Тужилаштво прикупља доказе о скупу у Тирани

Тужилаштво је формирало предмет поводом наступa челника општина Прешево и Бујановац на промоцији организације „Листа за природну Албанију” у Тирани. Како нам је рекао портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић, тужилаштво је почело да испитује њихове наводе и чим дође до неких релевантних података, одлучиће о даљем поступку и о томе обавестити јавност.

За одлуку тужилаштва, иначе, не постоји никакав рок, већ поступак траје док се не прикупе докази који могу да помогну у утврђивању кривице или, пак, да челнике општина ослободе сумње.

Уобичајена процедура у оваквим случајевима је да се саслушају сведоци, прикупе извештаји, записи, стенографске белешке о или са конкретног догађаја, погледају евентуални телевизијски снимци. Како незванично сазнајемо, у овом случају није извесно да ће истражни органи обавезно саслушати Рагмија Мустафу, Јонуза Муслијуа и Орхана Реџепија. С обзором на то да је реч о изјавама које су дате на јавном скупу, тужилац, поред других сакупљених доказа, могао би закључити да то није потребно.

„Политика” у претходна два дана није успела да добије коментар министра Милана Марковића, председника Координационог тела за југ Србије, о наступу представника две општине са југа Србије. У Координационом телу, како нам је речено, није било ни било кога другог ко би могао нешто да каже о томе.

О догађају у Албанији нису се до сада оглашавали ни други државни представници. За „Политику” су јуче реаговање тужилаштва прокоментарисали председници Јединствене Србије и Либерално-демократске партије Драган Марковић Палма и Чедомир Јовановић, који имају опречна мишљења о томе како држава у овом случају треба да реагује.

Драган Марковић каже да је позивање на рушење граница противуставно и свако ко то ради треба да буде ухапшен и процесуиран. Он, међутим, није сасвим сигуран да ће овај случај бити испитан до краја. „Свакога ко позива на рушење државе треба ухапсити, али ако би, у овом случају, до тога и дошло, мислим да би се дигла и кука и мотика међународна на нашу земљу. Оптужили би нас за кршење људских права и ко зна за шта све још”, рекао је Марковић.

„Видео сам интерпретације изјава председника општина са југа Србије, не слажем се с њима, али морамо научити да на различите начине гледамо на будућност земље у којој живимо”, сматра Чедомир Јовановић. Он истиче да наша власт „не треба да показује мишиће онда када то очекује јавност, зато што је то популарно”.

„Свако у Србији има право да каже како види њену будућност, а влада, уместо да понуди свој концепт о томе, ћути и прети преко тужилаштва. То је погрешно. Неопходан је дијалог са Албанцима са југа Србије, а ако уместо дијалога будемо реаговали оптужницама, само ћемо поновити ситуацију у којој смо се у прошлости налазили. Уставни поредак земље више је био угрожен недавно у Београду, када је град рушен, него тиме што је неки политичар дао, за мене, неприхватљиву и бесмислену изјаву”, објашњава лидер ЛДП-а.

Председник Српске напредне странке Томислав Николић оценио је подршку званичника Прешева и Бујановца формирању „природне албанске државе” неуставном и неприхватљивом. Он сматра да би све оне који говоре против Устава Србије требало ухапсити.

М. Д. – М. Ч. – Г. Н.

--------------------------------------------

Стејт департмент без коментара о „Великој Албанији”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Стејт департмент није имао званичног коментара на питање да ли зна и да ли подржава идеју стварања „Велике Албаније” која је (незванично) лансирана у Тирани, али неслужбено се могло чути да је реч о нечему што и не заслужује коментар, као идеји која је сасвим нереална и незамислива.

Званичан став САД је да је сецесијом Косова завршен процес дезинтеграције бивше Југославије и да новоуспостављене границе нису подложне променама осим ако се о томе не сложе све заинтересоване стране. Што је у овом моменту, у било којем спорном случају, такође тешко замислимо.

Мортон Абрамовиц, амерички експерт за Балкан, каже за „Политику” да није чуо ни за какав „озбиљнији напор” у том правцу и да je сасвим сигурно да то не би наишло на међународну добродошлицу. „Врло сам скептичан у том погледу”, каже бивши амерички дипломата коме се приписује да је досад подржавао ствар косовских Албанаца. „Нисам уочио никакав међународни интерес за ’Велику Албанију’, и то није на дневном реду. То свакако није ништа озбиљно”, закључује Абрамовиц.

М. М.

--------------------------------------------

Вијести:На скупу у Тирани нико из Црне Горе

Подгорица – На скупу у Тирани на коме је формирана организација „Листа за природну Албанију” није учествовао нико од политичких представника Албанаца у Црној Гори, пишу подгоричке „Вијести”. Саговорници листа из албанских партија у Црној Гори потврдили су да им није ни упућен позив за учешће на скупу у Тирани.

Међутим, црногорски медији су пренели да је високи функционер Грађанске иницијативе Васељ Сиништај изјавио да уколико власт настави да се оглушује о демократске захтеве Албанаца у Црној Гори, могуће је отварање простора за радикалне струје.

Танјуг

-------------------------------------------

Димић: Идеја о „природној Албанији” постоји од 1877.

Идеја о „природној Албанији”, представљена овог викенда на скупу у Тирани, има континуитет од 130 година и може бити изузетно опасна, упозорио је јуче историчар Љубодраг Димић и позвао државне органе у Србији да реагују.

Димић, који је шеф Катедре за историју Југославије на Филозофском факултету у Београду, рекао је да је дужност државе да се „укључи у ту причу и види куда она води”, мада Србија у овом тренутку не може да учини више од дипломатског протеста.

„Историја нас учи да је све могуће када је реч о реализацији идеје која фигурира још од 1877. године”, навео је он и указао да „Албанци читавог века траже подршку за тај пројекат”, прво од Турске, а затим од Хабзбуршке монархије и Италије.

После Другог светског рата, навео је Димић, Албанци су подршку тражили од Совјетског Савеза, па се и Кина неко време појављује као кредитор албанских планова да би данас то била највећа сила на свету – САД.

Према његовим речима, то указује на велику упорност албанских политичких елита да реализују идеју о „великој Албанији”, која се сада не промовише „официјелно”, већ се „протура” преко невладиног сектора.

Осврнувши се на историјске чињенице, он је подсетио да је 1877. године у Цариграду формулисана идеја о „вилајетској” Албанији, која је требало да обухвата Албанију са Епиром, Скадром, Тираном и Еибасаном, Грчку, Македонију са Дебром, Скопљем, Гостиваром, Прилепом, Битољем и Охридом, као и Пећ, Ђаковицу, Косовску Митровицу, Приштину, Прешево, али и Нови Пазар и Сјеницу.

Танјуг