Subota, 06.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Magazin
28.12.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Hrabrost u svakodnevnom životu
Nečija hrabrost je osobina koja dolazi do izražaja u teškim vremenima u kojima je ugrožen ljudski život: elementarne nepogode, rat itd. Međutim, da li je hrabrost osobina koja je potrebna i u svakodnevnom životu? Na početku je potrebno odrediti šta je hrabrost. Jedan način gledanja na hrabrost jeste da se posmatra nečije ponašanje. Ako osoba uđe u neku visokorizičnu situaciju i uradi nešto što je po mišljenju drugih korisno za zajednicu i opšte dobro, to delo se smatra herojskim podvigom, junaštvom. Savremene definicije hrabrosti uzimaju u obzir i šta je ta osoba osećala tom prilikom. Hrabri ljudi nisu oni koji se ničega ne plaše – koji su neustrašivi – već oni koji uprkos tome što osećaju strah, urade herojsko delo. Drugim rečima, heroji se plaše, ali delaju uprkos tom strahu. Doživljaj
Magazin
21.12.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Dete je otac roditelja
Pomalo zbunjujući naslov je zapravo parafraza poznate rečenice Sigmunda Frojda: Dete je otac čoveka. U toj njegovoj izjavi sadržan je smisao psihoanalize, da od toga kakav je neko bio kao dete zavisi kakav će biti čovek kada odraste. U našem naslovu smisao je da od toga kako je neko bio vaspitavan kao dete zavisi kako će vaspitavati svoje dete kada postane roditelj. Brojna istraživanja su pokazala da je jedan od veoma važnih faktora koji utiče na oblikovanje nečijeg vaspitnog stila upravo način na koji je ta osoba bila vaspitavana tokom svog detinjstva. U tom smislu postoje osobe koje su zadovoljne načinom na koji su ih odgajali njihovi roditelji i postoje one osobe koje nisu zadovoljne načinom vaspitanja kojem su bile podvrgnute u svom detinjstvu. Dobar primer se ponavlja Oni koji jesu
Magazin
14.12.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Psihičko nasilje
Danas se veoma često koristi pojam „nasilje” u veoma različitim značenjima, tako da je pojam postao preterano obuhvatan i zato nejasan i zbunjujući. Reč „nasilje” dolazi od „na silu”, ali treba znati da nije svaka primena sile isto što i nasilje. U pravnoj teoriji pod nasiljem se podrazumeva nelegitimna primena sile. To znači da je svaka nezakonita, nemoralna, štetna, nerazumna primena sile – nasilje. To isto tako znači da postoje situacije u kojima je primena sile legitimna i zato nije nasilje. Na primer, kada se neko fizičkom silom suprotstavlja fizičkom napadu (samoodbrana ili nužna odbrana) ili kada fizičkom silom brani neku osobu od nasilja. Zastrašivanje silom Svako ljudsko biće ima pravo da se silom odbrani od nasilja. Nasilje počinje prvim udarcem, a samoodbrana uzvraćenim udarcem. U
Magazin
07.12.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Sindrom kućnog nereda
Nekadašnja klijentkinja zove telefonom, uplakana, zabrinuta za mentalno zdravlje svog brata koji je u kasnim dvadesetim – sumnja da je oboleo od šizofrenije. Razlog je što je bratu ustupila stan, i kada je posle godinu i po dana prvi put došla u posetu, nakon što je brat više puta odlagao njen dolazak, u stanu je zatekla haos – totalni nered. Na podu u kuhinji preko sedamdeset kutija u kojima se dostavljaju pice; sudopera prepuna prljavih sudova koji mesecima nisu oprani; desetak punih velikih kesa za đubre iz kojih se širio neprijatni miris; prljavi podovi; više gomila prljavog rublja razbacanih po podovima prostorija; posteljina na krevetu koja nije menjana mesecima, samo su neke od stvari koje je opisala. Na sreću, nije bila reč o teškoj duševnoj bolesti, već o sindromu nereda, tačnije sindromu
Magazin
30.11.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Prosečni narcisi
Kako sazrevaju nove generacije, tako se povećava broj ljudi s narcisoidnim crtama ličnosti. Važno je razumeti kako ovi ljudi funkcionišu u međuljudskim odnosima, jer znanje o tome doprinosi da drugi ne postanu žrtve narcisoidnih. Uvreženo je mišljenje da je narcisoidna osoba zaljubljena u samu sebe. To često jeste slučaj, ali ne objašnjava pravu prirodu narcisoidnosti. Nastanak neosetljivosti Ako krenemo od imena mitskog junaka Narcisa, ono bi trebalo da se izgovara Narkis, jer ima isti koren kao reč „narkoza”. U prevodu njegovo ime je Neosetljivi. U antičkom mitu Neosetljivi je mladić vanredne lepote zbog koje se u njega mnogi zaljubljuju. Iako mnogi pate zbog toga što im on ne uzvraća zaljubljenost, njemu su njihove patnje smešne i jednostavno ga zabavljaju. Usled nedostatka saosećanja s onima koji
Magazin
23.11.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Žal za propuštenim
