Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Миливојевић

Живот и стил

11.06.2017 у 08:00

Сањарење

Како је током еволуције мозак добијао на величини, тако су настајале нове менталне функције. Људски мозак може да врши неке радње које животиње не могу, а једна од тих функција јесте замишљање будућности. Способност стварања и међусобног повезивања различитих менталних слика не само да нам омогућује креативност и предвиђање вероватне будућности већ и стварање визије како стварност треба да изгледа да би нам било боље. Управо је цивилизација у којој живимо резултат тога што су генерације људи деловале на стварност како би је уклопиле у своје визије и „натерале” да више одговара нашим потребама и буде удобнија. Познато је да људски мозак не разликује у потпуности оне менталне слике које су резултат опажања стварности од оних које су замишљене, створене у психи. Ово неразликовање

Живот и стил

04.06.2017 у 08:00

Личност као група

Често можемо да приметимо да се једна особа у неким ситуацијама понаша на један начин, а да се та иста особа у другим ситуацијама понаша на други, сасвим различит начин – као да је нека друга особа. Како већина људи има представу о људском бићу као конзистентном и интегрисаном, такав несклад у туђем понашању ствара запитаност које понашање дате особе одражава њено „право Ја”: оно у првим или оно у другим ситуацијама. Савремене психотерапијске теорије на овако постављено питање дају изненађујући одговор: иако су различита и често супротстављена, оба лица дате особе одражавају њено „право Ја”. Претпоставка од које се полази у оваквом објашњењу нечијег понашања јесте да особа, тачније њена личност није интегрисана у складну целину, већ да у њој постоје слабије повезани „делови” који се

Живот и стил

28.05.2017 у 08:00

Мржња према телу

Наше тело, са својим карактеристичним обликом јесте „носилац” нашег Ја и наше личности. Речи личност и различитост имају заједнички корен у речи лице. Због карактеристика нечијег лица ми ту особу примећујемо као посебну, различиту од других и памтимо је као појединца. Иако се не може повући знак једнакости између нечијег тела и нечије личности, многи поистовећују тело и личност. Сматрају да нечији телесни облик изражава нечију личност. Ово поистовећење још као деца усвајамо кроз бајке у којима су добри људи увек лепи, а зли увек ружни. Док је егзистенцијално питање: Зашто сам имао несрећу да се родим баш у овом телу? – сасвим разумљиво када га постављају особе рођене са телесним деформитетима, исто то питање све чешће можемо чути и од „здравих и правих” младих људи. Они процењују да

Живот и стил

21.05.2017 у 08:00

Смех је здрав

Када сте се задњи пут насмејали од срца? Колико пута се гласно насмејете током дана? Поред потребе за радом и одмором, људи имају потребу за забавом. Управо је забава та која људима повећава животну радост, делује опуштајуће, благотворно делујући на психу и тело. Савремени начин живота је пун различитих изазова који стварају напетост, стрес и непријатна осећања, што повећава људску потребу за одмором и забавом. Упркос томе, многи људи се жале да у својим животима имају премало забаве. Смех и смејање су јасан показатељ да се неко добро забавља, тако да могу бити илустрација шта добија онај ко се у свом животу довољно смеје, а шта губи онај који се недовољно смеје. Ако желимо да једном речју опишемо благотворно деловање смеха и смејања на људску психу и тело, онда је то реч

Живот и стил

14.05.2017 у 08:00

Бити кул?

Познато је да деца у својим породицама уче разне моделе понашања, да између осталог усвајају начин изражавања осећања. Како већина породица у неком друштву има слична правила, можемо говорити о колективном или културном обрасцу изражавања осећања датог друштва. Такође, можемо се запитати какве су разлике између различитих друштава. У Европи постоји јасна разлика у начину на који изражавају осећања културе са југа и културе са севера. Док јужњачке културе обележава јасно изражавање осећања, топлина у комуникацији, темпераментност и емотивна блискост, северњачке културе обележава суздржавање у показивању емоција, хладноћа у комуникацији, контролисаност и емоционална дистанца према другим људима. Иако наш менталитет припада јужњачком емотивном обрасцу у генерацији младих се

