Sreda, 10.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Život i stil

11.06.2017 u 08:00

Sanjarenje

Kako je tokom evolucije mozak dobijao na veličini, tako su nastajale nove mentalne funkcije. Ljudski mozak može da vrši neke radnje koje životinje ne mogu, a jedna od tih funkcija jeste zamišljanje budućnosti. Sposobnost stvaranja i međusobnog povezivanja različitih mentalnih slika ne samo da nam omogućuje kreativnost i predviđanje verovatne budućnosti već i stvaranje vizije kako stvarnost treba da izgleda da bi nam bilo bolje. Upravo je civilizacija u kojoj živimo rezultat toga što su generacije ljudi delovale na stvarnost kako bi je uklopile u svoje vizije i „naterale” da više odgovara našim potrebama i bude udobnija. Poznato je da ljudski mozak ne razlikuje u potpunosti one mentalne slike koje su rezultat opažanja stvarnosti od onih koje su zamišljene, stvorene u psihi. Ovo nerazlikovanje

Život i stil

04.06.2017 u 08:00

Ličnost kao grupa

Često možemo da primetimo da se jedna osoba u nekim situacijama ponaša na jedan način, a da se ta ista osoba u drugim situacijama ponaša na drugi, sasvim različit način – kao da je neka druga osoba. Kako većina ljudi ima predstavu o ljudskom biću kao konzistentnom i integrisanom, takav nesklad u tuđem ponašanju stvara zapitanost koje ponašanje date osobe odražava njeno „pravo Ja”: ono u prvim ili ono u drugim situacijama. Savremene psihoterapijske teorije na ovako postavljeno pitanje daju iznenađujući odgovor: iako su različita i često suprotstavljena, oba lica date osobe odražavaju njeno „pravo Ja”. Pretpostavka od koje se polazi u ovakvom objašnjenju nečijeg ponašanja jeste da osoba, tačnije njena ličnost nije integrisana u skladnu celinu, već da u njoj postoje slabije povezani „delovi” koji se

Život i stil

28.05.2017 u 08:00

Mržnja prema telu

Naše telo, sa svojim karakterističnim oblikom jeste „nosilac” našeg Ja i naše ličnosti. Reči ličnost i različitost imaju zajednički koren u reči lice. Zbog karakteristika nečijeg lica mi tu osobu primećujemo kao posebnu, različitu od drugih i pamtimo je kao pojedinca. Iako se ne može povući znak jednakosti između nečijeg tela i nečije ličnosti, mnogi poistovećuju telo i ličnost. Smatraju da nečiji telesni oblik izražava nečiju ličnost. Ovo poistovećenje još kao deca usvajamo kroz bajke u kojima su dobri ljudi uvek lepi, a zli uvek ružni. Dok je egzistencijalno pitanje: Zašto sam imao nesreću da se rodim baš u ovom telu? – sasvim razumljivo kada ga postavljaju osobe rođene sa telesnim deformitetima, isto to pitanje sve češće možemo čuti i od „zdravih i pravih” mladih ljudi. Oni procenjuju da

Život i stil

21.05.2017 u 08:00

Smeh je zdrav

Kada ste se zadnji put nasmejali od srca? Koliko puta se glasno nasmejete tokom dana? Pored potrebe za radom i odmorom, ljudi imaju potrebu za zabavom. Upravo je zabava ta koja ljudima povećava životnu radost, deluje opuštajuće, blagotvorno delujući na psihu i telo. Savremeni način života je pun različitih izazova koji stvaraju napetost, stres i neprijatna osećanja, što povećava ljudsku potrebu za odmorom i zabavom. Uprkos tome, mnogi ljudi se žale da u svojim životima imaju premalo zabave. Smeh i smejanje su jasan pokazatelj da se neko dobro zabavlja, tako da mogu biti ilustracija šta dobija onaj ko se u svom životu dovoljno smeje, a šta gubi onaj koji se nedovoljno smeje. Ako želimo da jednom rečju opišemo blagotvorno delovanje smeha i smejanja na ljudsku psihu i telo, onda je to reč

Život i stil

14.05.2017 u 08:00

Biti kul?

Poznato je da deca u svojim porodicama uče razne modele ponašanja, da između ostalog usvajaju način izražavanja osećanja. Kako većina porodica u nekom društvu ima slična pravila, možemo govoriti o kolektivnom ili kulturnom obrascu izražavanja osećanja datog društva. Takođe, možemo se zapitati kakve su razlike između različitih društava. U Evropi postoji jasna razlika u načinu na koji izražavaju osećanja kulture sa juga i kulture sa severa. Dok južnjačke kulture obeležava jasno izražavanje osećanja, toplina u komunikaciji, temperamentnost i emotivna bliskost, severnjačke kulture obeležava suzdržavanje u pokazivanju emocija, hladnoća u komunikaciji, kontrolisanost i emocionalna distanca prema drugim ljudima. Iako naš mentalitet pripada južnjačkom emotivnom obrascu u generaciji mladih se