Većina ljudi, kada se osvrnu unazad i pogledaju na svoj život, na odluke koje su donosili u određenim trenucima, mogu naći nešto zbog čega im je sada krivo što su to uradili ili što nisu uradili nešto drugo. Život se često predstavlja kao put, a na tom putu se, s vremena na vreme, pojavljuju „raskrsnice” kada čovek treba da donese odluku na koju će stranu krenuti. Kada posle izvesnog vremena neko shvati da je nezadovoljan svojim izborom, tada može žaliti što nije drukčije odlučio – što je propustio priliku. Nekada je moguće promeniti odluku i krenuti drugim, željenim putem, ali najčešće to iz raznoraznih razloga nije moguće ili je „kasno”. Tada u osobi ostaje manji ili veći žal za propuštenim. Mogli su, ali nisu Za čim ljudi žale? Neki žale što su odabrali profesiju koja je omogućivala
Magazin
16.11.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Pripadnost grupi
Ljudi su socijalna bića i imaju potrebu da pripadaju nekome ili nečemu. Potreba za pripadanjem se menja tokom života, a svako može zastati u nekoj od razvojnih faza pripadnosti. I zato je važno videti kome osoba „pada pri” – pripada. Prva grupa u kojoj dete stvara svoj identitet jeste njegova porodica. Po pravilu majka je najvažnija, jer u prvim godinama života, tri do četiri, ona nastavlja da se ponaša kao da je dete deo nje, tako da dete razvija doživljaj snažne emotivne pripadnosti majci. U trudnoći je dete bilo deo majčinog tela, tako da majka u prvim godinama života doživljava dete kao deo njene ličnosti. Takav odnos nazivamo simbioza i on je nužan za pravilan razvoj deteta. U tom odnosu dete razvija prvo osećanje temeljne sigurnosti i prihvaćenosti. Nakon tog perioda dete se okreće i prema
Magazin
09.11.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Neverstvo i društvene mreže
Ljudi se odlučuju na neverstvo iz raznoraznih razloga. Nekada varaju oni koji su zadovoljni svojim brakom ili vezom, ali koji ne žele da „propuste priliku” i koji veruju da ono što partner ne zna, ne može da ga zaboli. U daleko većem broju su oni koji varaju zato što su nezadovoljni svojom emotivnom vezom ili brakom. To je kategorija onih koje bismo mogli nazvati polurazočarani. Za njih je tipično da su stupili u vezu ili brak zato što su bili zaljubljeni, i da su posle nekog vremena shvatili da „to nije to”. Oni često opisuju svoju vezu ili brak rečima: nije dovoljno loše da odem, ali nije ni dovoljno dobro da ostanem. Zbog toga su polurazočarani zapravo „gladni ljubavi” što ih čini „otvorenima” za neku novu, bolju priliku. Oni borave u braku ili vezi, ali zbog svoje gladi jednim okom
Magazin
02.11.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Digitalna demencija
Poznato je da se ljudski mišići prilagođavaju onim aktivnostima za koje ih koristimo. Ako ih često koristimo za neke aktivnosti koje se ponavljaju, a koje zahtevaju snagu, mišići rastu – hipertrofiraju. Ako ih duže vremena ne koristimo, oni atrofiraju. Na taj način se naš mišićni sistem prilagođava našim aktivnostima. Na vrlo sličan način funkcioniše i ljudski mozak: one radnje koje ponavljamo dovode do toga da se umnožava broj veza (sinapsi) između nervnih ćelija u nervnim putevima koji se koriste za datu aktivnost. Kada duže vremena te radnje ne ponavljamo, broj sinapsi se smanjuje. Drugim rečima, mozak se ponaša kao mišić: ako ga koristimo neuroni se bolje povezuju, a ako ga ne koristimo, smanjuje se broj veza. Ova osobina mozga da ekonomiše u prilagođavanju zahtevima naziva se
Magazin
26.10.2020 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Dobre vesti
Da li mislite da su u medijima podjednako zastupljene i negativne i pozitivne vesti? Moj utisak je da su negativne vesti zastupljene u mnogo većem broju u odnosu na pozitivne vesti. Zašto je to važno? Zato što deca i odrasli izgrađuju svoju predstavu o svetu na osnovu slike o svetu koju im prezentuju mediji. Kada mediji projektuju pretežno negativnu sliku o svetu, tada ljudi počinju da smatraju da je ovaj svet negativno, iskvareno mesto. Što su više ljudi izloženi medijima, to više upijaju negativne slike koje impregniraju njihovo nesvesno. Sindrom zlog sveta Poznato je da je prosek gledanja televizije u odrasloj populaciji negde oko četiri sata dnevno. To znači da je veliki deo populacije izložen medijskoj „kultivaciji” slike o svetu. Kod nekih od njih to izaziva „sindrom zlog sveta”
Početna / Zoran Milivojević
06.06.2026 u 00:42
Sud dozvolio Milovom bratu da u sred krivičnog postupka napusti državu
06.06.2026 u 00:14
Vitkof i Kušner na konsultacijama o nuklearnom programu Irana
05.06.2026 u 23:36
Ušakov: Putin se sastao sa Šrederom u Kremlju
05.06.2026 u 23:23
Panatinaikos pobedio Olimpijakos i izjednačio na 1:1
05.06.2026 u 23:05
U Kijevu ispod crnog žita nestale milijarde evra
05.06.2026 u 22:54
​Larisa Rikelme uživo na Mondijalu
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation