Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Миливојевић

Магазин

28.12.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Храброст у свакодневном животу

Нечија храброст је особина која долази до изражаја у тешким временима у којима је угрожен људски живот: елементарне непогоде, рат итд. Међутим, да ли је храброст особина која је потребна и у свакодневном животу? На почетку је потребно одредити шта је храброст. Један начин гледања на храброст јесте да се посматра нечије понашање. Ако особа уђе у неку високоризичну ситуацију и уради нешто што је по мишљењу других корисно за заједницу и опште добро, то дело се сматра херојским подвигом, јунаштвом. Савремене дефиниције храбрости узимају у обзир и шта је та особа осећала том приликом. Храбри људи нису они који се ничега не плаше – који су неустрашиви – већ они који упркос томе што осећају страх, ураде херојско дело. Другим речима, хероји се плаше, али делају упркос том страху. Доживљај

Магазин

21.12.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Дете је отац родитеља

Помало збуњујући наслов је заправо парафраза познате реченице Сигмунда Фројда: Дете је отац човека. У тој његовој изјави садржан је смисао психоанализе, да од тога какав је неко био као дете зависи какав ће бити човек када одрасте. У нашем наслову смисао је да од тога како је неко био васпитаван као дете зависи како ће васпитавати своје дете када постане родитељ. Бројна истраживања су показала да је један од веома важних фактора који утиче на обликовање нечијег васпитног стила управо начин на који је та особа била васпитавана током свог детињства. У том смислу постоје особе које су задовољне начином на који су их одгајали њихови родитељи и постоје оне особе које нису задовољне начином васпитања којем су биле подвргнуте у свом детињству. Добар пример се понавља Они који јесу

Магазин

14.12.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Психичко насиље

Данас се веома често користи појам „насиље” у веома различитим значењима, тако да је појам постао претерано обухватан и зато нејасан и збуњујући. Реч „насиље” долази од „на силу”, али треба знати да није свака примена силе исто што и насиље. У правној теорији под насиљем се подразумева нелегитимна примена силе. То значи да је свака незаконита, неморална, штетна, неразумна примена силе – насиље. То исто тако значи да постоје ситуације у којима је примена силе легитимна и зато није насиље. На пример, када се неко физичком силом супротставља физичком нападу (самоодбрана или нужна одбрана) или када физичком силом брани неку особу од насиља. Застрашивање силом Свако људско биће има право да се силом одбрани од насиља. Насиље почиње првим ударцем, а самоодбрана узвраћеним ударцем. У

Магазин

07.12.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Синдром кућног нереда

Некадашња клијенткиња зове телефоном, уплакана, забринута за ментално здравље свог брата који је у касним двадесетим – сумња да је оболео од шизофреније. Разлог је што је брату уступила стан, и када је после годину и по дана први пут дошла у посету, након што је брат више пута одлагао њен долазак, у стану је затекла хаос – тотални неред. На поду у кухињи преко седамдесет кутија у којима се достављају пице; судопера препуна прљавих судова који месецима нису опрани; десетак пуних великих кеса за ђубре из којих се ширио непријатни мирис; прљави подови; више гомила прљавог рубља разбацаних по подовима просторија; постељина на кревету која није мењана месецима, само су неке од ствари које је описала. На срећу, није била реч о тешкој душевној болести, већ о синдрому нереда, тачније синдрому

Магазин

30.11.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Просечни нарциси

Како сазревају нове генерације, тако се повећава број људи с нарцисоидним цртама личности. Важно је разумети како ови људи функционишу у међуљудским односима, јер знање о томе доприноси да други не постану жртве нарцисоидних. Уврежено је мишљење да је нарцисоидна особа заљубљена у саму себе. То често јесте случај, али не објашњава праву природу нарцисоидности. Настанак неосетљивости Ако кренемо од имена митског јунака Нарциса, оно би требало да се изговара Наркис, јер има исти корен као реч „наркоза”. У преводу његово име је Неосетљиви. У античком миту Неосетљиви је младић ванредне лепоте због које се у њега многи заљубљују. Иако многи пате због тога што им он не узвраћа заљубљеност, њему су њихове патње смешне и једноставно га забављају. Услед недостатка саосећања с онима који

