Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Небојша Катић

Колумнисти

12.10.2020 у 18:00

Спољни дуг и Вашингтонски споразум

Крајем јуна спољни дуг Србије (дуг државе и привреде иностраним кредиторима) достигао је опасну 31 милијарду евра. Само од јуна 2019. до јуна 2020. дуг је порастао за 3,5 милијарде евра. (Готово половина укупног прираста задужења потрошена је на одржавање курса динара.) У последњих двадесет година овако спектакуларан раст дуга у тако кратком периоду виђен је само током финансијске кризе 2008. У контексту овог драматичног повећања спољног дуга и наставка економске кризе изазване епидемијом ковида 19, неодговорно је и готово надреално да се Србија (управо потписаним Вашингтонским споразумом) обавезала да учествује у градњи пута и пруге Ниш–Приштина. Неко би рекао да је сулудо да се Србија додатно задужује и да о свом трошку гради саобраћајнице које јој нису неопходне. Оне су сигурно

Колумнисти

14.09.2020 у 18:00

„Интернационала” 21. века: сужње и даље мори глад

Док у државама западног света социјалне разлике и неједнакости деценијама расту, док пандемијска економска политика те разлике додатно продубљује, социјални бунт је, чини се, потпуно умртвљен. (Покрет „Жутих прслука” у Француској је изузетак, али као да и он полако губи енергију.) Технологија анестезирања је импресивна и за сада је изузетно успешна. Та врста инжењеринга је највидљивија у САД и везана је за пројекат под називом „Црни животу су важни”. Иако су тренутна сукобљавања у САД део предизборне кампање, логика и технологија сукоба превазилазе непосредне политичке потребе тренутка. Да је реч о пројекту, види се кроз моћну кампању подршке коју тзв. либерални медији дају том покрету, сада већ радикализованом до бесмисла. На другој страни политичког спектра, десни медији такође

Колумнисти

17.08.2020 у 18:00

Политика као плебисцит

У државама добро симулиране демократије грађани најчешће гласају за оне политичке странке које ће, како верују, на најбољи начин заступати њихове интересе и вредности. У државама које демократију неуспешно симулирају, грађани гласају за или против онога ко је у том тренутку на власти, па избори тако постају нека врста плебисцита. Они који гласају против власти често гласају за „првог из аутобуса”, без јасне идеје шта би промена могла да донесе. Колико год претходни исказ одсликавао скепсу према демократији, добро симулирана демократија свакако је боља од оне друге. Источна Европа, и Србија у њој, имају велико искуство у лошем симулирању демократије. Када су грађани (уз издашну инострану помоћ) 2000. године свргавали власт гласајући за шаролико друштво окупљено у ДОС-у, они нису гласали

Коментари

21.07.2020 у 19:17

Глобални неред и Србија у њему

Криза створена ковидом 19 идеалан је оквир и додатно оправдање за ескалацију политичког и економског рата Запада и Кине. Последица овог рата је постепено распарчавање глобалног тржишта и убрзавање процеса деглобализације. Корак по корак ствара се амбијент у којем трговински и инвестициони токови постају непредвидиви и хаотични, а војни сукоби вероватнији. Еколошки изазови и климатске промене додатно ће отежавати ситуацију. За Србију је важно да разуме да се досадашњи економски модел мора мењати, да се у њега мора уграђивати јак елеменат самодовољности и да је развој који почива на страним инвестицијама слепа улица. Држава која мисли би, већ од јуче, требало да се припрема за ново време и нове ризике који ће долазити различитим комбинацијама политичких, економских, климатских и

Колумнисти

23.06.2020 у 18:00

Стратегија страха

Да ли је ковид 19 највећа мирнодопска катастрофа у последњих сто година или је реч о глобалној манипулацији до сада невиђених размера? Да ли су мере заштите од пандемије много опасније од саме болести? Да ли су грађани заиста малоумна и неодговорна гомила коју власти морају чувати од њих самих, суспендујући зато основна људска права и уводећи мере надзора без преседана? Драконске мере које су државе увеле правдају се научним саветима које даје струка. Проблем са овим објашњењем је што струку чини хетерогена структура експерата чији се ставови о пандемији значајно разликују. Власти су се, најчешће, ослањале на онај део струке који је својим катастрофичним пројекцијама иницирао увођење апсурдно рестриктивних, често нелогичних и неконзистентних мера. Део струке се не слаже са званичним

