бројни играчи, солисти, прваци и остварили балетску каријеру, поједини чак и велику каријеру у иностранству, као Милорад Мишковић и Душанка Сифниос.

Интернационалну балетску каријеру остварила је између 1926. и 1940. године, као примабалерина, а затим као кореограф и шеф балета, у познатим светским балетским трупама и у европским позориштима: Руска опера у Паризу, Трупа Ане Павлове, Компанија Лирика Буенос Ајрес, Опера Монте Карло, Литванска опера, Румунска опера, Бугарска опера и др. Гостовала је и самостално широм света, од 1926. до 1946, чак и у позним годинама као у Атини, 1961. Од значаја у међународним размерама био је њен ангажман у славној Трупи Ане Павлове 1927-1931. у којој је била примабалерина за карактерне улоге и гостовала у многим градовима на пет континената и стекла међународну славу.

Са Народним позориштем опростила се 1951. као кореограф „Лабудовог језера”, и прославила 35 година уметничког рада. По завршетку балетске каријере, посветила се археологији. На опште дивљење дипломирала је археологију 1964. и магистрирала 1970. на Филозофском факултету у Београду.

У Београду је проживела више од педесет година. Београд је највише волела, после своје отаџбине Русије, у Београду је прихватила српско држављанство, у Београду се и њен живот завршио 3. фебруара 1989. Београд јој се одужио неколиким признањима. Почива у Алеји великана на Новом гробљу.

Балетско стваралаштво Нине Кирсанове је велико, разноврсно, вредно и значајно, и одредило јој је трајно место у врху српске балетске уметности.

Ксенија Шукуљевић-Марковић