Магазин

23.11.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Жал за пропуштеним

Већина људи, када се осврну уназад и погледају на свој живот, на одлуке које су доносили у одређеним тренуцима, могу наћи нешто због чега им је сада криво што су то урадили или што нису урадили нешто друго. Живот се често представља као пут, а на том путу се, с времена на време, појављују „раскрснице” када човек треба да донесе одлуку на коју ће страну кренути. Када после извесног времена неко схвати да је незадовољан својим избором, тада може жалити што није друкчије одлучио – што је пропустио прилику. Некада је могуће променити одлуку и кренути другим, жељеним путем, али најчешће то из разноразних разлога није могуће или је „касно”. Тада у особи остаје мањи или већи жал за пропуштеним. Могли су, али нису За чим људи жале? Неки жале што су одабрали професију која је омогућивала

Магазин

16.11.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Припадност групи

Људи су социјална бића и имају потребу да припадају некоме или нечему. Потреба за припадањем се мења током живота, а свако може застати у некој од развојних фаза припадности. И зато је важно видети коме особа „пада при” – припада. Прва група у којој дете ствара свој идентитет јесте његова породица. По правилу мајка је најважнија, јер у првим годинама живота, три до четири, она наставља да се понаша као да је дете део ње, тако да дете развија доживљај снажне емотивне припадности мајци. У трудноћи је дете било део мајчиног тела, тако да мајка у првим годинама живота доживљава дете као део њене личности. Такав однос називамо симбиоза и он је нужан за правилан развој детета. У том односу дете развија прво осећање темељне сигурности и прихваћености. Након тог периода дете се окреће и према

Магазин

09.11.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Неверство и друштвене мреже

Људи се одлучују на неверство из разноразних разлога. Некада варају они који су задовољни својим браком или везом, али који не желе да „пропусте прилику” и који верују да оно што партнер не зна, не може да га заболи. У далеко већем броју су они који варају зато што су незадовољни својом емотивном везом или браком. То је категорија оних које бисмо могли назвати полуразочарани. За њих је типично да су ступили у везу или брак зато што су били заљубљени, и да су после неког времена схватили да „то није то”. Они често описују своју везу или брак речима: није довољно лоше да одем, али није ни довољно добро да останем. Због тога су полуразочарани заправо „гладни љубави” што их чини „отворенима” за неку нову, бољу прилику. Они бораве у браку или вези, али због своје глади једним оком

Магазин

02.11.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Дигитална деменција

Познато је да се људски мишићи прилагођавају оним активностима за које их користимо. Ако их често користимо за неке активности које се понављају, а које захтевају снагу, мишићи расту – хипертрофирају. Ако их дуже времена не користимо, они атрофирају. На тај начин се наш мишићни систем прилагођава нашим активностима. На врло сличан начин функционише и људски мозак: оне радње које понављамо доводе до тога да се умножава број веза (синапси) између нервних ћелија у нервним путевима који се користе за дату активност. Када дуже времена те радње не понављамо, број синапси се смањује. Другим речима, мозак се понаша као мишић: ако га користимо неурони се боље повезују, а ако га не користимо, смањује се број веза. Ова особина мозга да економише у прилагођавању захтевима назива се

Магазин

26.10.2020 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Добре вести

Да ли мислите да су у медијима подједнако заступљене и негативне и позитивне вести? Мој утисак је да су негативне вести заступљене у много већем броју у односу на позитивне вести. Зашто је то важно? Зато што деца и одрасли изграђују своју представу о свету на основу слике о свету коју им презентују медији. Када медији пројектују претежно негативну слику о свету, тада људи почињу да сматрају да је овај свет негативно, искварено место. Што су више људи изложени медијима, то више упијају негативне слике које импрегнирају њихово несвесно. Синдром злог света Познато је да је просек гледања телевизије у одраслој популацији негде око четири сата дневно. То значи да је велики део популације изложен медијској „култивацији” слике о свету. Код неких од њих то изазива „синдром злог света”

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Зоран Миливојевић

07.06.2026 у 11:43

ОПЕК+ разматра да одобри повећање производње нафте за јул

07.06.2026 у 11:42

Неодлучност британских власти уништава наменску индустрију и систем одбране

07.06.2026 у 11:36

Пуцњава у Израелу, једна особа убијена

07.06.2026 у 11:35

Санкције Русији убрзале деиндустријализацију Немачке

07.06.2026 у 11:32

Жарко Мићин: Нови Сад je град спорта

07.06.2026 у 11:30

Вукомановић спреман за одбрану титуле