Vreme bilansiranja i okretanja „novog lista”

Da li su srednje godine najlepše i najproduktivnije doba u životu žene ili početak njene starosti? Jesu li četrdesete nove dvadesete, a pedesete nove tridesete i može li njuejdž psihologija da pobedi biologiju? Da li su srednje godine vreme bilansiranja ili sinonim za okretanje novih životnih poglavlja?

Snežana Mrvić, psiholog sa Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, ističe da srednje godine nemaju isto značenje u simboličkom rečniku svih žena. Za neke od njih, četrdesete i pedesete predstavljaju najlepše godine života, dok su za druge sinonim za veoma stresno razdoblje, u kojima najveće turbulencije prave hormonalne promene, ujedinjene sa izmenom porodičnih i profesionalnih uloga.

„Mentalni status žene i način na koji će ona posmatrati sebe i život u srednjim godinama u velikoj meri zavisi od kvaliteta njenog zdravstvenog stanja, (ne)postojanja porodične, socijalne i partnerske podrške i ekonomske situacije. Sa psihološke tačke gledišta, četrdesete, pedesete i šezdesete godine predstavljaju svojevrsnu psihološku raskrsnicu, kada se menjaju telo, porodične uloge, profesionalni status i partnerski odnosi. Nekada su srednje godine bile sinonim za psihološku krizu, a danas se smatraju razvojnom tranzicijom koja sadrži potencijal za rast i razvoj. Ono što se nije promenilo od vremena naših baka, prabaka i čukunbaka jeste biologija, dok su razvoj medicine i promene u partnerskim odnosima redefinisali status žene u srednjem dobu. Naime, u generaciji savremenih četrdesetogodišnjakinja, pedesetogodišnjakinja i šezdesetogodišnjakinja postoji neuporedivo veća svest o značaju zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, preventivnih zdravstvenih pregleda i štetnosti pušenja nego što je to bilo ranije. Nekada su žene u četrdesetim godinama bile fizički iznurene i problematičnog zdravlja, a danas one neuporedivo više vode računa o svojim životnim navikama. Promenili su se i socijalni standardi – sve veći broj žena završava fakultete, odnosno master i doktorske studije i odlaže ulazak u brak i roditeljstvo, pa rađa dete u kasnim tridesetim ili u četrdesetim godinama. Nije neuobičajeno ni da žena promeni karijeru ili da otkaz u srednjim godinama, jer želi da krene drugim profesionalnim putem”, naglašava naša sagovornica.

Zbog svega toga, objašnjava ona, četrdesete predstavljaju prekretnicu – to je period preispitivanja i bilansiranja, ali i vreme kada se donose važne životne odluke. Baš kao što se u tinejdžerskom periodu postavljaju pitanja tipa – ko sam ja i šta želim od života, tako se u četrdesetim svodi životni račun i analizira da li život liči na „štiklirani” spisak mladalačkih želja. Postavljaju se pitanja tipa da li smo ostvarili ono što smo želeli, da li smo uspeli i da li život liči na „roman” koji smo ispisali u mladosti. Kod nekih žena odgovori na ova pitanja izazivaju nezadovoljstvo, kod drugih spokojstvo, a kod trećih bunt, prkos i potrebu da se promeni život i ispune neostvarene želje.

„Poseban izazov za žene u srednjem dobu predstavlja činjenica da pripadaju tzv. sendvič-generaciji – one istovremeno brinu o svojoj deci, bez obzira na to da li su ona u vrtiću, osnovnoj i srednjoj školi ili na fakultetu, a sa druge strane pomažu ostarelim roditeljima ili organizuju brigu o njima. Zbog toga često imaju osećaj da rade u tri ’smene’, što dovodi do sindroma izgaranja i doživljaja da nisu dovoljno prisutne u životima svoje dece ili roditelja, odnosno uspešne u ulogama majki i kćerki. Zbog toga je veoma važna podrška partnera, odnosno osećaj da sa nekim mogu da podele teret te brige. S obzirom na to da u srednjim godinama roditelja deca često odlaze od kuće, bilo da idu na studije u drugi grad, bilo da zasnivaju sopstvene porodice, odnos nekih bračnih parova prolazi kroz značajne promene – kod partnera čiji je odnos bio stabilan dolazi do produbljivanja bliskosti, ali kod drugih može doći do emocionalnog udaljavanja, a ova vrsta distance najčešće nastaje kod partnera koji su bili fokusirani na roditeljsku ulogu.

Sa druge strane, mnoge žene u kasnim četrdesetim postaju veoma ostvarene na profesionalnom planu, ali nemaju porodicu. Iako se naše društvo u značajnoj meri emancipovalo, i dalje postoji uverenje da je majčinstvo glavna ’uloga’ žene, pa se pripadnice lepšeg pola koje se nisu ostvarile u ulozi majke često suočavaju sa implicitnom kritikom društva. Međutim, brojna istraživanja svedoče da mnoge žene imaju osećaj ispunjenosti i doživljaj da su ispunile svoja životna očekivanja, bez obzira na to što nisu rodile dete”, naglašava Snežana Mrvić.

Ona dodaje da su srednje godine period najveće produktivnosti, a studije pokazuju da žene ove životne dobi često imaju visoku emocionalnu inteligenciju, veću otpornost na stres i bogatije životno iskustvo. Četrdesete su one godine kada žena ima najveću ideju o sopstvenoj vrednosti. Međutim, mnoge od njih postaju žrtve ejdžizma i osećaju da se na poslu daje prednost mlađim koleginicama, bez obzira na njihovo (ne)iskustvo.

Činjenica je da period srednjih godina u snažnoj meri (re)definiše (peri)menopauza, a pad nivoa estrogena i progesterona direktno utiče na metabolizam neurotransmitera u mozgu – pre svega na serotonin, koji je ključan za stabilnost raspoloženja. Zbog toga se često javljaju pojačana anksioznost i unutrašnji nemir, pa žene često izveštavaju o naglom gubitku strpljenja, razdražljivosti ili neobjašnjivoj napetosti. Česte su i depresivne epizode i hronični umor, a podaci Britanskog udruženja za menopauzu pokazuju da čak 60 odsto žena u ovom tranzicionom periodu ima simptome anksioznosti ili depresivnog raspoloženja.