Но­ва ула­га­ња у Сто­пи­ћа пећину

Зла­ти­бор – За до­дат­но уре­ђе­ње зла­ти­бор­ске Сто­пи­ћа пе­ћи­не, нај­по­се­ће­ни­јег спе­ле­о­ло­шког објек­та Ср­би­је, сти­жу но­ва др­жав­на сред­ства. И то у окви­ру не­дав­но пот­пи­са­ног уго­во­ра у Ми­ни­стар­ству за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не о су­фи­нан­си­ра­њу ово­го­ди­шњег про­гра­ма упра­вља­ња за­шти­ће­ним при­род­ним до­бри­ма од на­ци­о­нал­ног ин­те­ре­са.

Је­дан од ко­ри­сни­ка тих сред­ста­ва је Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Зла­ти­бор као упра­вљач Спо­ме­ни­ком при­ро­де Сто­пи­ћа пе­ћи­на, за ко­ју је одо­брен зна­ча­јан из­нос на­ме­њен уна­пре­ђе­њу за­шти­те и упра­вља­ња овим при­род­ним до­бром.

„Сред­ства опре­де­ље­на за Сто­пи­ћа пе­ћи­ну од­но­се се на по­сло­ве чу­ва­ња, одр­жа­ва­ња и пре­зен­та­ци­је за­шти­ће­ног под­руч­ја, као и на уна­пре­ђе­ње усло­ва за одр­жи­во ко­ри­шће­ње при­род­них ре­сур­са. Део сред­ста­ва би­ће усме­рен за рад чу­вар­ске слу­жбе, док су зна­чај­на ула­га­ња пла­ни­ра­на у уре­ђе­ње про­сто­ра и по­ве­ћа­ње без­бед­но­сти по­се­ти­ла­ца (кроз са­на­ци­ју по­је­ди­них де­ло­ва пе­ћи­не и ин­фра­струк­ту­ре).

Кон­ти­ну­и­ра­на ула­га­ња у за­шти­ту и уна­пре­ђе­ње Сто­пи­ћа пе­ћи­не до­при­но­се очу­ва­њу овог дра­го­це­ног при­род­ног до­бра и да­љем раз­во­ју одр­жи­вог ту­ри­зма”, са­оп­ште­но је из Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Зла­ти­бор.

Ово је, ина­че, јед­на у ни­зу ин­ве­сти­ци­ја др­жа­ве, оп­шти­не Ча­је­ти­на и ТО Зла­ти­бор ко­је су у ми­ну­лих де­це­ни­ју и по омо­гу­ћи­ле да пе­ћи­на са сво­јим атрак­ци­ја­ма по­ста­не до­ступ­ни­ја по­се­ти­о­ци­ма. Та­ко је уре­ђе­на ње­на уну­тра­шњост и огра­ђе­не ста­зе до при­род­них рет­ко­сти, по­ста­вље­на лед ра­све­та, оспо­со­бљен при­ла­зни пут, пла­то, пар­ки­ра­ли­ште... Пла­ни­ра­ним по­сло­ви­ма до­при­не­ће се из­глед­ни­јој уну­тра­шњо­сти и без­бед­ни­јем бо­рав­ку.

По­зна­то је да сва­ког ле­та, па и овог, хи­ља­де по­се­ти­ла­ца по­хо­ди Сто­пи­ћа пе­ћи­ну, до ко­је си­ла­зе с пу­та на­до­мак зла­ти­бор­ског се­ла Ро­жан­ства. Укуп­на го­ди­шња по­се­та пре­ма­шу­је 100.000 љу­ди. При­вла­че их при­род­не осо­бе­но­сти: ка­ме­ни на­бо­ри зва­ни би­гре­не ка­де, во­до­пад „Из­вор жи­во­та”, би­гре­ни то­бо­ган, „џи­нов­ски лон­ци”, дво­ра­не, отво­ри зва­ни ду­гу­ре (или ви­гле­ди), си­пар­ска ку­па и дру­ге нео­бич­но­сти при­ро­де. Све то при­ступ­но по­гле­ду и мо­дер­но осве­тље­но.

Спе­ле­о­ло­зи су пре ви­ше од ве­ка до­зна­ли за ову пе­ћи­ну у Ро­жан­ству: још 1901. пи­са­не по­дат­ке о њој у за­пи­сни­ку Срп­ског ге­о­ло­шког дру­штва оста­вио је Ра­до­сав Ва­со­вић, да би пр­ва спе­ле­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња ов­де оба­вио Јо­ван Цви­јић 1909. и 1913. го­ди­не.

Сто­пи­ћа пе­ћи­на уре­ђе­на је у овом ми­ле­ни­ју­му, по­се­ти­о­це при­ма од 2009. го­ди­не. Чи­не је пет це­ли­на: Све­тла дво­ра­на, Там­на дво­ра­на, Ве­ли­ка са­ла с ка­да­ма, Ка­нал с ка­да­ма и Реч­ни ка­нал. Струч­ња­ци на­во­де да је пе­ћи­на (кроз ко­ју про­ти­че Тр­нав­ски по­ток) ду­га 1.691 ме­тар, те да је њен им­пре­сив­ни улаз ви­сок 18, а ши­рок 35 ме­та­ра.