Било једном у Крагујевцу

Кра­гу­је­вац – Да се у Ср­би­ји за­тва­ра­ју би­о­ско­пи, то ви­ше и ни­је вест. Вест би би­ла да је у не­ком гра­ду отво­рен но­ви би­о­скоп или да су, бар, ста­ра зда­ња об­но­вље­на. На ту вест Кра­гу­јев­ча­ни ће, ме­ђу­тим, још да са­че­ка­ју.

У овом гра­ду већ две две го­ди­не не­ма филм­ских про­јек­ци­ја, а за об­но­ву са­ла „Шу­ма­ди­ја“, „Пи­о­нир“ и „Рад­нич­ки дом“ би­ће по­треб­но не­ко­ли­ко ми­ли­о­на евра. Има ли град нов­ца и ко­ли­ко ду­го мо­же да тра­је ре­кон­струк­ци­ја ру­и­ни­ра­них дво­ра­на, у ко­ји­ма се већ го­ди­на­ма уме­сто пу­бли­ке гне­зде сле­пи ми­ше­ви!

Де­јан Да­чо­вић, ди­рек­тор „До­ма омла­ди­не“, под чи­јом се над­ле­жно­шћу на­ла­зи пред­у­зе­ће „Шу­ма­ди­ја филм“, об­ја­шња­ва да ло­кал­на упра­ва ни­је мо­гла да ула­же у об­но­ву би­о­ско­па за­то што објек­ти, све до­не­дав­но, ни­су би­ли под ин­ге­рен­ци­јом гра­да.

– Ду­го се че­ка­ло на ре­ша­ва­ње имо­вин­ско-прав­них пи­та­ња и укњи­жбу имо­ви­не пред­у­зе­ћа „Шу­ма­ди­ја филм“ на град. То пи­та­ње је ре­ше­но пре две не­де­ље, а ми смо већ кре­ну­ли у ре­кон­струк­ци­ју дво­ра­не „Шу­ма­ди­ја“. Та са­ла, ка­кву има ма­ло ко­ји град у Ср­би­ји, по­ста­ће мул­ти­функ­ци­о­нал­на дво­ра­на, би­о­скоп „Пи­о­нир“ би­ће пре­тво­рен у кон­церт­ни про­стор, а „Рад­нич­ки дом“ тре­ба да бу­де пре­дат на ко­ри­шће­ња „Му­зич­ком цен­тру“ – на­во­ди Да­чо­вић за „По­ли­ти­ку“.

Пре­ма пр­вим про­це­на­ма, са­мо за об­но­ву би­о­ско­па „Шу­ма­ди­ја“ би­ће по­треб­но око 800.000 евра. За дру­га два би­о­ско­па, „Пи­о­нир и „Рад­нич­ки дом“, бар још то­ли­ко, бу­ду­ћи да је реч о ста­рим објек­ти­ма ко­је је по­о­дав­но на­чео зуб вре­ме­на.

Бив­ши ди­рек­тор „Шу­ма­ди­ја фил­ма“ Ду­шко Ва­со­вић сма­тра да је би­о­ско­пе тре­ба­ло ра­ни­је одр­жа­ва­ти, са­да већ да­ле­ких се­дам­де­се­тих и осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка ка­да су, ка­ко ка­же, бе­ле­же­не ми­ли­он­ске по­се­те и ка­да је би­ло па­ра.

– Те­шко је са­да пра­ви­ти би­ло ка­кве фи­нан­сиј­ске кон­струк­ци­је. Би­о­ско­пи су мо­ра­ли да се одр­жа­ва­ју, ре­но­ви­ра­ју и мо­дер­ни­зу­ју он­да ка­да су за­ра­ђи­ва­ли. Где је оти­шао но­вац из се­дам­де­се­тих и осам­де­се­тих го­ди­на, ка­да је филм­ске про­јек­ци­је у Кра­гу­јев­цу, то­ком са­мо јед­не го­ди­не, гле­да­ло по ми­ли­он и ви­ше љу­ди. По­мно­жи­те тај број са це­ном кар­те, па нек је би­ла и сим­бо­лич­на, па ће­те схва­ти­ти ко­ли­ка је то су­ма – ка­же Ва­со­вић за наш лист.

Кра­гу­је­вач­ки би­о­ско­пи спа­се­ни су од „по­ша­сти“ при­ва­ти­за­ци­је и по­сле ду­го­го­ди­шњих суд­ских спо­ро­ва укњи­же­ни су на град. Ран­ко Ми­ло­са­вље­вић, та­ко­ђе бив­ши ди­рек­тор „Шу­ма­ди­ја фил­ма“, сма­тра да је ту, мо­жда, на­пра­вље­на гре­шка, те да би за град и Кра­гу­јев­ча­не мо­жда би­ло бо­ље да су би­о­ско­пи про­да­ти.

– Ре­зул­та­ти бор­бе и јед­не и дру­ге вла­сти по­сле две­хи­ља­ди­те, и до­сов­ске и ове са­да, ви­дљи­ви су. Ре­као бих, на жа­лост Кра­гу­јев­ча­на. Би­о­ско­пи ни­су при­ва­ти­зо­ва­ни, оста­ли су гра­ду, али не ра­де. Обе град­ске гар­ни­ту­ре хте­ле су, по­што-по­то, да ста­ве „ша­пу“ на дво­ра­ну „Шу­ма­ди­ја“ и имо­ви­ну „Шу­ма­ди­ја фил­ма“, а ка­да је циљ, ко­нач­но, оства­рен, по­че­ле су да се сва­ђа­ју ко је крив што у Кра­гу­јев­цу не­ма филм­ских про­јек­ци­ја – на­по­ми­ње Ми­ло­са­вље­вић, под­се­ћа­ју­ћи на не­дав­ни су­коб из­ме­ђу ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра у вла­сти, „За­јед­но за Шу­ма­ди­ју“ и ДС-а.

Кра­гу­јев­ча­ни су се већ од­ви­кли од би­о­ско­па, гриц­ка­ња се­мен­ки у при­јат­ној та­ми дво­ра­не и уз­бу­ђе­ња ко­ја са со­бом но­си сли­ка на ве­ли­ком плат­ну. Би­ло јед­ном у Кра­гу­јев­цу! Мо­жда би Ку­сту­ри­ца мо­гао да ка­же: „По­но­во ра­ди би­о­скоп“.

Ак­ту­ел­на град­ска власт је има­ла до­го­вор са овим ре­ди­те­љем да се у фа­брич­ком кру­гу ста­ре „То­по­лив­ни­це“ на­пра­ве мо­дер­ни би­о­ско­пи са нај­са­вре­ме­ни­јом опре­мом за при­ка­зи­ва­ње фил­мо­ва. Над­ле­жни по­ру­чу­ју да Ку­сту­ри­ца ни­је од­у­стао, али ње­га већ по­о­дав­но не­ма да свра­ти у Кра­гу­је­вац.

И док је то та­ко, кра­гу­је­вач­ким фил­мо­фи­ли­ма оста­је да се се­ћа­ју ста­рих до­брих вре­ме­на, ка­да се за „Тар­за­на“, „Рат зве­зда“ или Бре­нин хит „Хај­де да се во­ли­мо“ тра­жи­ла кар­та ви­ше.

Бра­не Кар­та­ло­вић