Колумнисти

25.05.2020 у 18:00

Како сачувати курс динара

Као што се могло и очекивати, Србија је кренула у нови циклус девизног задуживања емитујући седмогодишње обвезнице у вредности од две милијарде евра. Обвезнице су емитоване на иностраном тржишту и купили су их страни кредитори по стопи приноса од 3,375 одсто. Стручна јавност је подељена на оне који мисле да ово задуживање говори о финансијској снази Србије, и на оне друге, који инсистирају да је Србија требало да се задужи код ММФ-а по нижој каматној стопи. Зачудо, нико (од утицаја) не доводи у питање потребу да се Србија задужује у иностранству. Дубока финансијска криза нужно доводи до великог буџетског дефицита који се мора покрити задуживањем државе и то није спорно. Спорно је како ће се покривати буџетски дефицит и ко ће га кредитирати. Дефицит се може покрити на три начина, који

Колумнисти

27.04.2020 у 18:00

Економске пројекције и гледање у пасуљ

Ако се може веровати априлским пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), Србија би у 2020. могла проћи са падом бруто домаћег производа (БДП) од само три процента. У Европи би једино Малта и Молдавија могле имати мањи пројектовани пад БДП-а. Који дан раније, Светска банка је проценила да ће пад српског БДП-а бити још нижи – свега пола процента. Оваква предвиђања изазвала су усхићење власти и њима блиских медија и доживљена су као још једна потврда економске снаге Србије, исправности њене економске политике, мудрости власти и визионарства председника државе. Ваљало би бити опрезнији. ММФ је своје пројекције правио у тренутку када се не зна колико ће пандемија трајати, колика ће бити дубина кризе, какво ће дејство на економију имати подстицаји које државе примењују, каква ће бити

Колумнисти

30.03.2020 у 18:00

А када прође пандемија

Колико год парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба за западне владајуће политичке и економске структуре. Пандемија ће имати разорне економске последице, али велика економска криза је била неминовна и без ње. Почетак кризе јасно се видео још у септембру 2019. Пандемија ће сада послужити да се та чињеница сакрије, а неугодна питања гурну под тепих. За нову кризу тако неће бити крив економски модел западних држава, који се ни за јоту није променио од Велике рецесије 2008/2009. За кризу неће бити крива брутална буџетска штедња, ни стагнација примања највећег дела запослених, нити бесрамно игнорисање страховитог раста неједнакости. Не, са системом је све у реду, али је вирус, ето, покварио идилу. Западне државе, и све друге које се на њих угледају, имаће изговор да бар још једну

Колумнисти

02.03.2020 у 18:00

Случај Асанж или кад маске падају

У Лондону је 24. фебруара ове године почео судски процес у коме се одлучује да ли ће Џулијан Асанж, први човек „Викиликса”, бити изручен америчким властима по основу оптужби за шпијунажу. Како год британски суд да одлучи, случај Асанж ће остати трајно сведочанство о злоупотреби правног система у државама које се обично наводе као узори владавине права. Колумна не даје простор да се хронологија Асанжових мука детаљно опише. Заинтересовани читаоци о томе могу наћи довољно информација у дугом, шокантном интервјуу који је професор Нилс Мелцер, специјални известилац Уједињених нација за тортуру, дао швајцарском интернет магазину „Република” (https://www.republik.ch/2020/01/31/nils-melzer-about-wikileaks-founder-julian-assange). Лов на Асанжа почиње августа 2010, године, одмах пошто је

Колумнисти

03.02.2020 у 18:00

Да ли је златно доба ипак могуће

Економска чуда у Европи су могућа, а Србија је место где би се чудо могло догодити. То следи из обимне студије „Нови програм за раст Србије” (Serbia’s New Growth Agenda) коју је Светска банка (СБ) управо објавила. СБ верује да би уз реформе какве предлаже, реални раст бруто домаћег производа (БДП) у наредних двадесет година могао бити седам процената годишње. Реч је о спектакуларној просечној стопи којом би се БДП Србије за двадесет година повећао готово четири пута. CБ наглашава да би без мера препоручених у студији БДП могао да расте највише три до четири процента годишње – недовољно да Србију приближи животном стандарду Европске уније. Сви уобичајени рецепти какве СБ и ММФ заступају већ деценијама и у овој студији су побројани. Да би БДП Србије растао по стопи од седам процената,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Небојша Катић

11.06.2026 у 09:12

Андрија Мандић је заборавио 9. октобар 2008.

11.06.2026 у 09:06

Симић: Српска листа освојила рекордан број гласова упркос притиску и хапшењима

11.06.2026 у 09:05

Експлозивна направа активирана приликом пражњења контејнера

11.06.2026 у 09:02

Средњи курс динара за евро данас 117,3730

11.06.2026 у 08:58

Кирил Дмитријев потврдио контакте са Белом кућом

11.06.2026 у 08:55

Ухапшен заменик команданта Интервентне јединице за којим се трагало