Истрага тајкунских сефова и полицијских фиока

Изјава власника „Фармакома” Мирослава Богићевића да је дао милион евра Александру Родићу и Душану Бјелопетровићу како би практично „купио” уговор од њих и ушао у посао с немачким ВАЦ-ом у вези с куповином „Политике” и „Вечерњих новости” отвара многа питања на која ће одговор морати да потраже надлежни – од полиције до тужилаштва и пореских службеника.

Наташа Сенић из Управе криминалистичке полиције изјавила је јуче за ТВ Пинк како је полиграфско испитивање Мирослава Богићевића показало да су тачни наводи да су га рекетирали власник „Курира” Александар Родић и његов сарадник Душан Бјелопетровић.

„Мирослав Богићевић је самоницијативно дошао у полицију и том приликом дао изјаву да га је у више наврата Александар Родић рекетирао и покушао да од њега изнуди новац”, изјавила је Наташа Сенић, додајући да је Богићевић у више наврата предао Родићу око милион евра у кешу.

Покушали смо у МУП-у Србије да добијемо одговоре на питања када је Богићевић тачно пријавио да му је изнуђиван новац, да ли је спроведена истрага и шта је утврђено. У полицији, међутим, јуче нису могли да одговоре на наша питања, већ смо само добили уверавања да ће наш захтев бити прослеђен Управи криминалистичке полиције.

Ако је тачно оно што је власник „Фармакома” јуче изнео, све ово је једна велика прљава криминална радња, каже за „Политику” Златко Николић, криминолог.

Мирослав Богићевић је рекао да је 2012. дао Александру Родићу и његовом сараднику Душану Бјелопетровићу суму од милион евра у кешу, како би му препустили куповину новинске куће „Политика” од немачког ВАЦ-а. Бизнисмен из Шапца појаснио је да је био уцењен, а новац који је у неколико наврата дао није био провизија, нити мито, већ класичан рекет.

„Наш законски термин је изнуда јер ми немамо појам рекет и рекетирање”, каже Николић.

Богићевић је јуче изјавио да се одлучио да пријави случај полицији када су Родић и Бјелопетровић тражили од њега још пет милиона евра за наводни дуг који „Политика” има према ВАЦ-у. Преко његовог познаника Микија Антонијевића, објаснио је Богићевић, случај је дошао до Родољуба Миловића, тадашњег начелника Управе криминалистичке полиције (УКП). Али цео случај остаје у фиоци. Покушали смо јуче да разговарамо телефоном са Родољубом Миловићем да нам одговори зашто је тај случај остао нерешен, али се на наше позиве није јављао.

Иначе, Миодраг Мики Антонијевић, који је Миловићу пријавио случај, кум је директора полиције Милорада Вељовића, који сада обавља и функцију начелника УКП-а. А баш је Антонијевића „Курир” својевремено прозивао да ради као Вељовићев саветник у МУП-у, иако формално није запослен у полицији.

„Не верујем да је полиција држала тај случај у фиоци. Неко је по обавезујућем упутству поступио како је поступио и сви смо изигравали француске собарице. У маси сличних таквих догађаја ово није ништа чудно. Има много материјала за тужилаштво. Како ће реаговати, не знам. Али да је све прљаво око приватизације ’Политике’, јесте. Хајде да истресемо ко је колико крив. За хапшење је давање толиког новца у кешу. И овог који је дао и ових који су узели. Ако је наредио председник, онда се подразумева да је то легитимно и нормално”, каже Златко Николић.

Анализирајући ову аферу, наш саговорник каже да је сагласан с Тадићем ако је мислио да један власник таблоида не би смео ни случајно да „примирише” „Политици”, а камоли да је држи у шаци.

„’Политика’ је добар залогај за сваког ко хоће да влада и стуб нашег штампаног информативног система”, каже Николић.