Драгојевић: Власи нису Румуни

БЕОГРАД – Председник Националног савета Влаха Радиша Драгојевић изјавио је данас да нико нема право да од припадника влашке националне заједнице захтева да се изјашњавају као Румуни.

Драгојевић је агенцији Танјуг изјавио да Румунија не може да поставља Србији ултиматуме када је реч о влашкој мањини из два разлога: зато што се Власи не осећају обесправљено и зато што осим влашке мањине постоји и легитимна румунска мањина.

Он је подсетио да по попису из 2002. године Румуна у Србији има око 31.000 а Влаха око 40.000, притом Власи живе углавном у 19 општина источне Србије, а Румуни у Банату.

„Без обзира на све сличности, то су две аутохтоне националне мањине. Румуни својом матицом сматрају Румунију, Власи својом матичном државом сматрају Србију. Ми немамо ниједну потребу, нити основ да се обраћамо Румунији, нити она, пак, да у наше име било шта од било кога тражи”, нагласио је Драгојевић.

Према његовим речима, у постоји група незадовољника у оквиру влашког корпуса који сматрају да је њихов језик румунски, и они су, како је казао, направили проблем обраћајући се за помоћ властима у Румунији.

Румунија је, како је објаснио, уочи последњег пописа тражила да се избрише категорија Влах, односно да се сви припадници влашке мањине обавежу да се декларишу као Румуни или Влахо-Румуни, на шта Власи ни по коју цену нису спремни да пристану.

„На око 40.000 Влаха у источној Србији, по претходном попису, има око 1.500 Румуна. У мом родном месту, у Мелници, код Петровца на Млави, од 1.072 мештана, 770 су Власи, 13 су Румуни. Тај однос је и на нивоу општине Петровац на Млави, која је 2002. имала 3.500, а сада око 7.000 Влаха. Један број се изјаснио као Срби, што је њихово право. Један број се није опредељивао, али је рекао да им је матерњи језик влашки”, рекао је Драгојевић.

Он је прецизирао да према незваничним подацима према прошлогодишњем попису у Србији има око 64.000 Влаха, односно да је њихов број знатно порастао у односу на претходни попис.

О томе колико је малобројна струја у влашком корпусу која настоји да румунизује ту заједницу, према његовим речима, сведочи и чињеница да у Националном савету Влаха од 23 члана само четири заступају прорумунску опцију.

„На самој изборној седници нашег Националног савета, са листе која је заступала ту прорумунску опцију било је седам кандидата, од којих су одмах троје приступили нама и гласали, и данас гласају, као ми. У самом Националном савету, представници те друге политике која нагиње ка Румунији, је сведена на број од четири члана”, објаснио је Драгојевић.