Улазимо у период опште нестабилности

Ако је крај 20. века обележила вера да ће глобализација избрисати границе, чини се да прва четвртина 21. века показује управо супротно. Свет се поново дели на сфере утицаја, трговина све чешће постаје продужена рука спољне политике, а санкције и царине прате савезништва уместо тржишне логике. Како у разговору за „Политику” истиче Сохаил Махмуд, генерални секретар Организације Д-8 за економску сарадњу и бивши државни секретар за спољне послове Пакистана, питање више није да ли се међународни поредак мења, већ колико брзо ће државе успети да се прилагоде новој мултиполарној реалности.

„Последњих година сведочимо томе да су геополитички фактори постали веома важни приликом доношења одлука о трговини и инвестицијама. Појавили су се изрази попут ’раздвајања’ (’decoupling’), односно смањења економске зависности од геополитичких ривала, као и концепти као што су ’nearshoring’ и ’friendshoringa’, који подразумевају премештање производње у географски ближе земље или у државе које се сматрају политички поузданим партнерима. То је био јасан пример како геополитика утиче на економско одлучивање. У таквом окружењу улога регионалних организација, попут Д-8, постаје све значајнија”, истиче Махмуд за наш лист на маргинама „Shusha Global Media Forum-а” у Азербејџану.

Да ли политички интереси могу потиснути тржишну логику или је глобална међузависност ипак јача од подела?

Постоји начин размишљања који почива на претпоставци да је могуће поделити свет на блокове, а затим остваривати пуну економску сарадњу само унутар одређених сфера. Међутим, стварност је другачија. Данашњи свет функционише на основу сложене међузависности и ниједна држава, нити регион не могу да се изолују. Верујем да ће у будућности постајати све очигледније да се највећа корист може остварити кроз сарадњу и заједнички рад, као и омогућавањем да трговина напредује упркос геополитичким разликама. Сваки покушај да се економски односи озбиљно наруше због геополитичких разлога на крају ће бити штетан за све стране.

Ривалство између Сједињених Држава и Кине мења глобалну трговину. Да ли организације попут Д-8 могу остати неутралне или ће на крају бити принуђене да изаберу страну?

Већина земаља чланица Д-8 има добре односе са обе силе и не очекујем да ће бити изложене посебном притиску да мењају своје трговинске и инвестиционе односе. Важно је нагласити и да Д-8 представља кључну платформу за сарадњу земаља глобалног Југа. У том контексту велики акценат стављамо на повећање међусобне трговине међу чланицама. Наш циљ је да до 2030. године унутрашња трговина Д-8 достигне 500 милијарди долара. Тренутно износи око 160 милијарди. То јесте амбициозан циљ, али то ће свакако бити један од начина за отварање нових могућности у времену када геополитички изазови постају све израженији.

Шта спречава Д-8 да постане снажнији глас глобалног Југа?

Свака од држава чланица Д-8, појединачно и кроз различите међународне форуме, веома гласно износи своје ставове према глобалним питањима. Навешћу један пример. Током последњих пет година три чланице Д-8 биле су или јесу домаћини климатских конференција Уједињених нација (ЦОП). Египат је био домаћин ЦОП27, Азербејџан ЦОП29, а ове године Турска је домаћин ЦОП31 у Анталији. Глобална питања, попут климатских промена, захтевају да се чује глас земаља глобалног Југа, а верујемо да Д-8 управо пружа такву платформу. Слично је и када је реч о миру и безбедности. Недавно су, на пример, у вези са Блиским истоком посредничке напоре предводили Пакистан, уз снажну подршку Турске и Египта. Све су то чланице Д-8. Дакле, од мира и безбедности, преко економске сарадње до заштите животне средине – земље Д-8, било појединачно, било заједнички, дају значајан допринос. Верујем да ће та улога у будућности постајати још важнија. С једне стране, ове земље имају све значајнију геополитичку улогу, а с друге представљају интересе и забринутости земаља глобалног Југа.

Већина чланица Д-8 има младо и растуће становништво, док европске земље убрзано старе. Може ли демографија постати ваша највећа предност?

Девет чланица Д-8 заједно има око 1,28 милијарди људи. То представља изузетно значајан део светске популације, а велики проценат становништва у свакој од тих земаља чине млади. Они представљају наш највећи потенцијал. Истовремено, велике земље значе и велика тржишта, што носи огроман економски потенцијал. Због тога Д-8 настоји да искористи демографску снагу кроз развој трговине и инвестиција, али и укључивањем младих у иновације, отварањем нових радних места и активности које доприносе националном развоју. Демографија јесте велика предност, али је подједнако важно да млади имају квалитетне прилике да се баве професијама које желе, допринесу развоју својих држава и изграде успешне каријере.

Многи стручњаци сматрају да ће 21. век обележити конкуренција у ланцима снабдевања, технологији и приступу стратешким ресурсима. Да ли је Д-8 спреман за такву врсту надметања или је и даље првенствено усмерен на традиционалну трговину?

Традиционална трговина и даље представља веома важан део развојних стратегија држава чланица Д-8. Међутим, оне су потпуно свесне промена које се дешавају у свету. Поремећаји којима смо недавно сведочили, било током пандемије ковида 19, било због енергетске кризе изазване ратовима, озбиљно су утицали на ланце снабдевања. Земље већ раде на њиховој диверсификацији. Један од одговора јесте проналажење нових извора снабдевања и јачање отпорнијих ланаца. Тај процес траје и међу чланицама Д-8, било кроз билатералну сарадњу, било у оквиру регионалних блокова. Најважније је што ове земље разумеју да улазимо у период у којем се ништа не може унапред сматрати стабилним или сигурним. Зато развијају стратегије које ће омогућити да њихов развој не буде угрожен будућим поремећајима. Истовремено се ради на очувању мира и стабилности како би се избегли нови прекиди у ланцима снабдевања, али и на прилагођавању технолошким иновацијама које мењају глобалну економију. Дакле, реч је о комбинацији различитих приступа.

Д-8 окупља девет земаља са већинским муслиманским становништвом. Да ли имате амбицију да постанете снажан политички актер или желите да останете пре свега економска организација?

Основни мандат Д-8 јесте економска сарадња, што се види и из њеног званичног назива. Државе чланице политичким и геополитичким питањима баве се кроз друге међународне организације. На пример, неке су чланице Афричке уније, која заузима ставове према кључним политичким питањима. Друге су чланице АСЕАН-а, где такође износе своје ставове, док неке учествују у другим регионалним организацијама. Д-8 првенствено остаје усмерен на економију и трговину. Поред трговине и инвестиција, организација се бави пољопривредом, туризмом, транспортом, енергетиком и повезивањем. Све те области, непосредно или посредно, утичу и на питања мира и безбедности. Али када околности то захтевају, Д-8 реагује и на политичке догађаје. На пример, током рата у Гази одржана је посебна седница на којој је изражена солидарност са становницима Газе и наглашен значај хуманитарне помоћи коју смо послали. На самитима лидери заједничким декларацијама, на основу консензуса, износе ставове према најважнијим питањима времена. Дакле, иако је организација првенствено економска, она није слепа за политичка и геополитичка питања, нити за њихове последице по државе чланице.