Време билансирања и окретања „новог листа”

Да ли су средње године најлепше и најпродуктивније доба у животу жене или почетак њене старости? Јесу ли четрдесете нове двадесете, а педесете нове тридесете и може ли њуејџ психологија да победи биологију? Да ли су средње године време билансирања или синоним за окретање нових животних поглавља?

Снежана Мрвић, психолог са Института за ментално здравље у Београду, истиче да средње године немају исто значење у симболичком речнику свих жена. За неке од њих, четрдесете и педесете представљају најлепше године живота, док су за друге синоним за веома стресно раздобље, у којима највеће турбуленције праве хормоналне промене, уједињене са изменом породичних и професионалних улога.

„Ментални статус жене и начин на који ће она посматрати себе и живот у средњим годинама у великој мери зависи од квалитета њеног здравственог стања, (не)постојања породичне, социјалне и партнерске подршке и економске ситуације. Са психолошке тачке гледишта, четрдесете, педесете и шездесете године представљају својеврсну психолошку раскрсницу, када се мењају тело, породичне улоге, професионални статус и партнерски односи. Некада су средње године биле синоним за психолошку кризу, а данас се сматрају развојном транзицијом која садржи потенцијал за раст и развој. Оно што се није променило од времена наших бака, прабака и чукунбака јесте биологија, док су развој медицине и промене у партнерским односима редефинисали статус жене у средњем добу. Наиме, у генерацији савремених четрдесетогодишњакиња, педесетогодишњакиња и шездесетогодишњакиња постоји неупоредиво већа свест о значају здраве исхране, физичке активности, превентивних здравствених прегледа и штетности пушења него што је то било раније. Некада су жене у четрдесетим годинама биле физички изнурене и проблематичног здравља, а данас оне неупоредиво више воде рачуна о својим животним навикама. Променили су се и социјални стандарди – све већи број жена завршава факултете, односно мастер и докторске студије и одлаже улазак у брак и родитељство, па рађа дете у касним тридесетим или у четрдесетим годинама. Није неуобичајено ни да жена промени каријеру или да отказ у средњим годинама, јер жели да крене другим професионалним путем”, наглашава наша саговорница.

Због свега тога, објашњава она, четрдесете представљају прекретницу – то је период преиспитивања и билансирања, али и време када се доносе важне животне одлуке. Баш као што се у тинејџерском периоду постављају питања типа – ко сам ја и шта желим од живота, тако се у четрдесетим своди животни рачун и анализира да ли живот личи на „штиклирани” списак младалачких жеља. Постављају се питања типа да ли смо остварили оно што смо желели, да ли смо успели и да ли живот личи на „роман” који смо исписали у младости. Код неких жена одговори на ова питања изазивају незадовољство, код других спокојство, а код трећих бунт, пркос и потребу да се промени живот и испуне неостварене жеље.

„Посебан изазов за жене у средњем добу представља чињеница да припадају тзв. сендвич-генерацији – оне истовремено брину о својој деци, без обзира на то да ли су она у вртићу, основној и средњој школи или на факултету, а са друге стране помажу остарелим родитељима или организују бригу о њима. Због тога често имају осећај да раде у три ’смене’, што доводи до синдрома изгарања и доживљаја да нису довољно присутне у животима своје деце или родитеља, односно успешне у улогама мајки и кћерки. Због тога је веома важна подршка партнера, односно осећај да са неким могу да поделе терет те бриге. С обзиром на то да у средњим годинама родитеља деца често одлазе од куће, било да иду на студије у други град, било да заснивају сопствене породице, однос неких брачних парова пролази кроз значајне промене – код партнера чији је однос био стабилан долази до продубљивања блискости, али код других може доћи до емоционалног удаљавања, а ова врста дистанце најчешће настаје код партнера који су били фокусирани на родитељску улогу.

Са друге стране, многе жене у касним четрдесетим постају веома остварене на професионалном плану, али немају породицу. Иако се наше друштво у значајној мери еманциповало, и даље постоји уверење да је мајчинство главна ’улога’ жене, па се припаднице лепшег пола које се нису оствариле у улози мајке често суочавају са имплицитном критиком друштва. Међутим, бројна истраживања сведоче да многе жене имају осећај испуњености и доживљај да су испуниле своја животна очекивања, без обзира на то што нису родиле дете”, наглашава Снежана Мрвић.

Она додаје да су средње године период највеће продуктивности, а студије показују да жене ове животне доби често имају високу емоционалну интелигенцију, већу отпорност на стрес и богатије животно искуство. Четрдесете су оне године када жена има највећу идеју о сопственој вредности. Међутим, многе од њих постају жртве ејџизма и осећају да се на послу даје предност млађим колегиницама, без обзира на њихово (не)искуство.

Чињеница је да период средњих година у снажној мери (ре)дефинише (пери)менопауза, а пад нивоа естрогена и прогестерона директно утиче на метаболизам неуротрансмитера у мозгу – пре свега на серотонин, који је кључан за стабилност расположења. Због тога се често јављају појачана анксиозност и унутрашњи немир, па жене често извештавају о наглом губитку стрпљења, раздражљивости или необјашњивој напетости. Честе су и депресивне епизоде и хронични умор, а подаци Британског удружења за менопаузу показују да чак 60 одсто жена у овом транзиционом периоду има симптоме анксиозности или депресивног расположења.