Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У цркви Санта Мариа ин Пунта

Концерт „Летње рефлексије” у Будви

Деана Патаковић и Милица Лундин свирају соло композиције
Концерт „Летње рефлексије” у Будви
Заједнички наступ три уметнице (ФОТО Град театар)

Концертом „Летње рефлексије” три уметнице – Деане Патаковић, Милице Лундин и Маје Ђурић, односно две пијанисткиње и уметничке фотографкиње, вечерас, од 21 сат  у цркви Санта Мариа ин Пунта биће настављен музички програм „Града театра”. 

Деана Патаковић и Милица Лундин свирају соло композиције, као и дела у четири руке, која илуструју жубор воде, морске таласе, птице, барке, летњу параду, ватрену стихију и празнично расположење. Дела су углавном из периода импресионизма и романтизма, са изузетком комада за четири руке младог композитора Драшка Аџића, које је написано специјално за ову прилику и биће премијерно изведено. У концепту програма је и пројекција слајдова фотографкиње Маје Ђурић, која ће обогатити простор својим визуелним решењима и фотографијама из циклуса  „Рефлексије – Одраз и тишина”.

Деана Патаковић рођена је у Београду, где је студирала и магистрирала клавир на Факултету музичке уметности. Наставила је студије у Лондону на Тринити колеџу, затим на Краљевском колеџу и у Паризу. Истовремено је текла и њена међународна каријера концертне пијанисткиње са више од 800 концерата у бившој Југославији, Италији, Великој Британији, Швајцарској, Русији, Кувајту, Еритреји и Јордану. Тренутно ради на Музичком центру Међународне школе у Женеви. Милица Лундин (Ђурић) је шведска пијанисткиња потекла са овог поднебља. Рођена је на Цетињу, одрасла у Београду  где је завршила своје музичко школовање на Факултету музичке уметности. Њено стално место боравка је Стокхолм, где ради као пијаниста, професор клавира и културни менаџер.

Маја Ђурић је  уметничка фотографкиња, историчарка уметности и теоретичарка медија.  Дипломирала је историју уметности на Филозофском факултету у Београду, мастер студије завршила у Прагу на Централноевропском универзитету, а докторирала теорију медија на Универзитету у Београду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.