Život i stil

07.05.2017 u 08:00

Ljubomorni ili zavidni

Povremeno kod naših ljudi čujemo izjave na osnovu kojih možemo da zaključimo da ne razlikuju dovoljno dva važna osećanja: ljubomoru i zavist. Tako, na primer, čujemo da su drugi „ljubomorni na nečiji uspeh, višu platu, bolji auto, itd.”. I ljubomora i zavist imaju snažne negativne aspekte. Dok se ljubomora često pojavljuje u odnosima bliskosti gde nekada postaje izvor partnerskog nasilja, zavist se više javlja u javnoj sferi gde negativno utiče na društvo sputavajući individualni uspeh, a samim tim i ukupni zbir individualnih uspeha u nekoj zajednici. Oba osećanja se povezuju sa zelenom bojom, kao u izjavama da je neko „pozeleneo od zavisti” ili „pozeleneo od ljubomore”. Poznavanje razlika između ova dva osećanja se nekada naziva „zeleno razlikovanje”. Dok za pojavu ljubomore moraju da postoje tri

Život i stil

30.04.2017 u 08:00

Prvi utisak

Kada neko susretne ili komunicira sa nekom novom, nepoznatom osobom, on je svesno i nesvesno procenjuje. U korenu je evolutivni mehanizam ocenjivanja: da li je drugi opasan, da li ima neprijateljske ili prijateljske namere. Procenjuje se i ko je i kakav je drugi, koliko je privlačan ili neprivlačan, kojem društvenom statusu i grupi pripada. Ovo veoma brzo procenjivanje nepoznatih zovemo prvi utisak. Mnogi ljudi već posle dvadesetak sekundi imaju izgrađeno mišljenje o nepoznatoj osobi, a gotovo svi u prva dva minuta komunikacije ili posmatranja. Prvi utisak je veoma važan jer od njega zavisi dalja sudbina komunikacije i odnosa. Kada je prvi utisak negativan, osoba izbegava komunikaciju ili komunicira kratko, sa velikom distancom. Suprotno, ako je prvi utisak pozitivan, osoba želi da nastavi

Život i stil

23.04.2017 u 08:00

Pubertet

Kod većine dece jedanaesta godina života je veoma važna zato što u njoj započinje proces obilnijeg lučenja polnih hormona koji će u nekoliko narednih godina učiniti da se dečje telo pretvori u telo mladog muškarca ili mlade žene. Iako još uvek emotivno i socijalno nezreli, mladi će na kraju ovog procesa, kojeg zovemo pubertet, postati sposobni za stvaranje novog života. Ulaskom u pubertet završava se jedna faza detinjstva, u kojoj je dete bilo dete u punom smislu te reči. Ono je sada pubertetlija ili stručno rečeno pubescent. Iako reč pubertet dolazi od latinske reči pubes koja označava odraslu, zrelu osobu, ona se ne odnosi na postizanje zrelosti u punom smislu, već samo na postizanje polne i reproduktivne zrelosti. Oko četrnaeste godine period puberteta se završava i počinje period

Život i stil

16.04.2017 u 09:00

Provociranje

Kako se povremeno svi susrećemo sa provokacijama drugih ljudi, korisno je razumeti prirodu provociranja i uloge provokatora i provociranog. Srpska reč za provociranje jeste izazivanje, što znači zvati nekoga da izađe iz. Isto takvo značenje ima latinski provocare, jer dolazi od pro – ispred, i vocare – zvati. Provociranje je uvek svesna i namerna radnja onoga koji provocira, a koji želi da kod drugog izazove određeno emotivno stanje koje će rezultirati u određenom ponašanju. Provociranje je psihološka manipulacija sa ciljem da se druga strana odazove na onaj način koji želi onaj koji provocira, a provocirani ne želi. Pretpostavka ovakvog ponašanja jeste da su dve strane u konfliktu, i da u tom konfliktu data reakcija odgovara provokatoru, a ne odgovara provociranom. Zato u slučaju

Život i stil

09.04.2017 u 08:00

Društvo u pojedincu

Cilj svakog roditelja je da njegovo dete jednog dana izraste u funkcionalnu odraslu osobu. Vaspitanje je proces izgradnje samostalne osobe, odgovorne prema sebi i drugima, koja dovoljno dobro funkcioniše u ljudskom društvu. Proces socijalizovanja se zasniva na tome da dete memoriše, to jest internalizuje roditeljske figure koje mu u različitim situacijama upućuju određene poruke kojim zahtevaju od njega da se ponaša na prihvatljiv način. Na taj način se stvarni, „spoljašnji roditelji” pretvaraju u psihičku strukturu deteta koju možemo nazvati „unutrašnji roditelj” ili super-ego. Iako su roditelji i njihove poruke temelj ovog procesa, on obuhvata i sve kasnije autoritete koji „naseljavaju” dati deo detetove psihe. Strogo gledano, dete ne usvaja društvene norme kao takve, već usvaja porodične norme,

Prethodna Sledeća

Početna / Zoran Milivojević

10.06.2026 u 02:05

Medvedev: Rusija može da se nosi sa najvećim izazovima pokazali smo celom svetu

10.06.2026 u 01:51

Pretežno sunčano, od sredine dana razvoj oblačnosti

10.06.2026 u 01:37

Finski političar objasnio zašto Zelenski i Evropa ne žele mir s Rusijom

10.06.2026 u 01:20

Amerikanci se plaše dronova – mogu da ometaju Svetsko prvenstvo

10.06.2026 u 00:54

Tužilaštvo objavilo analizu dokaza o odbacivanju dela krivične prijave protiv Milića

10.06.2026 u 00:39

Maroko: Uhapšeno 11 osumnjičenih za međunarodnu trgovinu drogom