Реконструкција клиничких центара Србије – далеко од реализације

Са великом пажњом и интересовањем пратим у медијима сва дешавања у вези са причом о реконструкцији клиничких центара у Србији. Изненађен сам великим бројем нелогичности које се провлаче у овом послу, што се не виђа у свету. Медији на најбољи начин могу да истраже зашто им се пласирају неке полуистините приче, због чега се пробијају договорени рокови за пројектовање, као и како је дошло до нелегалног запошљавања у Јединици за имплементацију пројекта реконструкције клиничких центара (ЈИП)...

Посебно су ми биле занимљиве вести које су у последње време помињане у медијима, када је министар здравља професор др Зоран Станковић прозвао италијанске пројектанте да и поред италијанског шарма имају лоше пројекте и да се не држе договорених термина. Уследила је брза реакција италијанског амбасадора који је стао у одбрану италијанских фирми пребацујући целу одговорност на ЈИП. Поставља се питање да ли је овде дошло до мешања државе у односе пословних партнера или је можда реч о оправданој сумњи да је и пре расписивања тендера за избор пројектаната већ било договорено да италијанске фирме добију тај посао у конкуренцији од двадесетак других интересената. Не знам за случај да је српска влада интервенисала у пословима када су интереси српских фирми у иностранству били угрожени, критиковани, услуге неисплаћене или роба враћена, као што италијански амбасадор штити интересе својих фирми.

Није јасно због чега министар изјављује да је за кашњење пројеката крива и промена закона о планирању и изградњи, јер тај закон који има три варијанте (из 2008, 2009. и 2010. године) не мења правило о начину издавања грађевинске дозволе. То што се у тендерској документацији наводи да на основу идејног пројекта може да се добије грађевинска дозвола не одговара реалности, јер то није пракса нигде у свету, па ни у Србији. Уобичајене фазе пројекта садрже: припрему пројекта, процену, генерални план, идејни пројекат, главни пројекат, тендер, извођачки пројекат, надзор и реализацију.

Најављено расписивање тендера за извођача радова у 2012. години је исто обмана јавности, јер ако до сада није урађен а тиме и поднет за одобрење главни пројекат, немогуће је започети изградњу. Како главни пројекат садржи велики број додатних елабората, немогуће је то урадити за овако кратко преостало време.

По правилима, за подношење пројектне документације за одобрење је потребно да сваки пројекат, поред потписа наручиоца, носи и потпис одговорног пројектанта са лиценцом. Како је за добијање лиценце у Србији потребно испунити велики број услова, а један од њих је и држављанство Србије, питање је ко је у тиму консултаната заправо одговорни пројектант и са којим квалификацијама? Можда је чак про форме „позајмљен” у Србији.

Термини који су у јавности спомињани као рокови за завршетак реконструкције далеко су од реалности и заблуда је да ће бити завршени онда када су надлежни изјављивали да ће се то догодити. Министарство здравља није било спремно за реализацију једног оваквог пројекта, нису имали пројектни задатак који садржи функционални, медицински, и грађевинско-архитектонски програм, и тачно дефинише обим реализације прве фазе градње, њену цену као и стандард градње и опремања медицинском опремом. Зашто је експлицитно изостављено планирање медицинске опреме кад без ње зграда не може да буде у употреби?

Прво што је требало да се уради јесте да се обави анализа коштања санације постојеће зграде, јер би можда било јефтиније да се зграда сруши или, пак, приведе другој намени, а да се за КЦС направи пројектни задатак који би могао у фазама од по две до три године да се реализује. Подлога на којој је направљен тендер за избор пројектаната – Досије за пружање услуга од октобра 2007. године је једна површна, неозбиљна, неодговорно урађена подлога, без обзира на могућности државе, узета као база на којој ће се радити пројекти.

Ово је промашен посао, време изгубљено, паре потрошене, и што се пре буду стопирали радови на пројекту – то ће бити шанса за нови почетак, надајмо се са разумном визијом и агендом реализације.

Aрхитекта, професор по позиву на Архитектонском факултету БУ за предмет Планирање и пројектовање здравствених објеката