Живот и стил

07.05.2017 у 08:00

Љубоморни или завидни

Повремено код наших људи чујемо изјаве на основу којих можемо да закључимо да не разликују довољно два важна осећања: љубомору и завист. Тако, на пример, чујемо да су други „љубоморни на нечији успех, вишу плату, бољи ауто, итд.”. И љубомора и завист имају снажне негативне аспекте. Док се љубомора често појављује у односима блискости где некада постаје извор партнерског насиља, завист се више јавља у јавној сфери где негативно утиче на друштво спутавајући индивидуални успех, а самим тим и укупни збир индивидуалних успеха у некој заједници. Оба осећања се повезују са зеленом бојом, као у изјавама да је неко „позеленео од зависти” или „позеленео од љубоморе”. Познавање разлика између ова два осећања се некада назива „зелено разликовање”. Док за појаву љубоморе морају да постоје три

Живот и стил

30.04.2017 у 08:00

Први утисак

Када неко сусретне или комуницира са неком новом, непознатом особом, он је свесно и несвесно процењује. У корену је еволутивни механизам оцењивања: да ли је други опасан, да ли има непријатељске или пријатељске намере. Процењује се и ко је и какав је други, колико је привлачан или непривлачан, којем друштвеном статусу и групи припада. Ово веома брзо процењивање непознатих зовемо први утисак. Многи људи већ после двадесетак секунди имају изграђено мишљење о непознатој особи, а готово сви у прва два минута комуникације или посматрања. Први утисак је веома важан јер од њега зависи даља судбина комуникације и односа. Када је први утисак негативан, особа избегава комуникацију или комуницира кратко, са великом дистанцом. Супротно, ако је први утисак позитиван, особа жели да настави

Живот и стил

23.04.2017 у 08:00

Пубертет

Код већине деце једанаеста година живота је веома важна зато што у њој започиње процес обилнијег лучења полних хормона који ће у неколико наредних година учинити да се дечје тело претвори у тело младог мушкарца или младе жене. Иако још увек емотивно и социјално незрели, млади ће на крају овог процеса, којег зовемо пубертет, постати способни за стварање новог живота. Уласком у пубертет завршава се једна фаза детињства, у којој је дете било дете у пуном смислу те речи. Оно је сада пубертетлија или стручно речено пубесцент. Иако реч пубертет долази од латинске речи pubes која означава одраслу, зрелу особу, она се не односи на постизање зрелости у пуном смислу, већ само на постизање полне и репродуктивне зрелости. Око четрнаесте године период пубертета се завршава и почиње период

Живот и стил

16.04.2017 у 09:00

Провоцирање

Како се повремено сви сусрећемо са провокацијама других људи, корисно је разумети природу провоцирања и улоге провокатора и провоцираног. Српска реч за провоцирање јесте изазивање, што значи звати некога да изађе из. Исто такво значење има латински provocare, јер долази од pro – испред, и vocare – звати. Провоцирање је увек свесна и намерна радња онога који провоцира, а који жели да код другог изазове одређено емотивно стање које ће резултирати у одређеном понашању. Провоцирање је психолошка манипулација са циљем да се друга страна одазове на онај начин који жели онај који провоцира, а провоцирани не жели. Претпоставка оваквог понашања јесте да су две стране у конфликту, и да у том конфликту дата реакција одговара провокатору, а не одговара провоцираном. Зато у случају

Живот и стил

09.04.2017 у 08:00

Друштво у појединцу

Циљ сваког родитеља је да његово дете једног дана израсте у функционалну одраслу особу. Васпитање је процес изградње самосталне особе, одговорне према себи и другима, која довољно добро функционише у људском друштву. Процес социјализовања се заснива на томе да дете меморише, то јест интернализује родитељске фигуре које му у различитим ситуацијама упућују одређене поруке којим захтевају од њега да се понаша на прихватљив начин. На тај начин се стварни, „спољашњи родитељи” претварају у психичку структуру детета коју можемо назвати „унутрашњи родитељ” или супер-его. Иако су родитељи и њихове поруке темељ овог процеса, он обухвата и све касније ауторитете који „насељавају” дати део дететове психе. Строго гледано, дете не усваја друштвене норме као такве, већ усваја породичне норме,

Претходна Следећа

Почетна / Зоран Миливојевић

11.06.2026 у 21:22

Сутра без воде део потрошача на Палилули

11.06.2026 у 21:18

Вучевић: Природан избор да кандидат за премијера испред коалициоје око СНС буде Вучић

11.06.2026 у 21:15

Барселонета се пласирала у финале фајнал-фора Лиге шампиона

11.06.2026 у 21:09

Радни ручак за Парламентарну групу пријатељства Швајцарска-Србија

11.06.2026 у 21:07

Агро стручњаци: Очекујемо добре приносе, могућ рекордан род пшенице

11.06.2026 у 21:04

Жозе Мурињо нови тренер фудбалера Реал Мадрида